Povodom današnje izjave čelnika Rio Tinta da je litijum suviše važan za tzv. "zelenu" tehnologiju (kao odgovor na pitanje kada će konačno napustiti Srbiju)- odgovaramo im odličnim komunike-om naše meÄ‘unarodne mreže "Yes To Life - No To Mining" ("Da životu - ne rudarenju") - zašto ne možemo "izrudariti" naš put iz klimatske krize - za koju tvrde da je taj litijum toliko potreban.

^{Zanatski rudari drže rudu kobalta i bakra iz industrijskih rudnika na jezeru Malo, Kapata, u DRC-u (foto: Amnesty International/Afrewatch)}

(Ne)odgovor Rio Tinta kad odlaze iz Srbije

U toku je godišnja skupština deoničara Rio Tinta. Iako smo ove godine rešili da ne učestvujemo direktno, važna pitanja su ipak postavljena u ime svih živih bića Srbije, a preko naše mreže London Mining Network.

Na pitanje direktorima Rio Tinta kada će da odu iz Srbije i da li će da prodaju zemlju natrag lokalnim ljudima po istim cenama - odgovorili su (g. Tompson):

"Mi smo uvek radili u zakonskim okvirima Srbije. Poštujemo odluke Vlade Srbije i razumemo da je stanovništvo zabrinuto. Hoćemo da istražimo razne opcije i da se konsultujemo sa lokalnim stanovništvom. Nije nam bilo dozvoljeno da objavimo ekološki izveštaj jer po zakonu on ne može da se objavi pre nego što je odobren i mislimo da kad bismo mogli da ga objavimo da bi to odagnalo razne negativne sumnje. Bilo je dosta dezsinformacija oko projekta u Srbiji".

On je takođe rekao da su "zabrinutosti" kominteta zabeležene, ali da je litijum "izuzetno važan za zelenu tehnologiju".

Znači - nisu odgovorili niti kada idu, niti da li će prodati zemlju natrag i po kojim cenama.

Earth Thrive

Ono što nam treba danas je holistički, materijalni prelaz ka cirkularnom društvu.

Nova i mučna ekolška rasprava sve više postaje deo redovnih ili stalnih razgovora o slomu klime. Trebaće nam ogromna zaliha „tranzicionih minerala” poput litijuma i nikla – koji se koriste u svemu, od vetroagregata preko solarnih panela do električnih vozila – ako bismo hitno da ubrzamo prelazak na obnovljivu energiju. Dobijanje dovoljno ovih minerala uz povećavanje zaliha kako bi se zadovoljila brzo rastuća potražnja predstavlja ozbiljno potencijalno usko grlo u postizanju globalnih klimatskih ciljeva. Kako ćemo doći do ovih minerala i metala – i možemo li ih nabaviti dovoljno brzo?

Kolonijalizam

Ova diskusija se preselila iz aktivističkih i akademskih sala za sastanke u Vašington, Peking i Brisel. A rudarske korporacije, uvek spremne da iskoriste priliku za pravljenje profita, počele su da se predstavljaju kao naši klimatski spasioci.

ÄŒisto, zeleno, održivo i odgovorno rudarstvo, oni kažu, isporučiće materijale koji su nam potrebni da ispunimo naše klimatske obaveze. Kreatori politike su u velikoj meri prihvatili prezentaciju rudarske industrije u ovim blistavim terminima.

ÄŒisto, zeleno, održivo, odgovorno rudarenje, kažu, isporučiće materijale koji su nam potrebni da bismo ispunili naše klimatske obaveze. Donosioci odluka su u velikoj meri prihvatili ovako blistavo samo-predstavljanje rudarske industrije.

Radne grupe za ključne minerale i industrijski savezi množe se u bogatim zemljama. Cilj je pronaći načine da se osigura snabdevanje. Vlade širom sveta – i na globalnom jugu i na severu – nadmeću se da privuku strane rudarske investicije, često povezano sa ekonomskim oporavkom od pandemije kovid-19.

Za svakoga kome je stalo do klimatske pravde, ovo nije dobra vest.

Industrijsko rudarenje sinonim je za dugu istoriju kolonijalizma, ugnjetavanja i ekološkog uništavanja. Ova industrija do danas ima zastrašujući dosije o ljudskim pravima kada su zajednice i radnici na prvoj liniji fronta u pitanju.

Ekosistemi

A rudarstvo je neprestano u samom vrhu najsmrtonosnijih industrija na svetu po aktiviste koji mu se protive.

PRILOG: Global Witness - Defending Tomorrow

Rudarstvo je takoÄ‘e industrija intenzivno zasnovana na fosilnim gorivima i uništava ekosisteme i biološku raznovrsnost koji igraju vitalnu ulogu u funkcionisanju našeg klimatskog sistema.

PRILOG: UNEP - Natural Resources for the Future We Want (2019)


U stvari, uticaji na klimu usled gubitka i uništavanja biodiverziteta izazvanih rudarstvom mogli bi efektivno poništiti sve koristi od ublažavanja klime koje omogućavaju povećani kapaciteti obnovljive energije proizvedeni neplaniranim, biznis-orijentisanim scenariom ekspanzije rudarstva zarad tranzicionih minerala. Ukratko, prelazak na obnovljive izvore koji se oslanja na prljavo rudarenje zapravo uopšte nije tranzicija. To čak nije ni nužno zlo, kako neki tvrde.

"Zeleni ekstraktivizam" - ideja da se ljudska prava i ekosistemi mogu žrtvovati rudarstvu u ime "rešavanja" klimatskog sloma – je nepravedna. I propašÄ‡e pod sopstvenim uslovima: verovatno će doprineti tekućem klimatskom slomu, umesto da ga zaustave.

Pravedna tranzicija

Ali kako da se snabdemo tranzicionim mineralima koji su nam zaista potrebni, da se udaljimo od fosilnih goriva koja uništavaju planetu, ako je masovno širenje rudarstva klimatski auto-gol?

Novi izveštaj "Materijalna tranzicija: istraživanje rešenja za ponudu i potražnju za mineralima iz obnovljivih izvora" od War on Want pokušava da odgovori na ovo pitanje, ukazujući na puteve ka istinski kružnom, post-ekstraktivnom društvu koje je u skladu sa postojećim zahtevima iz oblasti klimatske pravde.

U izveštaju se tvrdi da su neophodna rešenja i na strani snabdevanja i potražnje kako bi se ublažila šteta uzrokovana iskopavanjem tranzicionih minerala, kao i da bi se obezbedilo što manje novog rudarstva.

Ova rešenja se mogu grupisati u tri glavne kategorije:

• meÄ‘unarodna solidarnost sa onima na koje utiču tranzicioni minerali; 
• pošteni i pravedni svetski lanci snabdevanja za tehnologije obnovljive energije; 
• društvene promene za smanjenje neodržive potrošnje materijala.

Materijalna tranzicija tvrdi da koncepti pravične tranzicije i pravednog oporavka one mogu da se zaustave na radničkim i nacionalnim prioritetima, nego moraju da se prošire i na direktno/frontalno ugrožene zajednice.

PRILOG: A Material Transition - Report War On Want


Snabdevanje

Rešenja počinju onda kada se suočimo sa hroničnom neravnotežom moći koja trenutno postoji izmeÄ‘u rudarskih korporacija i država, sa jedne strane i zajednica i ekosistema, sa druge, koje korporacije pokušvaju da žrtvuju zarad rudarenja.

Širom sveta zajednice pogoÄ‘ene rudarstvom retko kada imaju značajna, obavezna prava na konsultacije i davanje pristanka.

Pravedna tranzicija stoga mora osigurati da zajednice, posebno starosedelačke zajednice, budu u stanju da koriste svoje pravo na slobodan, prethodni i informisani pristanak oko toga da li, ili kako, može doći do iskopavanja.

To uključuje demokratsko pravo da se kaže ne neželjenim ili neprihvatljivim projektima kao značajna protivteža korporativnoj moći.

Diskusije o osiguravanju poštovanja ljudskih prava tokom celih lanaca snabdevanja mineralima – od vaÄ‘enja do prodaje električnih vozila i gadžeta – su u toku.

"De-couple" / "razdvajanje" razvoja i loših uticaja na životnu sredinu

Postoje neke pozitivne naznake da će investitori i krajnji korisnici tranzicionih minerala – kao što su proizvoÄ‘ači baterija ili električnih vozila – preduzeti korake ka iskorenjivanju narušavanja ljudskih prava i životne sredine u svojim lancima snabdevanja.

MeÄ‘utim, postoji hitna potreba za poboljšanjem, konsolidacijom i koordinacijom meÄ‘u brojnim programima "dužne pažnje" koje se tiču lanaca snabdevanja kako bi se osiguralo ispunjenje strogih minimalnih standarda.

Ti minimalni standardi trebalo bi da budu obavezni, a ne pitanje korporativnog samoupravljanja, kažu autori, ukazujući na neuspeh korporativnih inicijativa medijacije zainteresovanih strana koje su marginalizovalee zajednice i nisu ispunile svoje ciljeve.

U zelenom ekstraktivizmu pristupi nabavljanju minerala i metala ključnih za pravednu tranziciju predstavljaju se kao inovacije, ali u stvari oni ne menjaju stare i opasne pretpostavke toga kako bi ta tranzicija trebalo da se odvija.

Glavna među ovim pretpostavkama je ideja da možemo da nastavimo da razvijamo globalnu ekonomiju i da možemo da razdvojimo taj rast od uticaja na životnu sredinu.

Cirkularno (Kružno)

Ovaj takozvani "zeleni rast" je centralna figura većine progresivnih vizija za "novi zeleni dogovor", ali zanemaruje snažne dokaze da "apsolutno razdvajanje", gde uticaji opadaju ili zaostaju kako rast raste, nije moguće na globalnom nivou.

Postoji ogroman potencijal da se poveća količina minerala i metala koji se recikliraju i da se ovi materijali u visokim koncentracijama vade iz rudarskog otpada i deponija.

Ali ove mere će dobiti stvаrni, trаjni znаčаj tek kаdа se oslobode operаtivne logike tаkozvаnog zelenog rаstа.

Prava nada, kako ističe Materijalna tranzicija, leži u hvatanju u koštac sa bruto prekomernom potrošnjom bogatih nacija minerala i metala, kao i energije.

Preusmerаvаnje ovih ekonomijа sа sključivo ekonomskog rаstа, čineći ih kružnijim, mаnje rаsipnim i više usredsreÄ‘enim nа dobrobit, može pomoći drаstičnom smаnjenju potrebe zа destruktivnim novim rudаrstvom.

Prestanite/mo da kopate/mo

Ovo takoÄ‘e može otvoriti prostor za neophodan prostor drugim državama na globalnom jugu da preorijentišu svoje ekonomije dalje od ekstraktivizma, podignu životni standard i definišu sopstvene puteve razvojne.

Ugledni energetski analitičar opisao je suprotstavljene svetove rudarstva i čiste energije kao "suštinski sukob" u planovima o klimatskim promenama vrednim više milijardi dolara koje je Džo Bajden nedavno predstavio. On je u nedavnom tekstu utvrdio: "Mora da postoji prva stvar i druga stvar, a trenutno izgleda da je klima prva stvar".

Poruka Materijalne tranzicije je da ne možemo da priuštimo da sledimo ovako "izolovanu" logiku i tretiramo slom klime odvojeno od ostalih ekoloških i socijalnih kriza i nejednakosti našeg doba. Nećemo rešiti naše probleme razmišljajući isto kao što smo ih stvorili.

Klimatska kriza deo je dublje ekološke krize: gubitka biodiverziteta, rasprostranjenog zagaÄ‘enja, nestašice zemljišta i vode. Te ekološke krize, u kombinaciji sa socijalnim nepravdama i nejednakostima, i pomešane sa pandemijom, pojačale su političku nestabilnost i tekuća kršenja ljudskih prava, izazivajuči značajan uticaj po zdravlje ljudi.

Fokusirajući se samo na energetsku tranziciju ignorišemo činjenicu da treba da uzmemo u obzir sve uključene materijale, tako da ono što je nama potrebno jeste zapravo promena materijala koji se koriste. Rečima nigerijskog aktiviste i pesnika, Nnimma Basseya: "Kada si u rupi, moraš da prestaneš da kopaš".

ARHIVA PPNS: PITANJA IZ SRBIJE I NEMUŠTI ODGOVORI DIREKTORA RIO TINTA NA SKUPŠTINI AKCIONARA (VIDEO)

O autorima

Hannibal Rhoades je šef komunikacija Gaja fondacije, Andy Whitmor je autor A Materials Transition, ko-predsednik London Mining Network-a i aktivista za zagovaranje protiv finansiranja rudarenja na dnu mora u okviru kampanje Deep Sea Mining.

Originalni članak na engleskom jeziku je ovde.



Hannibal Rhoades i Andy Whitmore
Izvor: Earth Thrive, 25. 5. 2021.


IZ ARHIVE

Predata žalba Bernskoj konvenciji za zaštitu flore i faune i prirodnih staništa protiv otvaranja rudnika litijuma "Jadar"


30. septembra 2021. udruženje Earth Thrive iz UK/Balkan je pokrenulo i u partnerstvu i saradnji sa Zaštitimo Jadar i RaÄ‘evinu iz Srbije i Earth Law Center (SAD) podnelo žalbu sekretarijatu Bernske konvencije zbog moguće povrede te konvencije koja bi potencijalno usledila ukoliko bi rudnik litijuma Jadar u Srbiji bio realizovan.

Bernska Konvencija je meÄ‘unarodna pravno obavezujuća konvencija za zaštitu i očuvanje evropskih divljih vrsta flore i faune, kao i prirodnih staništa i jedina je takva regionalna konvencija u svetu. Konvencija takoÄ‘e priznaje suštinsku uroÄ‘enu vrednost divlje flore i faune koja ima uroÄ‘eno neotuÄ‘ivo pravo da postoji, živi i razvija se prirodno bez povrede i uništenja izazvanih ljudskim aktivnostima.

Preko 50 zemalja Evrope i Afrike su potpisnice Konvencije i obavezale su se da će promovisati nacionalne politike očuvanja prirode i uzimati u obzir uticaj planiranja i razvoja na prirodu.

Bernska konvencija je zvanično stupila na snagu 1982. godine, Republika Srbija ju je ratifikovala 9. januara 2008. godine, a od 1. maja 2008. ona je i zvanično u Srbiji stupila na snagu, što znači da je Vlada Republika Srbija obavezna da je primenjuje i poštuje.

Ovom konvencijom u regionu Jadra, RaÄ‘evine i Cera zaštićeno je na desetine biljnih i životinjskih vrsta. Taj prirodom i biološki bogati kraj je dom još i višem broju raznih vrsta dodatno zaštićenih i drugim meÄ‘unarodnim konvencijma, kao na primer EU Habitats direktiva, CITES, Bonn konvencija, IBA… Sve su ove dodatne zaštite spomenute i vrste pobrojane u našoj žalbi.

Smatramo da Republika Srbija ne samo da nije u stanju da kroz (ne)poštovanje svog i meÄ‘unarodnog pravnog sistema zaštiti floru i faunu i prirodna staništa koja su njihov dom, nego lošim odlukama i još gorim projektima direktno doprinosi razaranju biološke raznovrsnosti na našim prostorima.

Sa osnovanom sumnjom, potkrepljenom brojnim stručnim izjavama, da bi projekat "Jadar" doveo do ekocida u Jadru, RaÄ‘evini i Ceru koji čine jedinstveno mesto na svetu sa uslovima koji su se za ove vrste stvarali gotovo deset hiljada godina, praktično od poslednjeg ledenog doba, žalba protiv projekta Jadar Republike Srbije Bernskom sekretarijatu je izuzetno važan korak u sprečavanju tog ekocida i zaštiti samog života.

U poslednjih 50 godina na globalnom nivou zabeležen je drastičan pad biološke raznovrsnosti za čak 68%, planeta Zemlja je ostala bez miliona hektara šuma i različite ljudske aktivnosti dovele su do izumiranja stotina, ako ne i hiljada biljnih i životinjskih vrsta. Biološka raznolikost je od ključnog značaja za funkcionisanje ekosistema, regulaciju klime, stvaranje kiseonika i druge životno važne procese za sva bića na našoj zajedničkoj planeti.

Earth Thrive je sa svojim partnerima podneo ovu žalbu jer bi projekat "Jadar" u slučaju realizacije ugrozio opstanak ovih vrsta čime bi država Srbija praktično prekršila Konvenciju na koju se obavezala da primenuje i poštuje.

Pored ljudskog prava na život u zdravoj okolini – kako je i potvrÄ‘eno pre par nedelja na 48. Sednici UN Veća za ljudska prava, inicijative koju su ko-sponzorisale skoro sve zemlje balkanskog regiona osim Srbije, i sva druga živa bića imaju to isto uroÄ‘eno pravo.

Zato je, u skladu sa našom osnovnom misijom, ova žalba i podnesena na osnovu uroÄ‘enih i neotuÄ‘ivih prava prirode i svih njenih stanovnika da žive, postoje, razvijaju se, bujaju i prirodno evoluiraju. Pravo – koje bi ovaj rudnik nepovratno pogazio ako bude došlo do njegove realizacije.

Klimatska akcija, to jest spasavanje života na ovoj planeti, ne može da podrazumeva dalje uništavanje prirode i tog samog života.

Verujemo da je nerazumno i neprihvatljivo da se za izlazak iz klimatske krize u kojoj se uveliko nalazimo, oslanjamo na povećanje eksploatacije "prirodnih resursa", logiku koja prirodu i sav život na Zemlji gura do ivice opstanka i smatra "robom" za eksploataciju, umesto živim bićima čija urođena prava na taj život moraju da se postuju.

Imajući u vidu decenije političke neaktivnosti po ovom pitanju, i mnoga nepravedna tehnološka "rešenja" "ozelenjenog" kapitalizma, uvereni smo da je ozakonjenje i poštovanje prava prirode neophodno, i da predstavlja put ka dostizanju klimatske i ekološke pravde.

Naša žalba je prihvaćena kao validna od strane Sekertarijata Bernske konvencije koji su je odmah prosledili nadležnoj osobi u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Republike Srbije, a koje sada ima rok da do 31. januara 2022. godine dostavi svoje komentare na naše tvrdnje da bi rudnik, ukoliko bi bio otvoren, značajno ugrozio i/ili uništio floru, faunu i njihova staništa.

Zasedanje sekretarijata po ovom pitanju biće na proleće sledeće godine u Strazburu.

ARHIVA PPNS ðŸŽ™

PROMOCIJA ZBORNIKA SANU ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ (AUDIO)

OD ZAGAĐENJA DO UNIŠTENJA - ÄŒOVEK, PRIRODA I ODGOVORNOST (36. TRIBINA NIJE FILOZOFSKI ĆUTATI)

SANU: PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? (APSTRAKTI I SNIMAK NAUÄŒNOG SKUPA)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREÄŒENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU