Gro svakog društva, pa i ovog demokratskog, čine obični mali ljudi. Oni su ta baza, ta osnova na koju se oslanja svaka vlast i svaka država. Oni prvi poveruju, strpljivi su, spremni su da čekaju godinama da im učine ne bi li se dočepali kakvog takvog boljitka, ustvari, zanose se.
Među njima se mogu zapaziti određene razlike. Svi su oni mali ljudi, ali ima tu i onih koji su baš previše mali. Maksimalno minimalni, takoreći. E, takav jedan primerak zakoračio je u obližnju banku uzbunivši do tada mirnu atmosferu prostorije alarmantnom opominjućom zvonjavom zvona na vratima. Dotični je prišao odlučnim korakom šalteru i rekao tihim glasom:
- Dobar dan. Želeo bih da promenim sebe.
Čovek koji je tu radio ljubazno mu je otpozdravio, zatim ga je pažljivo odmerio od glave do pete i potom mu još ljubaznije odgovorio:
- Vaš problem je pomalo neobičan i ja bih mogao da ga razjasnim relativno lako, jer naša čistačica je diplomirani psiholog te ovde radi silom prilika. No, moram odmah da vam kažem da naša firma nije u mogućnosti da vam izađe u susret. Mi ne radimo sa tolikom sitninom!
Raša Papeš
PRIČE ZA ŽIVCE DOBRIH LJUDI
Karikatura: Slobodan Srdić
FB POŠTOVAOCI RAŠE PAPEŠA, Tviter MR SIMАТ
PPNS/KG VODIČ
Komentara: 0