Šta piše u sporazumu Srbije i Kosova o normalizaciji ekonomskih odnosa

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti u petak su u Vašingtonu u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa potpisali svaki za sebe dokument pod naslovom "Ekonomska normalizacija" koji ima dve verzije s razlikom u poslednjoj tački, dok je ostali tekst identičan.

Vučić je posle ceremonije u Beloj kući rekao da su Srbija i Kosovo potpisali bilateralne sporazume sa SAD o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine.

To je kasnije negirao Trampov specijalni izaslanik za pregovore Kosova i Srbije Ričard Grenel, rekavši da SAD nisu strana u sporazumu.

"Oni (Vučić i Hoti) su potpisali sporazum da rade zajedno, nisu potpisali sa SAD. Mi nismo potpisnik. Tramp je potpisao, kako bih to opisao, u osnovi pismo kojim potvrdjuje da će raditi zajedno i sprovesti sporazum", rekao je Grenel na konferenciji za novinare u Vašingtonu.

Dokumenti koje su Vučić i Hoti potpisali pred Trampom imaju po 16 tačaka, prvih 15 je isto, dok se poslednja razlikuje.

Sledi tekst sporazuma nazvanih "Ekonomska normalizacija".

ECONOMIC NORMALIZATION

Srbija (Beograd) i Kosovo (Priština) su saglasni da načine korak napred u ekonomskoj normalizaciji prihvatajući sledeće:

• Obe strane će primeniti sporazum o autoputu Beograd-Priština potpisan 14. februara 2020.
• Obe strane će primeniti sporazum o pruzi Beograd-Priština potpisan 14. februara 2020.

Uz to, obe strane će se obavezati na zajedničku studiju o izvodljivosti o opcijama za povezivanje železničke infrastrukture Beograd-Priština sa lukom na Jadranskom moru.

Kosovo (Priština) i Srbija (Beograd) će sarađivati sa američkom Finansijskom korporacijom za međunarodni razvoj (U.S. International Developement Finance Corporation) i EKSIM (Uvozno-izvoznom) bankom SAD na memorandumima o saglasnosti radi ostvarivanja sledećeg:

• Autoput mira
• Železnička veza između Prištine i Merdara
• Eleznička veza između Niša i Prištine
• Obezbeđivanje sredstava za finansiranje zajmova potrebnih za mala i srednja preduzeća
• Dodatni bilateralni projekti
• Stalno prisustvo američke Finansijske korporacije za međunarodni razvoj u Beogradu, Srbija.

Obe strane će otvoriti i upravljati zajedničkim prelazom Merdare.

Obe strane će pristupiti "mini-Šengen zoni", koju su Srbija, Albanija i Severna Makedonija proglasile u oktobru 2019. godine i u potpunosti iskoristiti njene prednosti.

Obe strane će uzajamno priznavati diplome i profesionalne sertifikate.

Obe strane će sarađivati sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovarajućim telima američke vlade na izradi studije izvodljivosti za potrebe deljenja jezera Gazivode/Ujmani, kao pouzdanog izvora snabdevanja vodom i energijom.

Obe strane će diverzifikovati svoje snabdevanje energijom.

Obe strane će u svojoj mrežnoj infrastrukturi zabraniti upotrebu 5G opreme koja dolazi od nepouzdanih dobavljača. Tamo gde takva oprema već postoji, obe strane se obavezuju na njeno blagovremeno uklanjanje i na druge potrebne korake.

Obe strane će povećati kontrolu avionskih putnika, razmenu informacija između sebe i u okviru šire saradnje sa SAD na Balkanu, i posvetiti se unapređenju tehnologije radi borbe protiv nedozvoljenih aktivnosti, primenom skrining i informacionih sistema koje obezbeđuju SAD, uključujući PISCES, APIS, ATS-G i SRTP.

Obe strane se obavezuju da će štititi i promovisati slobodu veroispovesti, uključujući obnavljanje međuverske komunikacije, zaštitu verskih objekata i sprovođenje sudskih odluka koje se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu, i nastavak restitucije jevrejske imovine žrtava holokausta bez naslednika.

Obe strane se obavezuju da ubrzaju napore na lociranju i identifikaciji ostataka nestalih osoba. Obe strane se obavezuju da utvrde i primene dugoročna, trajna rešenja za izbeglice i interno raseljene. Obe strane se obavezuju da odrede osobu koja će predvoditi te napore u okviru ministarstava i biti zadužena za koordinaciju Beograda i Prištine, i dostavljaće ažurirane informacije na godišnjem nivou o broju rešenih i nerešenih slučajeva.

Obe strane će raditi na tome da u 69 zemalja u kojima je homoseksualnost kažnjiva dođe do njene dekriminalizacije.

Obe strane se obavezuju da će Hezbolah u njegovoj celini označiti kao terorističku organizaciju i da će u potpunosti sprovesti mere za ograničavanje poslovanja i finansijskih aktivnosti Hezbolaha unutar svoje nadležnosti.

Kosovo (Priština) će pristati da primeni jednogodišnji moratorijum na podnošenje zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama. Srbija (Beograd) će pristati na jednogodišnji moratorijum na svoju kampanju za povlačenje priznanja (nezavisnosti Kosova) i uzdržaće se od formalnog ili neformalnog zahteva bilo kojoj naciji ili međunarodnoj organizaciji da ne prizna Kosovo (Prištinu) kao nezavisnu državu. Oba dogovora odmah stupaju na snagu.

U sporazumu koji je potpisao Vučić, poslednja tačka glasi:

Srbija (Beograd) pristaje da otvori kancelariju privredne komore i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra 2020. godine i da prebaci ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine.

U sporazumu koji je potpisao Hoti, poslednja tačka glasi:

Kosovo (Priština) i Izrael pristaju na međusobno priznanje.



^{Foto: National Security Council}

IZJAVE

Avdulah Hoti

"Veliki korak napred ka potpunoj normalizaciji odnosa što bi na kraju trebalo dovesti do obostranog priznanja zemalja"

Aleksandar Vučić

"Nismo rešili sve naše probleme. I dalje ima mnogo neslaganja među nama. Ali ovo je veliki korak napred"

^{Video: Radio Slobodna Evropa}

Mond: Srbija krši međunarodni konsenzus selidbom ambasade u Jerusalim

Srbija je postala prva evropska zemlja koja će svoju ambasadu preseliti u Jerusalim i tako sledi primer SAD koje su to učinile 2018. godine, preneo je danas pariski list Mond (Le Monde) i dodao da Srbija na taj način krši međunarodni konsenzus prema kojem ambasade treba da budu u Tel Avivu.

Francuski list se osvrnuo najviše na pitanje Izraela koje se pominje u sporazumima koji su u petak predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti potpisali su Beloj kući o normalizaciji ekonomskih odnosa dve strane.

Srbija će preseliti ambasadu u Jerusalim, dok će Kosovo uspostaviti diplomatske odnose sa Izraelom. Tramp je, kako navodi Mond, na Tviteru napisao da očekuje da će i druge islamske i arapske zemlje slediti primer Kosova, koji je u sklopu sporazuma prihvatio da prizna Izrael.

"Međutim, sastanak u Beloj kući je zapravo zavnično bio posvećen normalizaciji ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova. Trampov izaslanik zadužen za to pitanje (Ričard Grenel) je upozorio da se očekuju iznenađenja", naveo je Mond.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je odmah javio se raduje što će Srbija prva evropska zemlja koja sledi primer SAD i što će Kosovo sa pretežno muslimanskim stanovništvom uspostaviti diplomatske odnose sa Izraelom.

Francuski list navodi da je Srbija na taj način "prekršila međunarodni konsenzus i izazvala nezadovoljnost Palestinaca, koji odbijaju bilo kakvu posredničku ulogu SAD u rešavanju spora sa Izraelcima".

Veći deo međunarodne zajednice ne priznaje zvanično Jerusalim kao glavni grad Izraela i smatra da takvo priznanje mora biti deo rešenja decenijskog sukoba sa Palestincima po modelu dve države u kojem će istočni Jerusalim biti glavni grad buduće palestinske države.

Ekonomska normalizacija odnosa Beograda i Prištine u sporazumu u kojem se pominje Izrael dolazi posle najave sporazuma o normalizacije odnosa između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata koji je postignut uz pomoć SAD.

Ti dogovori dolaze pred predsedničke izbore u SAD zakazane u novembru.

Trampovo okruženje pokušava te sporazume da prikaže kao diplomatski uspeh posle niza neuspeha u spoljnoj politici, među kojima su pitanja Severne Koreje, Irana, Venecuele i postizanje mira između Izraelaca i Palestinaca, naveo je francuski list.

Izvor: Beta, 5. 9. 2020.