Sazrevanje

Samo sam rekao onom mom starijem da pogleda u indeks kada bude imao vremena, čisto da proveri šta on to decenijama studira. Siguran sam da pojma nema, ali tu svoju sumnju nisam uopšte pominjao. Šta ga ja znam, mislim, druga su danas vremena. Od mene je moja draga majka nebrojeno puta kršila varjače i slične stvari koje su joj se nalazile pri ruci, a otac nije uopšte morao da skida kaiš jer je njegova ogromna šaka bila sasvim dovoljna da obavi taj posao. To je tada bilo normalno, malo te fizički istraumatiziraju, pa se ti odmah popraviš na neodređeno vreme. U svakom slučaju delovalo je to veoma vaspitno.

Ali danas se taj proces ne može tako divlje dešavati. Ogromna je dečija emotivnost i osetljivost, oni stariji što su u procesu sazrevanja odmah burno reaguju na svaki pokušaj ugrožavanja njihove ličnosti i prava. Obaška, u ogromnoj si opasnosti ako pokušaš da ih u tom pogledu upućuješ ili ispravljaš na bilo koji od načina, jer taj feler će se sigurno ugraditi u sam akt njihovog sazrevanja. A tek ako te prijave zbog psihičkog maltretiranja nekoj od brojnih evropskih komisija za dečiju zaštitu, obrao si zelen bostan.

Da zlo bude veće, i moja žena, a majka im, pomenula je onom mlađem da bi razredni mnogo voleo da ga vidi u školi bar na nekom času. To je bila jedna mlitava, gotovo nikakva kritika, koja je pre bila jedna blaga konstatacija no, to je bilo sasvim dovoljno. Mali je prostrelio jednim besnim pogledom pre nego što je skočio i istog časa vezeo joj kanapom noge. Onaj stariji nije gubio vreme, neočekivano se bacio na mene i veštim pokretom nabacio mi na ruke prave pravcate lisice koje je dobio na početku kursa dečije samozaštite od roditeljske agresije.

- Imaš sreće! - šapnuo mi je na uvo. - Da sam diplomac dobio bih pištolj ili barem sačmaru!

Pa su majku vezali za stolicu, a mene za radijator. Tako smo žena i ja počeli da robujemo dečijim pravima i građanskim slobodama.

Raša Papeš

PRIČE ZA ŽIVCE DOBRIH LJUDI
Karikatura: Dušan Petričić, Politika

FB POŠTOVAOCI RAŠE PAPEŠA, Tviter MR SIMАТ