Prele pa plele, i mlele i mele, nikad mirovale, grlile, mazile, decu pazile, za ruku vodile, retko iskale vazda davale, dlanom utehu grejale, palcem suzu brisale, u zagrljaj topao stiskale, na grudi privijale... i mahale, dugo, mahale i kad smo za ono treće brdo zašli odlazeći... mahale... Ostale su tiha uspomena kojoj se retko okrenemo zaokupljeni nekakvim drugim svetom i ljudima, u kome više nema ko da nam se obraduje, u’vati pile, sedi i zainteresovano sluša šta nam se sve događalo...

Ovo više nije svet naših staramajki. Ali bez žive uspomene na njih – nije ovo ni naš svet.

Trenutak sećanja, pomen na dobrotu i tiha zahvalnost za potku koju su u nama osnovale.

Τren blagodarnosti, a onda – možemo dalje, pa kako nam bude!

Foto: Руки моей бабушки (Las manos de mi abuela) Ludmila Yilmaz
Boško Protić 

USKORO: SEĆANJA NA NAŠE STARAMAJKE...


ARHIVA PPNS



PPNS/SLIKOM

• GLAGOLJANJA
• GLAVOLOM
• LJUDI RAZNI
• POJAVE RAZNE
• OSVEŽENJE
• POZITIVA 

• Ima ih čak koji su u jednom bednom cilju budžaklijske politike dovoljno neblagodarni da ostvaruju divno i definitivno delo poginulih... (ŠTA SAM VIDEO I PROŽIVEO U VELIKIM DANIMA)
• Oni stvaraju zanimanje od iskorišćavanja vaše stranačke politike, pa sad imate profesionalne političare koji na tome zarađuju za život... (ČUJTE SRBI)