Tokom oktobra, kada obeležavamo tragičnu pogibiju naših sugrađana 21. oktobra 1941. godine, stigao nam nesvakidašnji mejl u stihovima, koji nas je mnogo obradovao, a istovremeno i ganuo. Naš sugrađanin, Dušan Matović napisao je dirljivu pesmu o streljanju dece tog nesrećnog dana i napravio divan snimak Spomenika streljanim đacima i profesorima.
Ovom prilikom želimo da stihove i pejsaž Šumaricama podelimo sa svim posetiocima našeg sajta.
Veliki beli kamen - Dušan Matović
Ogrnut zelenim plaštom veliki beli kamen stoji. Večni simbol stradanja Dane od učinjenog zla broji. Da nikad čovek ne ponovi isto! Bilo da je seljak, građanin, radnik il’ dete, Duša je nešto što mora biti čisto.
U svanuće i u sumrak belina njegova blista. Nigde neka se na svetu ne nalaze slični, đaka se nigde više ne nalazila bista! Da se o svima njima večno pišu pesme, Na stradanje njihovo on nek’ nas večno seća, Dvadeset prvog oktobra u njihovu slavu Nek’ izgori sveća!
