Gordan Matić, scenarista i režiser filma "Žućko - Priča o Radivoju Koraću", napravio je spoj igranog i dokumentarnog filma i u talasu filmova na sportsku temu izrodio jedan o legendardnom košarkašu koji je svojom specijalnom tehnikom plijenio pažnju pedesetih i šezdesetih godina prošlog vijeka.

Za "Nezavisne" je govorio o samom filmu, muzici Darka Rundeka i aktuelnom fenomenu snimanja filmova o sportistima iz Srbije.

NN: U posljednje vrijeme se pojavilo nekoliko sportskih igranih i dokumentarnih filmova. Naša regija je poznata po dobrim sportistima. Zbog čega je sada uslijedio talas takvih filmova?

MATIĆ: Meni je čudno da ranije nije bilo takvih filmova koji povezuju sport i kinematografiju. Sport je na ovim prostorima mnogo više od samog takmičenja, to je deo kulture, to je jedan od fenomena koji menjaju pojedince na bolje. Samo pogledajte Novaka Đokovića i njegovu priču koja je filmična.

NN: Kako je bilo raditi na tako jednom zahtjevnom projektu kao što je film o Radivoju Koraću, s obzirom na to da je to Vaš prvi film?

MATIĆ: Da, ovo je moj prvi celovečernji film kao redatelja. Bio je veliki izazov, šta u film staviti od tako zanimljivog života, a šta ne. Bitno je da smo uspeli da uradimo nešto zanimljivo i ljudima koji nisu veliki stručnjaci za košarku i onima koji vole film, zato smo i izabrali stuktruru igrano-dokumenarnog filma.

NN: Odlučili ste se za zanimljivu strukturu, koja je već viđena u filmu "Beogradski fantom". Zbog čega?

MATIĆ: Počeli smo da radimo na ovom filmu 2008. godine, puno prije "Beogradskog fantoma". Meni je bila interesantna ta struktura, jer je odgovarala i budžetu kojim smo raspolagali i odgovarala je samoj priči, biografskom žanru o Koraću. Imate sagovornike u filmu koji su direktno vezani za Koraća i prenose neke interesantne informacija, a zatim imate igrane scene koje pobuđuju emocije gledalaca. Tako da je to balansiranje između igranog i dokumentarnog bilo najbolje.

NN: Koliko je bilo teško pronaći ljude koji su bili u bliskoj vezi sa Žućkom?

MATIĆ: To je deo procesa i pripremanja filma. Proveo sam godinu dana po arhivama, kinoteci, razgovarao sam sa više od 100 ljudi da bih otkrio koga bih mogao da snimam. Tako sam dolazio do ljudi, do nekih teže, jer ne žive ovde, ali kada god bih rekao o čemu hoću da radim film, da li je to Belgija, Italija ili Španija, svi su bili raspoloženi za priču.

NN: Kako je publika u Srbiji reagovala na film i koliko današnja omladina uopšte poznaje Radivoja Koraća?

MATIĆ: Dobre su reakcije i kritike i publike u Srbiji. Ljudi su jako malo znali o Žućku, jer je puno vremena prošlo od njegove tragične smrti i on polako pada u zaborav. Tako ovaj film ima i ulogu da spase od zaborava jednu tako značajnu ličnost, ne samo za košarku, već i za kulturu, jer je on osoba koja je društvo u bivšoj Jugoslaviji učinio boljim nego što je bilo.
Muzika (ne)guta

NN: Muziku za film o Radivoju Koraću je radio Darko Rundek. Kako je došlo do saradnje sa tim kantautorom?

MATIĆ: Da. On je sa "Cargo triom" radio originalnu muziku. Poznajemo se desetak godina i sarađivali smo na jednom mom dokumentarnom filmu. Cela autorska ekipa je tim s kojim sam radio i volim da sa njima provodim vreme. Zato je i Darko tu. On je sjajan čovek, zaintersovao se za priču i dogovorili smo se brzo. Mislim da je ta muzika angažovana u onoj meri u kojoj treba, iako me je nekad bilo strah da će "progutati" film.

Sport je na ovim prostorima mnogo više od samog takmičenja, to je deo kulture, fenomen koji menja pojedince na bolje, kaže Matić

Davor Pavlović
Izvor: Nezavisne