Zoran Radosavljević (Priština, 26. februar 1965. - Donja Trnova, 26. mart 1999), major i pilot Ratnog vazduhoplovstva Vojske Jugoslavije, poginuo je u odbrani zemlje, u toku NATO bombardovanja SRJ.
RTS: NIKO NIJE REKAO NEĆI, PRVI DEO
Biografija
Rođen je 26. februara 1965. godine u Prištini. Budući da mu je otac Svetozar bio vojno lice pri Jugoslovenskoj narodnoj armiji, i da je, zbog potrebe službe, često menjao mesto stanovanja, i Zoran se, zajedno sa majkom Radojkom i sestrom Snežanom često selio. Detinjstvo je proveo širom bivše Jugoslavije, preko Skoplja, Kruševca do Beograda. Završio je Osnovnu školu „Starina Novak“ u Beogradu.
- Bio je obično dete, ako takva deca uopšte postoje - kaže njegova majka Radojka. - Vragolast i druželjubiv, a poslušan i savestan. Ponekad bi zbunjivala njegova predanost školi.
Posle se upisao u vojnu gimnaziju, pa u Vazduhoplovnu akademiju. Bio je briljantan student. Školovao se u Vazduhoplovnoj opštoj srednjoj vojnoj školi „Maršal Tito“ u Mostaru, a zatim na Vazduhoplovnoj vojnoj akademiji u Puli i Zadru. Po završenoj vojnoj akademiji karijeru vojnog pilota započinje je u Beogradu 1986. godine kao pilot-lovac na avionu MiG-21. Godine 1992. biva unapređen u čin kapetana prve klase. Iste godine Zoran završava preobuku na avionu MiG-29 i postaje najmlađi pilot u eskadrili Migova 29 jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva.[traži se izvor]. Magistrirao je na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu i postao jedan od vodećih stručnjaka u našoj zemlji iz oblasti satelitske navigacije. Te 1999. godine pripremao je doktorat i bio u stalnoj vezi sa svojim mentorima. Posthumno, na aerodromu Batajnica svake godine dodeljuje se nagrada koja nosi njegovo ime najboljem odeljenju. 1996. godine upisao je poslediplomske studije na Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i magistrirao u junu 1998. godine. Na ovom fakultetu se od 1999. godine dodeljuje godišnja nagrada za najboljeg studenta na Vazdušnom saobraćaju koja nosi njegovo ime. Nije imao dece i nije bio oženjen.
RTS: NIKO NIJE REKAO NEĆI, DRUGI DEO
NATO bombardovanje SRJ 1999.
U vreme početka NATO agresije na SRJ, 24. marta 1999. Zoran je bio u svojoj jedinici, 127. lovačkoj avijacijskoj eskadrili „Vitezovi“ koja je bila smeštena na vojnom aerodromu „Batajnica“.
26. marta 1999, samo dva dana nakon početka bombardovanja, pukovnik Slobodan Perić i njegov kolega Zoran Radosavljević dobili su naredbu o poletanju i suprotstavljanju NATO avijaciji. Ova odluka se s pravom mogla smatrati suludom jer je Vojska Jugoslavije bila neuporedivo slabija. Avioni MiG-29 bili su u poluispravnom stanju, nesposobni za vazdušnu borbu. Domet radara NATO aviona bio je 120 km, dok je domet MiG-29 bio upola manji. To je značilo da su neprijateljski avioni mogli da gađaju pilote Vojske Jugoslavije pre nego što oni uopšte primete neprijatelja.
Sve ove informacije imao je i pukovnik Perić. Međutim, to ga nije sprečilo da ispuni naređenje i poleti u paru sa kolegom Zoranom Radosavljevićem.
- "Odem s pokojnim Zoranom Radosavljevićem kući da se odmorimo. Došli su i moji roditelji, rođaci i komšije. Svi su hteli da znaju šta se dešava, koliko će da potraje. Meni pukne film i krenem nazad u jedinicu. Na vratima mi se Luka, koji je imao dve godine, obesi o nogu i kaže: „Tata, nemoj da ideš.“ Teško mi je, ali šta ću, moram. Odem do Radosavljevića, zvonim na interfon, kad njegova majka Rada i tadašnja devojka izlaze na prozor. Rada mi dobacuje: „Buco, pazi mi na Zorana“, i mi odlazimo. Tog dana 26. marta poleteli smo nas dvojica. Posle silnih manevara u vazduhu i izbegavanja NATO raketa pogođeni smo obojica. Kada sam video da avionu nema spasa, za tren mi je kroz glavu prošlo „tata, nemoj da ideš“, povukao sam ručicu i katapultirao se. Iskočio sam sa sedam-osam hiljada metara. A kad se sedište okrenulo naopačke, ugledao sam rupu ispred sebe od 5.000 metara i jedino što sam poželeo je da se padobran otvori. Taj strah nisam nikad osetio”.
Njegov avion MIG -29. prema zvaničnoj verziji, oboren je u širem rejonu Loznice ali su olupina i telo pronađeni odmah uveče od 16 i 17 godina starih dečaka nedaleko od mesta Teočak kod Bijeljine u rejonu Majevice, na teritoriji Republike Srpske. Sa njim je te večeri oboren i major Slobodan Perić koji se spasio iskakanjem. Trup aviona bio je na livadi, kljun na jednoj planini, a Zoranovo telo sa sedištem na drugoj. Dečaci su uzeli merdevine i ćebe od jedne bake. Umotali ga i predali vojsci Republike Srpske. Vojnici su ga peške preko njiva preneli u bolnicu u Loznici.
- Ubrzo su došli američki vojnici i maltretirali meštane da kažu gde je pilot - pričala je kasnije Zoranova majka, koja svakog dana obilazi sinovljev grob na beogradskom groblju Lešće. Dan pre pogibije odnela mu je, kaže, poslednji doručak u njegov stan na Novom Beogradu, gde je živeo sa devojkom, i molila ga da ne leti.
- “Mama, moram - rekao je tada Zoran majci. - Šta je čovek ako izgubi svoju domovinu? Mi piloti moramo da preuzmemo prvi udar na sebe i tako spasemo bar neko dete u ovoj zemlji.“
Sahranjen je tri dana kasnije.
Posmrtno je odlikovan Medaljom za hrabrost i unapređen ukazom svog komandanta. Medalja za hrabrost dobijena u ratu je neuporedivo blistavija od one što se dobija u mirnim vremenima. Još je sjajnija ako je dodeljena posmrtno. Glavna ulica u Batajnici danas ponosno nosi ime Majora Zorana Radosavljevića.
Smrt svog kolege pukovnik Perić nikada nije prežalio. Bio je revoltiran zbog načina na koji su se čelnici naše vojske odnosili prema pilotima tokom bombardovanja i kako su ih olako slali u smrt. To nezadovoljstvo nije krio. Nakon sukoba sa generalom Smiljanićem i iznošenja detalja o ovom sukobu u javnost, pukovnik Perić je izgubio aktivnu vojnu službu. Pokrenuo je sudski spor i dobio ga, nakon čega je vraćen u vojsku. Penzionisan je 2004. godine kao oficir Vojske Srbije i pilot 101. lovačkog puka u 42. godini života.
RTS: SVEDOK - SLOBODAN PERIĆ
Zokijeva Regata
Zoran Radosavljević je bio pasionirani jedriličar i osnivač JK Polaris. Posle njegove pogibije, u septembru 1999. jedriličari iz JK Polaris i beogradskog JK Lamar započeli su sa održavanjem memorijalne jedriličarske regate koja nosi njegovo ime - Zokijeva regata. Prvih godina regata je održavana na crnogorskom primorju, a od 2009. godine održava se u Beogradu.
UN: SUKOB NA KOSOVU - POSLEDICE NA ŽIVOTNU SREDINU I CIVILNA NASELJA
EKOLOŠKA "ŽARIŠTA" PRONAĐENA U ČETIRI GRADA
Radna grupa za Balkan je utvrdila postojanje četiri ekološka žarišta u četiri oblasti (u Pančevu, Kragujevcu, Novom Sadu i Boru), gde je potrebno preduzeti hitnu akciju. U ovim oblastima je neophodno da se odmah preduzmu mere zaštite sredine i čišćenja ovih oblasti kako bi se izbegle štetne posledice po ljudsko zdravlje, kao i dugoročna šteta na životnu sredinu. U ovu akciju spadaju, između ostalog, čišćenje kanala u Pančevu koji vodi do Dunava, otklanjanje žive koja leži na tlu u Pančevu, dekontaminacija od dioksina i PHB žarišta u Kragujevcu, mere kojima će se obezbediti ispravnost pijaće vode u Novom Sadu, i smanjenje oslobađanja sumpor-dioksida iz rudnika bakra u Boru.
KRAGUJEVAC
Glavni problemi: fabrika "Zastava": opasno visoke koncentracije PHB-a i dioksina na podu farbarske radionice; visoke koncentracije PHB-a oko transformatorske stanice; kontaminirani rezervoari vode; neadekvatno skladištenje i obrada otrovnih otpada. Utvrđeno prisustvo PHB-ova u reci Lepenica.
OSNOVNI ZAKLJUČCI
RGB je identifikovala ekološka "žarišta", a to su Pančevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor, gde je neophodno preduzeti hitnu akciju, kontrolu i dalje analize. U svim ovim zonama, identifikovano je zagađenje životne sredine kao posledica sukoba na Kosovu".
MILOŠ RAJKOVIĆ - OSIROMAŠENI URANIJUM
DATA CONCERNING THE LOCATIONS OF DEPLETED URANIUM ORDNANCE EXPENDED DURING OPERATION ALLIED FORCE - INFORMATION 24 JAN. 2001
Napomene (Republički geodetski zavod):
Koordinate su u Military Grid Reference System (MGRS) UTM projekcije. Zapis koordinata je specifican, objašnjenje vezano za MGRS je na ovom linku i na ovde.
Takve koordinate pretvaraju se u standardne UTM ili WGS (lat, long) koordinate pomoću konvetrora na ovoj adresi.
Sa standardnim UTM ili WGS koordinatama na Guglovim mapama mogu da se označe pozicije iz priloga.
Komentara: 0