Zatečeni

Došlo je neko čudno vreme u nevreme. Deda Grišak matori, pao u krevet i hoće da otegne. To što mu svi pričaju kakav je mrtvački standard i da jedva može da se živi a kamoli da se umire i da bi ih to ubilo - ništa ne vredi.

- Deda, saberi lepo sve pa ćeš da vidiš da se čoveku danas uopšte ne isplati da umre, šapuće mu tihim glasom gospođa Grišak i uturi mu olovčicu u ruke. Ali deda ne odustaje, na pamet mu ne pada da sabira. Baš zapeo da izumre, prevrnuo oči, ne čuje, ne mrda, bunca nešto o svojoj mladosti.

- E, kada si ti bio mlad, to je bilo zlatno doba. Tada je trebalo da umreš. Onda je za to bilo lako, glasno razmišlja stric Milentijen i pita Grišaka pogledom da li deda diše.

- Diše li, ne diše, jebem li ga, odgovarao mu je Grišak.

- Nemoj, deda, da umreš baš dok ne prođe ovaj pogrom! Posle će nam svima biti bolje, moći će svako da umre kad hoće! - pištala su deca u horu.

Vidi Grišak, odn’o đavo šalu, pa ode kod Panteona grobara, i iskreno mu izloži svoju porodičnu situaciju.

- E, jest’, svi hoćete samo da umirete i da se posle sahranjujete, a niko nema pare. Niko, bre, da umre kao čovek, pa i ja da mogu da živim! Sahranite ga onda u parku ili u dvorištu! - dobaci mu grobar i okrenu mu leđa, te nastavi da kopa jednu simpatičnu rupicu u koju za sada ne bismo ulazili.

I vrati se Grišak kući, a deda nastavio da tera po svome, hoće da dotera stvar načisto do kraja.

- Dobro, matori, zemlja je zemlja. I da znaš, kakva je situacija, saksija ti ne gine!

Od tog momenta dedi, Grišaku matorom, bilo je sve bolje iz časa u čas. Istoga dana se pridigao u krevetu, već sutradan počeo da šeta oko kuće. Drugoga dana je tražio da jede.

- Au, majku mu, šta sad da radimo? - upitao je Grišak ostale članove porodice, i videlo se da ga je taj problem sa hranom ozbiljno zatekao.

* * *

TV-vest

Dragi naši gledaoci, upravo pratite reportažu o uličnim nemirima koji traju već desetak dana. Ne pamti se da su demonstracije ikada održane po ovakvoj hladnoći i mrazu. Da policija nije povremeno otvarala vatru na demonstrante mnogi bi se sigurno posmrzavali.

Pravo je čudo da je u ovoj gužvi pogođen samo jedan demonstrant. Izvinjavamo se, dragi gledaoci, što taj jedini pogodak nismo snimili zbog kvara na kameri!

* * *

Štetočina

- Imamo ga! - objavila je gospođa Grišak iz kuhinje. Kako li je samo uspela da ga ugleda u tom kršu jer prošle nedelje je zaboravila da isključi plin, a onda je dedi sinula neverovatna ide da kresne upaljač. Deda Grišak matori više nije sa nama. Leži u bolnici u pidžami u koju je prikačen orden drugog reda sa srebrnim zracima, dok on lično ima opekotine trećeg stepena.

- Verovatno da je ušao kroz prozor jer su nam sva okna onomad razbijena! - tumačila je baba uzroke iz kreveta i odmah požurila da stavi one svoje naočare, sa jednim razbijenim staklom koje je puklo kada je legla na njih.

- Uhvatili smo miša! - obavestila je sestra komšiju koji je živeo tačno ispod nas, a baš je došao da nam saopšti da mu voda iz našeg kupatila upravo plavi stan. Sasvim je moguće već danima tamo ulazimo bosi, i u kupaćim gaćama.

- A gde je taj miš? - pitao je mali iz dupka dok mu je iz džepa virilo sveže ubrano cveće iz saksija.

- Ti, mali, da ćutiš! I ne pali te novine u čošku! - ciknula je gospođa Grišak i pripretila mu prstom.

- To! - najzad se razdrao gospodin Grišak, koji u priličnom šoku beše, pa je usuo u sebe preostali sadržaj iz flaše i onda je bacio na pod par čaša i nekoliko tanjira. I tu bocu je tresnuo o zid od koje se nikada ne bi razdvoio da ne nije prazna.

U to je iz grada stigao stariji brat. - Imao sam zaista loš dan. Uništio sam kola! - rekao je, a na čelu mu je bila poveća čvoruga.

- Ako, ako! - tešila ga je baba. - Dođi ti da te tvoja baba poljubi. I da znaš uhvatili smo miša!

- To je zaista dobra vest! - zaključio je brat.

A iz kuhinje je počeo da kulja dim. - Majko, opet ti je izgorelo jelo! - povikala je sestra. Gospođa Grišak je potrčala i izvadila pleh iz šporeta na kome se dimio samo jedan čvarak od onolikog buta. – Danas jedete čist krompir! - presudila je potom i bacila kremirane ostatke jela na pod.

- Uhvatili smo miša! - Zaurlao je gospodin Grišak sa prozora. Komšija koji je upravo pred zgradom krao akumolator iz nečijih kola obustavio je posao. - Alal vera! - uzviknuo je. I onaj iz suturena prekinuo je sa obijanjem stana na drugom spratu te je spontano zapljeskao. A oni na petom, tek što su skinuli vrata od lifta, kada ih je sustigla radosna vest. Čak su ogledalo ostavili za neku drugu priliku. I deca suseda prestala su da skidaju štekere po hodnicima i odvrću sijalice.

Veliki je to događaj. Odnegde je stigla i gajba piva. Slavilo se do jutra. Nije mala stvar uhvatiti takvu štetočinu!

Raša Papeš
Ilustracija: tonymaligno.blogspot.com

FB POŠTOVAOCI RAŠE PAPEŠA