Pod plaštom brige o ravnopravnosti građana, jedan od ciljeva zakona, po mišljenju prof. dr Svetka Tanasića, jeste da se promeni identitet jezika, rečnik i gramatički sistem. Time se računa, smatra, na izmenu izmenu srpskog nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta.
Rodno osetljivi jezik, koga pod pretnjom novčanih kazni, u javnu sferu uvodi nedavno usvojeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti, mogao bi najpre da „progovori” pred Ustavnim sudom. O tome danas razmišljaju brojni srpski lingvisti, profesori književnosti, sociolozi, filozofi, ali i stručnjaci poput pravnika i teologa pravoslavne crkve, koji se svi oštro protive tom zakonu, smatrajući da on ugrožava slobodu izražavanja, uvodi novogovor, izobličava jezik i identitet naroda, nameće političku ideologiju umesto struke.
Po tom zakonu, primera radi, ovde bi moralo da piše stručnjakinje i stručnjaci, umesto stručnjaci. Niz je primera koji bi bili smešni, kako smatraju kritičari, samo da nisu tužni. Trenerka je tako žena koja se bavi trenerskim poslom. Ili je to samo komad odeće. Ima i onih primera koji možda više donose seksualne aluzije („navukao sam dobru trenerku”), nego rodnu ravopravnost u jezik. Neke imenice su ženskog roda, kao vladika, ali se odnose samo na muškarca. Uostalom, naš ustav, kako napominju protivnici zakona, ne poznaje pojam rod.
Nakon što je zakon usvojen uprkos stavu Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU, nadležnom da normira jezik i brine o njemu, u Matici srpskoj je na okruglom stolu „Položaj srpskog jezika u savremenom društvu” razgovarano i o tome šta se dalje može učiniti da bi se spornom aktu stalo na put. Debatu su organizovale ove dve institucije, a domaćin skupa prof. dr Dragan Stanić kazao je da je Matica srećna što je okupila takvu pamet koja ne samo da ima šta da kaže, nego i da čini „ono što se mora činiti”.
„Za naš jezički opstanak odavno je upaljeno crveno svetlo”, istakao je predsednik Matice i napomenuo da je temelj tog opstanka kontinuitet koji je od crkvenoslovenskog vremena do danas čuvala crkva.
Episkop bački Irinej je na skupu ocenio da je najnovija pretnja srpskom jeziku „na našu žalost i sramotu, nametanje tzv. rodno osetljivog jezika”. Taj zakon smatra najbesmislenijim u istoriji srpskog zakonodavstva, aktom zasnovanim na „novojavljenoj ideologiji”, donetom bez javne provere njegove opravdanosti i uprkos gotovo jednoglasnom protivljenju naših lingvista, filologa, pisaca...
„Navodno se boreći protiv diskriminacije, ta ideologija uvodi na mala vrata sveopštu diskriminaciju. Navodno služeći slobodi, ona ugrožava i slobodu ličnosti i slobodu zajednice”, kazao je vladika.
Pod plaštom brige o ravnopravnosti građana, jedan od ciljeva zakona, po mišljenju prof. dr Svetka Tanasića, jeste da se promeni identitet jezika, rečnik i gramatički sistem. Time se računa, smatra, na izmenu srpskog nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta.
„Ovaj zakon ostaće u istoriji kao primer šta se dobije kad vlast preda uređivanje nacionalnih pitanja jednoj ideologiji ignorišući staovove nauke, crkve i najšire kulturne javnosti. Postavlja se, na kraju, pitanje: Da li je ovo predviđeno i za manjinske narode u Srbiji ili je samo dar Srbima?”, kazao je Tanasić.
Akademik Predrag Piper poručio je u svojih 12 teza, pročitanih na skupu, da naš ustav ne poznaje pojam roda, te da je problem već u naslovu zakona, kao i da se radi o političkom normiranju jezika, ideologiji radikalnog feminizma, delu globalnog neoliberalizma koja sve više dobija oblike totalitarizma.
„To nema mnogo veze sa naukom, nego predstavlja pokušaj da jedna sporna teorija dobije naučni status nesporne ideologeme koja se predstavlja kao jedino ispravno političko mišljenje”, navodi Piper.
Kaže da će možda zbog Zakona o rodnoj ravnopravnosti neko vreme biti proganjanih i kažnjavanih, ali da će on „svakako propasti, a pre ili kasnije, i zajedno sa njim propašće i oni koji su ga doneli”.
Profesor dr Branislav Ristivojević, dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu, misli da bi za osporavanje ovog zakona na Ustavnom sudu treba razmisliti o tome da li taj akt pokušava da stvori nešto što u suštini nije srpski jezik. Objasnio je da bi to bio važan argument i da bi jezički stručnjaci trebalo da to razjasne pravnicima, jer naš ustav propisuje u članu 10, i to je jedino mesto gde se on pominje, da su u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo.
„Činjenica da pokušavamo svi zajedno da učinimo određeni iskorak prema Ustavnom sudu, vodi nas sve u jednom pravcu, a to je da moramo da pronađemo ona mesta u ustavu gde se ovaj nesrećni zakon o njega ogrešio”, kazao je Ristivojević na skupu.
Po njemu, donetim zakonom briše se naučna kritika, zadire u ustavnu autonomiju univerziteta i slobodu naučnog stvaralaštva. Ostavlja mogućnost i „kontranapada”, zahteva za izmenu ustava tako da on, kao i za manjine, izričito kaže da Srbi imaju pravo na svoj jezik.
Predsednik Matice dr Stanić uveren je ipak da se ne može reći da to nije srpski jezik, dok su se u daljoj debati čula i drugačija mišljenja, a po njima, pravnicima bi se mogao pružiti takav zaključak da se ne radi o srpskom jeziku jer se demonstrira neznanje jezičke materije.
„Duboko sam ubeđen da se ovo vaše pitanje može odbraniti, počevši od toga da oblici tog novogovora koji su navedeni kao ilustracija, ne podležu pod vrlo fluidnu – tu je prof. dr Rajna Dragićević potpuno u pravu ‒ leksičku normu. Čak na najbanalnijem nivou nisu u jednotomniku i šestotomniku. Za nekoga ko se bavi ustavom, mislim da je to dokaz”, kazao je prof. dr Aleksandar Milanović.
Profesori su se na skupu međusobno oslovljavali samo sa „profesore”, mada je među njima bilo i profesorki, a na momente je protekao uz smeh kao prilikom izlaganja prof. dr Slobodana Antonića koji je govorio i o tome kako bi po zakonu i modelu koji se predlaže trebalo govoriti ako se želi nešto reći o nebinarnim osobama.
To su one osobe koje, po rečima Antonića, nisu ni muško ni žensko, a za njih se ne može upotrebiti srednji rod jer nisu ni stvari ni deca. Tako bi rečenica: „Išao je juče do restorana jer je bio gladan” glasila: „Išaola je juče u restorana jer je biola gladana”.
U Svečanoj sali Matice srpske u subotu 3. jula 2021. godine održan je skup „Položaj srpskoga jezika u savremenom društvu (izazovi, problemi, rešenja)“ u organizaciji Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Okrugli sto je otvorio prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, istakavši važnost preispitivanja položaja srpskog jezika u našem društvu. Nakon toga, prisutnima se obratio Njegovo preosveštenstvo episkop novosadski i bački, somborski i segedinski gospodin dr Irinej.
Povodom usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti, kojim su ugrožene ustavne slobode građana i dostignuća dva stoleća razvoja nauke o srpskom jeziku, Matica srpska i Odbor za standardizaciju srpskog jezika organizovali su veliki skup istaknutih stručnjaka u oblasti srpskog jezika i društveno-humanističkih disciplina.
Rukovodeći se naukom i objektivnim činjenicama, na Skupu su razmatrani različiti problemi u pogledu strukture i upotrebe tzv. rodno osetljivog jezika, ali i drugih nepovoljnih aspekata koje propisuje Zakon.
U prvoj sesiji, čiji su moderatori bili prof. dr Sreto Tanasić, dopisni član ANURS, i prof. dr Aleksandar Milanović, izloženi su radovi prof. dr Srete Tanasića, dopisnog člana ANURS, akademika Predraga Pipera, prof. dr Jelice Stojanović, prof. dr Dragoljuba Petrovića, prof. dr Sofije Miloradović, prof. dr Rajne Dragićević, prof. dr Vesne Lompar, prof. dr Veljka Brborića, prof. dr Jovanke Radić, prof. dr Rade Stijović, prof. dr Milanke Babić, prof. dr Jordane Marković, prof. dr Zorice Nikitović i prof. dr Milana Ajdžanovića.
U drugoj sesiji izloženi su radovi dr Vladana Jovanovića, dr Marine Spasojević, dr Nataše Vulović, dr Ane Macanović, prof. dr Marine Janjić, prof. dr Ane Janjušević Oliveri, prof. dr Sanje Đurović, prof. dr Aleksandra Milanovića, prof. dr Viktora Savića i prof. dr Isidore Bjelaković.
U trećoj sesiji, čiji su moderatori bili prof. dr Dragan Stanić i prof. dr Viktor Savić, izloženi su radovi prof. dr Dragana Stanića, prof. dr Jovana Delića, dopisnog člana SANU, prof. dr Ksenije Maricki Gađanski, prof. dr Aleksandra Jovanovića, prof. dr Petra Pijanovića, prof. dr Boška Suvajdžića, prof. dr Valentine Pitulić, prof. dr Slobodana Antonića, prof. dr Bogoljuba Šijakovića, prof. dr Časlava Koprivice, prof. dr Draga Perovića, prof. dr Branislava Ristivojevića i advokata Milenka Radića.
Program je snimljen i može se pogledati u nastavku.
PRVI DEO (2:32:36)
OTVARANJE Prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske
PRVA SESIJA (jezik) Predsedavaju: prof. dr Sreto Tanasić, dopisni član ANURS, prof. dr Aleksandar Milanović
prof. dr Irinej (Bulović), episkop bački
prof. dr S. Tanasić, dopisni član ANURS
akademik Predrag Piper
akademik Slobodan Remetić
prof. dr Jelica Stojanović
prof. dr Dragoljub Petrović
prof. dr Sofija Miloradović
prof. dr Rajna Dragićević
prof. dr Vesna Lompar
prof. dr Veljko Brborić
prof. dr Jovanka Radić
prof. dr Rada Stijović
prof. dr Milanka Babić
prof. dr Jordana Marković
prof. dr Zorica Nikitović
prof. dr Milan Ajdžanović
DRUGI DEO (1:55:48)
prof. dr Časlav Koprivica
dr Vladan Jovanović, viši naučni saradnik
dr Marina Spasojević, viši naučni saradnik
dr Ana Macanović, naučni saradnik
prof. dr Marina Janjić
prof. dr Ana Janjušević Oliveri
prof. dr Sanja Đurović
prof. dr Aleksandar Milanović
prof. dr Viktor Savić
prof. dr Isidora Bjelaković
TREĆI DEO (2:23:29)
dr Dragan Stanić
prof. dr Jovan Delić
dopisni član SANU, prof. dr Ksenija Maricki Gađanski
Komentara: 0