Pokretne slike su toliko deo naših života da je teško zamisliti današnji svet bez njih. Uživamo u njima u bioskopima, kod kuće, u kancelariji, u parku, u automobilu, autobusu, avionu. Danas već nosimo omiljene (a često i nove) filmove na našim laptopovima i tabletima. Dovoljno je samo da pritisnemo dugme pa da naši uređaji prizovu filmove kako bi uživali u njima.

Preko 100 godina ljudi pokušavaju da shvate zašto nas je baš ovaj mediji očarao. Filmovi komuniciraju sa nama idejama i pričama pokazujući mesta, stavove i načine života za koje verovatno nikada ne bi znali da postoje!

Filmske priče nas odvode na putovanja koja uključuju naš um i naše emocije. Kao i u svakom poslu i u stvaranju filmova postoje oni koje nazavamo dobrim i one koje definišemo kao loše. Da ne bi previše bavili subjektivnim kategorijama dobrog i lošeg (naročito u umetnosti i posebno na filmu), odmah ću se ograditi i dati svoju odrednicu: Dobrim filmom definišem sve one koji me ostave da nakon odjavne špice ostanem bar desetak minuta zamišljeni nad onim što sam video na platnu. Iskustva i izazovi kroz koje nas vode junaci do kojih nam je stalo pomažu nam da prepozamo situacije i stavove iz sopstvenog iskustva koje je neko drugi definisao bolje nego mi sami. Uvek nam nudeći empatiju pitanjem ‘šta bih ja na njegovom (njenom) mestu’.

Devijacije

Kao i mnoge druge vrednosti i izumi nastali na raskršću XIX I XX veka I film je svojoj ulozi doživeo devijacije. Naročito od druge polovine XX veka kada je uživanje u filmu polako industrijski silovito zamenilo konzumiranje pokretnih slika.

Pre svega treba napraviti distinkciju između umetnosti i zabave. Mnogi bi rekli odmah da su blokbasteri koji igraju u multipleks bioskopima samo ‘zabava’, dok su sa druge strane nezavisni, eksperimentalni ili festivalski filmovi prava ‘umetnost’. Ipak stvari nisu tako jednostavne.

Svakako ne treba pretpostaviti da umetnički film isključuje zabavu, ali ni da samo holivuski filmovi isključuju umetničku pretenziju. To najbolje pokazuju veliki holivuski projekti poput ‘Kuma’, Hičkokovih ostvarenja (naročito ‘Sever-Severozapad’, ‘Psiho’, i drugih), te dela Hauarda Hoksa itd... Danas nema često tako snažnih sinergija umetničkog i komecijalnog koji dolazi iz Holivuda. Zašto? Ni to pitanje nije baš jednostavno odgovoriti. Ima puno razloga. Na primer zahvaljujući tehnologiji u Holivudu se udvostručio broj filmova poslednjih dvadesetak godina jer se period od ideje od premijere značajno skratio. Potrebe studija za prolaznim hitovima su sve češće. Ranije su se projekti (scenariji, art dizajn, koncept, itd filma razvijali godinama, dok je sada proces 2-3 godine: od belog papira do premijere. Ostalo je gubitak novca. A niko ne voli da gubi novac. Tako danas imamo dosta filmova čije ideje imaju potencijal ali nam saami filmovi ostavljaju osećaj kao instant kafa – ‘liči na nešto što bi voleli da jeste’. Osim ubrzane i masovne proizvodnje primetno je da se u Holivudu više filmovi ne proizvode u velikim kompanijama. Nemate više MGM, 20th Centry, Paramount, Columbia, koji proizvode filmove. Sada oni angažuju druge manje produkcije da u saradnji sa njima naprave film. Tako da imate podizvođače sa kojima dele rizik i zarade i promašaja. Ne isplati se više imati glomazne studije sa svim zaposlenima i tehnikom koja se stalno menja... Ovo su samo neki očigledni elementi promene u kinematografiji, a za mnoge od njih i neznamo...

NI GORE NI DOLE NI LEVO NI DESNO

U bezbrojnom lavirintu filmova koji su nam tako lako dostupni, povećava se mogućnost neselektovanih, jedino marketinški opravdanih i namenskih (igranih) filmova koji će, ako im damo šansu progutati vreme i verovatno razočarati.

Na ovom mestu, na ovom sajtu pokušaću da navedem ostvarenja koja možete svakako naći (na netu) i koje mislim da treba pogledati ako želite da uživate u filmu kao umetničkom delu a zatim i delu koje će vas zabaviti. Kao svojevrstan vodič i savetnik u ovoj rubrici iskoristiću mogućnost da vrlo subjektivno preporučim po jedan film periodično koji mene nije ostavio ravnodušnim.

Preporuka nedelje:

JEDNOSTAVNI LJUDI (SIMPLE MEN) – režija Hal Hartley

"There’s no such thing as adventure and romance, its only trouble and desire. Every time you desire something you put  yourself in trouble, and when we are in trouble we do not desire  anything at all.’’

"Ne postoje stvari poput avanture i romanse, tu su samo problemi i želje. Svaki put kad želimo nešto nađemo se u problemu, a kad smo u problemu ne želimo više ništa sem da izađemo iz njih."

Jednostavna, neobična, sjajno dizajnirana, slojevita priča o požudi, izazovima, poverenju, nevoljama, ljubavi... kakvu ne srećemo često. Jedinstven scenaristički, rediteljski, snimateljski, glumački poduhvat. Jedna od onih perfektno dizajniranih i stilizovanih komičnih priča smeštena u oštar ali i opušten indi movie milje.

Kod nas retko prikazivan, a zaslužuje da ga pogledate.

Na mojoj listi 10 omiljenih filmova nalazi se već dve decenije, među prvih pet.