Evropski segment

Evo ga Čkrlj! Taj nije trošio ništa. Apsolutno ništa! Neka proveri ko hoće! A Tzec mu je kao brat najrođeniji. Njegova potrošnja je ravna nuli. Uvek go i bos i kao takav potpuno spreman da se podvrgne najrigoroznijoj kontroli međunarodnih posmatrača.

Brezak, Črvić, Zrnjen... O, bože! Kao da su iz Pirot! Ma ne može prebijena para da im izmigolji iz džepa. Njih uopšte ne treba proveravati.

Tamo zalegao Grnjek, nebeska lenština. Taj od lenjosti nikada ništa nije radio, te je jasno da ništa nije ni kupovao. Takvi su danas pravi društveni heroji jer su primeri kako smanjiti troškarenje.

Ovi oko njega su iz grupe građana sa biroa za zapošljavanje i nešto je tu prekvalifikovanih intelektualaca što su obučeni za komunalne poslove. To su ljudi spremni na sve, ali preterana je njihova kontrola iz svemira.

U samom centru su građani koji su na prvi signal Zapada da se smanji potrošnja drastično redukovali ishranu. U prvoj fazi su se hranili minimalno, a docnije ispod svakog minimuma.

Desno od njih su oni koji su popili otkaze kao tehnološki višak. Tu je i nešto bolesnika, uslovno rečeno. Oni su čak odbili da piju lekove sa liste, da ne bi ugrožavali društvo u celini.

A na levom krilu, a gde bi drugde, penzioneri! E, oni su pravi medicinski fenomen. Pravo je čudo kako ti ljudi sa malim primanjima troše preko svake mere i tako ubijaju državu. NI MMF neće da pregovara dok se ne obuzdaju ti raskalašni matorci.

Ima nešto i od proleterijata što se muvaju na sve strane da prežive i kao takvi podležu potrošačkoj groznici. A sred te svetine ima i jedan sasvim neobičan slučaj koga je direktno ubila prekomerena potrošnja. Ima tu još i ovakvih i onakvih, ali uglavnom su sve to građani koji su svesno i najozbiljnije shvatili zahteve civilizovanog sveta.

Inače, samo groblje je lepo urađeno. Staze betonirane, korpe za smeće, sveće na sve strane. Kažu da su zalegle neke pare spolja da se to održava. Čisto i evropski u svakom smislu. Lepo je to videti. Imponuje saznanje da smo bar u nekom segmentu sustigli Evropu.

* * *

Žalost

Ono, pravilo je da jedan minut ćutanja svakome bude dovoljan. Ipak, oteglo se to u čitav dan žalosti, no i to je nesrećnim građanima malo bilo. Tako prođe i nedelja. Crna nedeljica po crna nedeljica, nakupi se mesec dok si dlanom o dlan.

Mesec po mesec sve crnji do crnjeg, prođe tako i cela godina tuge, a narod još prežalio nije.

Usledile su decenije suza. Do dana današnjeg plač se ne smiruje. Jer narod kada žali, ne žali on malo, nego žali previše. Žali narod da je to prosto nezamislivo. Žali da to nije normalno.

Ne može narod sam sebe tako lako da prežali.

* * *

Živa bića

Situacija se drastično promenila otkako voajerišemo pred vratima Evrope. Na primer, ajde ti špicuj neku džukelu cipelom što ti je zarila očnjake u cevanicu. Ma, hoćeš đavola! Ružno da je pogledaš ne smeš. Odmah bi se oprostio od evropske zajednice, a i šire, od čitavog civilizovanog sveta. Kosmos da ne pominjem, ali ne bih ti preporučio da se vasionišeš u takvoj situaciji. Poželjno je i politički opravdano da ga još i ohrabriš, ne bi li ti što uspešnije oglodao nogu. Vole zapadnjaci ta kučeta kao zenicu oka svog i pre će decu da oteraju od kuće da nauče samostalno da stiču nego što će njih da zabatale.

Dakle, ako bi neko samo čiberisao dotičnu džumaru to bi automatski bio znak da nas međunarodna zajednica odbaci. Taj bi svoj narod uterao u debelu bulu. Ne gledaju oni što je ON jedan jedini. Njima je i jedan dovoljan za masovno kažnjavanje. To što mi ovde već crkavamo, što se za guše hvatamo u besposlenosti i besparici, što smo kost i koža i što smo goli i bosi, njih uopšte ne interesuje. To je, kažu, naša unutrašnja stvar i oni to poštuju, ali za kuče ima da te izdžukelišu samo tako!

Sad, imam ja nešto saksija po kući. Iz njih vire neke anemične biljke što ih je moja žena zapatila. U ovoj situaciji cenim da je pametno da ja to redovno zalivam. Da mi biljke budu uspešne i zadovoljne. Naravno, pada i meni po neka glupost na pamet, pa razmišljam da su neke od njih jestive. Mogao bih, na primer, da otkinem neki list čisto da ga probam ili da zaglođem stablo, možda i koren. Bar smo to na sva zvona obećavali kad smo se vraćali korenju, što bi nam u ishrani bilo vrlo racionalno.

Posle tih nebuloznih ideja teško se smirujem. Creva mi suludo krče ali ja znam, biljke su to, i one su za zapadne mozgove pre svega živa bića. Imaju oni knjige koje ih poučavaju kako da razgovaraju sa biljem. Samo bi mi još trebalo da se neka od tih saksijašica požali kako je ne gajim nego maltretiram ili navodim na blud. Pa, znaš kad bi nas ovi primili u Evropsku? Nikad, bre! Jer biljka je živo biće. Manje je bitno što nije čovek, ali je vrlo značajno što nije Srbin!

Raša Papeš
Karikatura: Jovo Skomac

FB POŠTOVAOCI RAŠE PAPEŠA, Tviter MR SIMAT