U Rudniku Soko u Čitluku kod Sokobanje, nažalost, u ranim jutarnjim satima dogodila se nesreća, objavio je internet portal Soko pres. Za sada nema zvaničnih informacija, ali u medijima su se pojavili izveštaji u kojima se navodi da je u rudniku još dvadesetak rudara zarobljeno, a da nažalost ima i stradalih. Prema nepotvrđenim informacijama navodno je osam rudara poginulo.


Delegacija resornog ministarstva i ministarka Zorana Mihajlović stigli su na lice mesta. Novinarskim ekipama nije dozvoljen ulaz u Rudnik, ali se očekuje zvanično saopštenje pres službe Ministarstva rudarstva i energetike.

– Ono što nezvanično saznajemo jeste da ima osmoro poginulih, čak su i oprečne informacije oko toga šta se tačno desilo. Neko kaže da je eksplozija metana, da je zbog toga došlo do obrušavanja. Neko kaže da je samo iz nekog razloga došlo do obrušavanja i da ima i zatrpanih rudara, javila je novinarka Katarina Petrović.

Direktor Opšte bolnice Aleksinac doktor Goran Vidić kaže da su četiri ekipe Doma zdravlja Aleksinac na terenu, kao i ekipe iz Zaječara i Knjaževca koje su uključene.

Trenutno je u Opštoj bolnici u Aleksincu, prema njegovim rečima, zbrinuto 18 povređenih rudara – 15 sa lakim povredama, dvojica sa povredama lakta i jedan sa serijskim prelomom pet rebara, ali da je i on van životne opasnosti.

Zbog toga su svi pacijenti koji nisu hitni i operacije koje su planirane otkazani. Pacijenti su pušteni, mobilisali su i ostala odeljenja u zgradi. U ovom trenutku u Opštoj bolnici nemaju problem sa kapacitetima.

I naši izvori su nam potvrdili da ima poginulih i povređenih. Za sada nemamo imena poginulih, ali se strahuje da možda ima i sa našeg područja. Uskoro očekujemo prva zvanična saopštenja.

Metan nadmudrio život, ostalo 18 siročadi


Aleksinac i Sokobanja danas su još jednom osetili svu težinu rudarskog hleba. Metan je još jednom u crno zavio ove dve sredine. Među poginulima je najviše građana opštine Aleksinac, lokalne zajednice koja još trpi posledice velike nesreće iz 1989. godine kada je u aleksinačkoj jami stradalo 90 rudara. To je bila najveća nesreća u rudnicima Srbije. Od tada ovdašnji rudari rudare u drugim rudnicima.

Jedan od njih je i „Sokoˮ, koji takođe, ima metana i svoju istoriju nesreće. Jedna od najvećih nesreća koja se dogodila rudniku „Sokoˮ bila je je 1998. godine, koja je odnela 29 života.

U izjavi medijima Saša Spasić, direktor JP „Resavicaˮ, kazao je da je u trećoj smeni, u 4 sata i 10 minuta, došlo do takozvanog prodora metana prilikom redovnog procesa proizvodnje. U trećoj smeni bilo je 67 rudara, 18 rudara je povređeno, niko nije u životnoj opasnosti, nažalost osmorica su preminula.

– Još jednom želim da naglasim da nije bilo nikakve eksplozije, prosto se to zove u rudarskom žargonu proboj metana. Toliko za sada, detaljnije informacije dobićete kada nadležni državni organi budu sproveli istragu – izjavio je prvi čovek „Resaviceˮ predstavnicima medija.

Drago Milinković, direktor rudnika mrkog uglja „Soko”, osim što je izrazio saučešće porodicama nastradalih, upitao je šta reći u ovom trenutku. On kaže da rudnik ima veoma savremenu opremu i da će istraga pokazati uzroke.

– U redovnom procesu rada jutros se desilo izdvajanje metana iz komore otkopa. Došlo je do gušenja rudara. Nakon toga su preduzete sve radnje, nadležna inspekcija je došla na lice mesta, Nikakvih fizičkih promena na prostorijama niti na telima nastradalih rudara nema. Evidentno je gušenje od metana. Ovo je metanska jama, ovo se iznenada desilo, apsolutno, u pitanju je viša sila – kaže Milinković.

Najmlađi poginuli rudar je imao 31, a najstariji 59 godina. Oni su roditelji 18 deteta, najmlađe je dvomesečna beba. Bez obzira koliko će zajednica i država pomoći njihovim porodicama taj gubitak neće moći da se izbriše iz sećanja ovdašnjih građana. Na licima ljudi koje smo sretali bol, tuga i neka potištenost. Mnogi se pitaju da li nas je i to moralo snaći, pored svih drugih nedaća. Gorka je sudbina rudarskih gradova, rade i pate, ili zatvaraju svoje kopove. Nije dobro ni jedno ni drugo. Imali treće rešenje, ili će svaka generacija pamtiti po neku rudarsku nesreću.

Potresne scene iz rudnika: Uplakani rudari iznose tela svojih kolega

Saopštenje Ministarstva rudarstva i energetike

U nesreći u rudniku koja se jutros dogodila u rudniku uglja “Soko” kod Sokobanje poginulo je osam rudara, a 18 je povređeno. Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, obišla je rudnik u kojem se nesreća dogodila i izrazila saučešće porodicama stradalih rudara.

- U ime Vlade Srbije, u ime svih nas i svoje lično ime izražavam saučešće porodicama stradalih. Država će pomoći porodicama koliko god je moguće. Ovo je težak trenutak za sve ljude koji su ovde, ali i za sve nas. Inspekcija, policija i svi nadležni organi su na licu mesta i rade sve što je neophodno kako bismo nakon istrage znali tačne uzroke tragedije, rekla je Mihajlovićeva.

Saša Spasić, direktor JP PEU Resavica, rekao je da se rudarska nesreća u jami rudnika Soko dogodila nešto posle četiri sata ujutru u delu ležišta rudnika istočnog polja u trećoj smeni, prilikom redovnih radova na eksploataciji uglja.

- Prema još nezvaničnim informacijama, došlo je do zarušavanja uglja u otkopnoj komori VE 3/1 i naglog prodora metana u radni prostor. Izražavam saučešće porodicama nastradalih rudara, tu smo za njih u bilo kom momentu, rekao je Spasić.

Drago Milinković, direktor rudnika Soko, rekao je da je rudnik izgubio osam vrednih radnika i izrazio saučešće porodicama stradalih rudara.

- Mere bezbednosti koje preduzimamo u rudniku su na najvišem nivou, ali ovog puta se desilo naglo izdvajanje metana i nismo ništa mogli da uradimo, rekao je Milinković.

- Radnici Aleksinačkih rudnika izvode radove u rudniku Soko i deo su ovog kolektiva. Mere se maksimalno poštuju, ali su ovo situacije koje je nemoguće predvideti, rekao je Nemanja Denić, direktor Aleksinačkih rudnika, i izrazio saučešće porodicama nastradalih rudara.

U nesreći su poginuli rudari D. Z. (1979), N. T. (1985), R. G. (1975), P. P. (1991), B. Č. (1966), B. Z. (1967), B. Ž. (1963) i B. S. (1988).

Ostali rudari koji su se u trenutku nesreće nalazili u oknu izvučeni su, a povređenima se pruža medicinska pomoć. Rudarski inspektor i drugi nadležni organi su na terenu i ispituju uzrok nesreće.

Dr Rsovac objašnjava zašto je metan bio koban za rudare

Istorijat rudnika "Soko" i najveće nesreće koje su se u njemu dogodile

Povodom nesreće koja se dogodila u rudniku "Soko" u kojem ima poginulih i povređenih rudara, podsećamo na istorijat ovog rudnika i najveće nesreće koje su se dogodile u njemu.

U rudniku "Soko" kod Sokobanje obrušio se deo jame i rudari su ostali zarobljeni. Podsećamo na istorijat ovog rudnika.

Istorijat rudnika "Soko" može se prikazati kroz nekoliko etapa. Eksploatacija uglja iz ovog rudnika počela je 1908. godine, pa sve do 1922. godine do kada je proizvedeno 675 tona uglja.

U drugoj etapi počinje intenzivniji rad na istraživanju ležišta i proizvodnji uglja. Ova etapa obuhvata period od 1923. godine zaključno sa 1945. godinom. U tom periodu proizvedeno je 3.086 tona uglja.

Treća etapa je period od 25 godina, kada nastaje prva modernizacija rudnika i obuhvata period od 1946. godine zaključno sa 1970. godinom i ukupnom proizvodnjom od 2.362.698 tona uglja. Upravo je u 1970. godine postignuta i maksimalna godišnja proizvodnja.

Period od narednih osam godina, do 1978. karakterišu učestali jamski požari, rudarske nesreće, izboj gasa uglja i srenskog materijala iz masiva u radni prostor i pad proizvodnje. U ovom periodu proizvedeno je 756.398 tona uglja.

Sanacija i oporavak rudnika završeni su do 1999. godine, proizvodnja raste, investicije su u naglom usponu, svi ekonomski pokazatelji su pozitivni i realizuje se sanaciono investicioni program. Ukupna proizvodnja za taj period od 21 godine je iznosti 3.311.621 tonu.

Šesta etapa obuhvata period od 5 godina, od 2000. do 2005. godine sa ukupnom proizvodnjom od oko 600.000 tona uglja. Tu je projekat otvaranja novog rudnika za 21 vek sa impozantnim investicionim ulaganjima koja se mere u milionima eura. Urađen je nov sistem za pranje uglja, nova upravno pogonska zgrada površine oko 2000m2.

Ako se analizira proizvodnja od 1928. godine zaključno sa 2008., tj. za 80 godina rada, može se reći da je proizvedeno 7.035.000 tona komercijalnog uglja (88.000 tona godišnje), iskopano je više od 2.500.000 tona jalovine, što znači 9 835 000 tona rovne mase (123 000 tona mesečno).

Jedna od najvećih nesreća koja se dogodila u rudniku "Soko" u Sokobanji odnela je 29 života, a dogodila se 1998. godine.

Došlo je do izbijanja otrovnih gasova koji su doveli do nesreće kada je stradalo 29 rudara od kojih je deset bilo izloženo toplotnom i mehaničkom udaru eksplozije, a ostalih 19 rudara se ugušilo jer nije bilo dovoljno kiseonika.

Zbog upale i eksplozije metana 1974. godine u ovom rudniku nastradalo je 15 rudara, dok je iduće 1975. god. došlo do izboja gasa i materijala i tom prilikom je nastradalo 5 rudara.

U ovom rudniku dogodilo je još nekoliko nesreća u kojima su pojedinačno stradali rudari na svom poslu.


PROMO FILM, 2006.

Izvori/foto: Sokobanja pres; Ministarstvo; RTS; RMU Soko, 1. 4. 2022. 

ARHIVA PPNS

PROMOCIJA ZBORNIKA SANU ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ (AUDIO)

OD ZAGAĐENJA DO UNIŠTENJA - ČOVEK, PRIRODA I ODGOVORNOST (36. TRIBINA NIJE FILOZOFSKI ĆUTATI)

SANU: PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? (APSTRAKTI I SNIMAK NAUČNOG SKUPA)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU