Zarobljenici logora na Metinom Brdu

Jedna od retkih sačuvanih fotografija zatvorenika u logoru na Metinom Brdu kraj Kragujevca, jula 1945. godine.

Na ovom mestu nalazi se i dvostruka masovna grobnica: tu su prvo okupatori streljali partizane 1942. godine, a posle rata i komunisti sve zarobljene seljake, mahom jer su im pripisali saradnju sa JVuO.

Na fotografiji je zatvorenik Miodrag M. Marković iz Baničine, sa nakrivljenom šajkačom na glavi i bosih nogu. Na licu mu još uvek titra blag osmeh, na ruci je traka, izgleda sa logorskim brojem.

Iza njega se jasno vide žice u kojima su bili ograđeni dok je trajao građanski rat u miru.

Jedan deo osuđenika robijao je u logoru, a drugi deo njih nalazio se u svojevrsnom ropstvu i van žica.

"Sloboda" koja je došla 1944. godine nije bila jednaka za sve, niti je važila za sve, zato ju je Borisav Pekić nazivao "Darovanom slobodom" - privilegijom retkih.

Опис фотографије није доступан.
Zatvorenici okupljeni oko sveštenika u logoru na Metinom Brdu u Kragujevcu 1945. godine.

Kapetan Mirko Smiljanić

Mirko je bio rodom iz Like, a pre rata je bio na službi u Kraljevoj gardi u Beogradu. Bio je školovan oficir veran Kralju i Otadžbini.

Za vreme Drugog svetskog rata bio je komandant Treće kragujevačke brigade Drugog šumadijskog korpusa. Bio je veoma sposoban oficir u kojem je vojska videla pravog predvodnika.

Januara 1944. godine, teško je ranjen a potom i zarobljen od strane Nemaca, sa suprugom i 18 Četnika. Održali su ga u životu kako bi izvukli informacije iz njega, međutim i pored teške torture ostao je dosledan svome pozivu, kako i dolikuje jednom junaku.

Bio je zatvoren i mučen u kasarni 19. puka. Pošto ništa nisu uspeli da saznaju od njega, streljan je zajedno sa svojim vernim četnicima na Metinom Brdu kod Kragujevca. Njegovu suprugu su poštedeli, a nakon rata se nastanila u Beogradu sa njihovom ćerkom, koja je i danas, Bogu hvala, živa i čuva uspomenu na svog viteškog oca.

Слика може припадати 3 особе и људи стоје
Živan Živa Kovanović iz Batočine, 15-ogodišnji učenik Kragujevačke gimnazije.

Prema knjizi Miodraga Beljakovića “Pod oblacima Srbije“, na prijavu nekolicine đaka skojevaca, Živu su neposredno pošto je počela školska godina u jesen 1944. uhapsili i javno mu sudili u Hotelu “Dubrovnik“, tako što je masa skojevaca skandirala “Na smrt!“.

Formalna optužba glasila je da je Nemcima davao podatke o napredovanju Crvene armije. Miodrag i Živa su bili u istom razredu.

Prema “Glasu javnosti“ od 25. oktobra 1999, Živa je streljan “samo zbog činjenice što je njegova porodica bila bogata“.

Prema izjavi Bogoljuba Dinića iz Kragujevca, autoru, Živinog brata od tetke (Živina majka Divna i Bogoljubov otac Svetozar bili su sestra i brat), Živin otac Života bio je čuveni agronom, radio je i na kraljevom imanju na Oplencu. Preminuo je pre rata.

Bogoljub Dinić je bio na “suđenju“ Živi u “Dubrovniku“, gde je on otišao sa slobode. Ima Živinu fotografiju neposredno pre odlaska na “sud“, snimljenu ispred Krsta. Dečak je bled i uplašen. Ubili su ga odmah te noći, a uskoro je jedan komunista nosio njegov skupoceni sat i čizme.

Ne znajući za to, majka Divna je otišla u Beograd da moli za pomilovanje. Dobila je pomilovanje već sutradan, lično od Moše Pijadea. Kada se vratila u kragujevačku Oznu, rekli su joj da je kasno. Uhapsili su i nju i ćerku Radmilu i odveli ih u logor na Metinom brdu. Dinići su im nosili hranu. Radmila je posle pobegla u Italiju, pa u Južnu Ameriku, gde je i preminula. Pošto su joj oduzeli svu imovinu, Divna se preselila kod ćerke Biserke i zeta u Beograd. Preminula je sedamdesetih godina, sahranjena je u Batočini.

U Istorijskom arhivu Šumadije, Fond ONO, K-40, sačuvan je dopis Okružnog narodnog odbora “Vojnom sudu Kragujevac“ od 16. avgusta 1946, koji glasi: “S molbom da nam dostavite presudu tog suda po osudi Kovanovića Žarka, Divne i Radmile iz Batočine, koja nam je potrebna radi ulaska u predmet po konfiskaciji njihove imovine“. Živa se ne pominje, jer je bio maloletan.

Opštinski sud u Batočini rehabilitovao je Živu 2008. godine i pokrenut je proces povratka imovine.

Žarko je Živin stariji brat. Njega su 1944. uhapsili ljotićevci i zatvorili u Kragujevcu. Bogoljubov otac, Svetozar Dinić, izdejstvovao je da ga puste, ali uz uslov da privremeno ostane sa njima. Nedugo potom usledilo je povlačenje ljotićevaca u Sloveniju i oni su silom poveli Žarka. Komunisti su ga ubili verovatno u Kočevju. Žarkovo ime objavljeno je u pomeniku ljotićevske “Spomenice“ B. Karapandžića.

Miloslav Samardžić
Izvor: Šumadijska grupa korpusa