BOGDAN RAONIĆ, NAUČNI PROGRAM MATEMATIKA-FIZIKA, OSNOVNE STUDIJE, ÉCOLE POLYTECHNIQUE
Bogdan Raonić, naučni program matematika-fizika, osnovne studije, na prestižnoj inženjerskoj školi École Polytechnique
Zovem se Bogdan Raonić. Rođen sam u Kragujevcu. Trenutno sam student I godine osnovnih studija naučnog programa čuvene École Polytechnique. Veliki sam zaljubljenik u nauku, a veoma uživam i u sportu. Kada sam napunio 14 godina, napustio sam svoj rodni grad da bih nastavio školovanje u Beogradu. Pohađao sam Matematičku gimnaziju, koja je prestižna srpska gimnazija. Od rane mladosti želeo sam da studiram matematiku ili fiziku u inostranstvu i dobijem priliku da iskusim različite kulture. Počeo sam da pretražujem međunarodne programe, koji mogu da se pohađaju na engleskom, a koji bi odgovorili programskim kriterijumima koje sam tražio. Kada sam pronašao program osnovnih studija iz nauke na čuvenoj École Polytechnique, shvatio sam da je to upravo ono što sam tražio. Saznao sam da studenti imaju priliku da biraju jedan od tri smera sa dva glavna predmeta (matematika i fizika, matematika i informatika, matematika i ekonomija). Kao što sam i naveo, oduvek sam želeo da studiram matematiku ili fiziku, ali nikako nisam mogao da odlučim koji od dva programa da odaberem.
Program osnovnih studija iz nauke omogućio mi je upravo ono o čemu sam maštao, slobodu da studiram paralelno obe naučne discipline. Drugi divan aspekt ovog programa je međunarodno okruženje koje uz to ide. Ljudi iz čitavog sveta deo su ovog programa. Imamo priliku da izgradimo čvrsta prijateljstva kao i da učimo o različitim narodima i kulturama inostranih studenata koji su na ovom programu.
Na École Polytechnique predaje mnogo izuzetnih profesora koji zaista uživaju u svom poslu i koji ulažu istinski napor u svoja predavanja. Pomogli su mi da razumem i da još više zavolim nauku.
Kada sam došao u Francusku uopšte nisam govorio francuski. Mislio sam da će to za mene biti nepremostiv izazov. Ispostavilo se da to, na kraju, nije osujetilo moju integraciju u sam program. Kada sam stigao u Francusku bio sam pomalo uplašen od života tamo. Nikada ranije nisam živeo u stranoj zemlji. Na početku mi je bilo komplikovano da izgradim odnose sa studentima iz svoje klase. Bio sam naviknut na kulturu i mentalitet srpskog naroda. Međutim, kroz vreme, počeo sam da se navikavam na svoje novo okruženje i sada, imam mnogo prijateljstava vrednih pažnje koja brižljivo negujem.
Po završetku osnovnih studija planiram da idem na Master iz primenjene fizike ili inženjerstva. Još uvek nisam odlučio da li ću ostati u Francuskoj na Masteru ili ću otići u Veliku Britaniju ili Italiju. Mislim da je još uvek malo rano da donesem tu odluku. Sve u svemu, oduševljen sam što sam odabrao da studiram na École Polytechnique. To je izuzetno iskustvo za mene.
Bogdan Raonić (19), Ekol politeknik, Francuska ODMALENA SANJAM DA POMOGNEM SVOJOJ ZEMLJI
Foto: Privatna arhiva
Još jedan od mladih ljudi kojim se Srbija može ponositi je Bogdan Raonić (19) iz Kragujevca. On studira na fakultetu Ekol politeknik u Parizu i primalac je stipendije za izuzetne studente koju dodeljuje fondacija fakulteta, kao i stipendije koju dodeljuje francusko ministarstvo odbrane. Osnovnu školu završio je u odeljenju za nadarene učenike u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, gde je bio i đak generacije, a nakon toga je, kao vukovac, završio i Matematičku gimnaziju u Beogradu. - Gimnazija i „Petnica“ su me naučile kako da pravilno razmišljam i samostalno donosim zaključke, ne samo u svetu matematike i fizike već i u svim drugim sferama života - priča Bogdan, koji kaže da su u Parizu svi iznenađeni količinom znanja studenata iz Srbije. - Dosta tema iz fizike, matematike i programiranja, koje su deo programa za prvu, pa čak i drugu godinu fakulteta, mi, đaci Matematičke gimnazije, već smo obradili u srednjoj školi - objašnjava on i dodaje da studenti iz Srbije, ma gde studirali u inostranstvu, spadaju u najbolje studente. - Taj potencijal Srbija mora da iskoristi, jer ako ga ne iskoristi ona, iskoristiće ga neko drugi, to je neminovno - zaključuje Bogdan, koji kaže da od detinjstva sanja o tome da na neki način pomogne svojoj zemlji i narodu i tako ostavi trag za sobom.
Ja sam MAJKA najboljeg studenta na prestižnom fakultetu u Francuskoj. Dobitnik dve stipendije od Francuske vlade.
Tako ga oni tretiraju, sa poštovanjem, veruju mu i neguju ga.
U ovoj zemlji moj sin je pre dva dana dok je šetao gradom tri sata posle demostracija na 500m od skupštine grada uhapšen, brutalno tretiran kao kriminalac, držan u pritvoru 48 sati bez hrane i vode i baz ikakvih dokaza da je bilo šta uradio. I to samo jer nije bio u kući dok su trajale demonstracije. Uhapšen je jer je bio u "blizini događaja". Sva uhapšena deca imaju od 15 do 20 godina.
Noćas su ga pustili u 2 sata ujutru gladnog, prljavog, ogorčenog, žednog, uplašenog.
Do sada sam plakala na aerodromu dok sam ga ispraćala, od sada ću da ga molim da se nikad ne vraća. Jadna je ova zemlja gde dete od 20 godina ne sme slobodno da ide svojim gradom.
Ja svoja osećanja ne želim da napišem. Napisaću samo da će ovaj truo sistem ići na fabrička podešavanja, a svi koji su ovo naredili/napravili/hapsili/mučili biće prvi vraćeni na fabrička podešavanja. Ovo obećavam ja, obećavaju moji prijatelji i rodbina, obećavaju porodice i prijatelji svih onih koji su doživeli fizičku i psihičku torturu, "jer je tako neko naredio".
Ja nisam nikakav lažni Če Gevera, nisam nikakav huligan ili ubica. Ja sam Bogdan Raonić, student, brat, sin i prijatelj i ja se KUNEM da ću da uradim sve što je u mojoj moći da se ovo što se meni i mojim drugarima desilo ne desi nikome više.
Hvala svima koji su se javili, brinuli, strepeli, hvala i časnim policajcima i inspektorima koji su shvatili ko su uhapšeni momci i koji su nam bili podrška u prethodna dva dana. O onim nečasnim, ne želim da trošim reči. Neka ide njima na dušu."
Komentara: 0