Srpski Gaudi, podario je našoj materijalnoj kulturnoj baštini originalna i monumentalna graditeljska zdanja, od kojih neka, nažalost, nisu preživela strahote rata dok su neka zbog njihove nacionalne simbolike uništena od strane komunističkih vlasti. Danas, njegova dela su jasno vidljiva gde god je stvarao. U našoj prestonici postigao je neka od svojih najznačajnih graditeljskih dostignuća. To su: Zgrada Pošte kod Železničke stanice, Muzej PTT-a (Palata uprave Pošte), Seizmološki zavod, zgrada Starog DIF-a odnosno nekadašnji Sokolski dom, Crkva sv. Petke na Kalemegdanu, sv. Lazara na Bulbuderu kao i Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Kajmakčalanskoj ulici.
Pogled na fotografiju Pošte kod Železničke stanice u Savskoj ulici u Beogradu, primer je da se u Srbiji retko poštuje građevinsko nasleđe. Stara zgrada bila je oštećena u Drugom svetskom ratu, pa je nova vlast odlučila da napravi drugačiju. Na nekada najlepšu zgradu prolaznici često bacaju pogled, ali se ne osvrću na lepotu zidova koja je nestala, već što ih zanima tačno vreme i temperatura, koji se očitavaju na displeju krova. Palata Pošte sagrađena je 1929. godine i po mnogim kritičarima predstavljala je vrhunac stvaralaštva arhitekte Momira Korunovića. Projektovana je u srpsko-vizantijskom stilu koji je jedini autentični pravac u arhitekturi nastao na ovim prostorima. U istom stilu izgrađena je i zgrada Muzeja PTT u Palmotićevoj i stari DIF u Deligradskoj ulici. Palata je pretrpela velika oštećenja u nacističkom i savezničkom bombardovanju, da bi nakon Drugog svetskog rata doživela potpunu rekonstrukciju. Arhitekta Pavle Krat, napravio je novi projekat, po kome je zdanje skraćeno za dva sprata, a sa fasade su skinuti svi dekorativni elementi i ornamentika. Na zaprepašćenje mnogih tadašnjih Beograđana, najlepše zdanje u savskom amfiteatru nakon rata je pretvoreno u bezličnu četvrtastu građevinu pravih linija, koja se nikako nije uklapala u postojeći ambijent. Pitanje je zašto joj ne vraćamo poetiku kojom je bila na arhitektonskom tronu.
Poštanska zgrada kod Železničke stanice, delo Momira Korunovića u savremenom srpsko-vizantijskom stilu, jedinom autentičnom sa naših prostora, bila je oštećena od bombardovanja. Pavle Krat je fasadu "oljuštio" i sahranio ovim rečima: "Sama arhitektura stare poštanske zgrade bila je tipičan primer neuspelog iskorišćavanja nasleđa našeg narodnog neimarstva, preopterećena stilskim elementima." Za mnoge danas, sve je to bilo jedno veliko svetogrđe. Neki, ipak, citiraju izvore da Korunović nije mnogo mario za funkcionalnost objekta, da je Krat to ispravio, a jednog od autora ovog feljtona originalna fasada podseća na naborano lice kakve babe, ili u boljem slučaju na grobnicu. Naši izvori ne nude detalje Kratova života posle rekonstrukcije pošte. Piše, ponegde, da je 1948. kao "staljinista" isporučen SSSR-u. A onda, spekuliše se da je "1951. završio u Sibiru", da je ubijen, da mu se "gubi svaki trag"
Komentara: 0