Usled smanjenih zaliha krvi, Crveni krst Kragujevca i Služba za transfuziju krvi vas pozivaju na akciju dobrovoljnog davanja krvi koja će se održati u Crvenom krstu Kragujevca (ul. Svetozara Markovića 7) u petak 18. avgusta od 10 do 13 časova.
ISKORISTITE PRILIKU DA SPASITE ŽIVOT!
* * *
VODIČ ZA DAVAOCE KRVI
Ko sve može dati krv
Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila. To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi:
Da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja
Teža od 50kg
Telesne temperature manje do 37°C
Pulsa između 50-100/min
Krvnog pritiska: ne višeg od 24/14 kPa i ne nižeg od 13,3/8,66 kPa
Nalaz nad plućima i srcem mora biti uredan
Ždrelo mora biti bez upale
Limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina ne smeju biti uvećane
Hemoglobin mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce
Hemoglobin mora biti iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene
Interval između davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za žene
Davalac krvi u Srbiji ima u proseku 38 godina, stalno je zaposlen i ima porodicu. Većinu dobrovoljnih davalaca krvi čine muškarci (73,5 %), dok su žene zastupljene u manjem procentu(26,5 %), što je uobičajeno i u drugim zemljama.
Kada se ne može dati krv
Selekcija davalaca se vrši prema ustanovljenim, isključivo medicinskim, kriterijumima za privremeno odlaganje davanja krvi ili trajno odbijanje zbog nepodobnosti za davanje krvi, bilo da bi davanje krvi moglo da ugrozi potenicijalnog davaoca ili primaoca.
Da li postoji koristan savet o pripremi za davanje krvi?
Posebna priprema za davanje krvi nije potrebna, kao ni poseban režim posle davanja krvi, ali da bi se što bolje osećali pri davanju krvi, pogotovo ako je to prvo davanje, određeni saveti bi mogli da budu od koristi. Preporučuje se da pre davanja krvi osoba bude odmorna, da je prethodne noći spavala uobičajeno (dovoljno), da je uzela lagani obrok i izvesnu količinu tečnosti - najbolje 4 čaše vode 1-2 sata pre davanja krvi.
Kako se ponašati posle davanja krvi?
Posle davanja krvi zavoj na pregibu lakta ne treba skidati sledeća dva sata. Tog dana treba da se unosi tečnosti nešto više nego uobičajeno (za 3-4 čaše vode). Mogu se obavljati uobičajene aktivnosti. Treba izbegavati teži fizički rad ili vežbe kao što su podizanje tereta, bildovanje, guranje teških predmeta, najmanje 4 sata posle davanja krvi. Izbegavati žurbu, pušenje bar 2 sata, alkohol bar 8 sati, dugotrajno stajanje, pregrejane prostorije. Tog dana ne kretati kao vozač na dug i naporan put niti obavljati rizičan posao (npr. penjanje, rad na skeli i sl).
Informacija o proceduri davanja krvi
Ceo postupak od dolaska davaoca do napuštanja službe traje oko 30 minuta, a sastoji se od: popunjavanja upitnika za davaoca, registracije, određivanja nivoa hemoglobina, lekarskog pregleda, davanja krvi iz vene u pregibu lakta i posluženja zahvalnim obrokom.
Informacije o proceduri davanja krvi su sažete u štampanom uputstvu za davaoce koji dobija svaki davalac pri dolasku.
Uzeta krv se postupkom centrifugiranja, u zatvorenom sistemu kesa za krv, raslojava na sastavne elemente (plazma, eritrociti, trombociti, leukociti), a zatim postupkom pretakanja izdvaja svaki od ovih elemenata. Izdvojeni delovi krvi se nakon obaveznih testiranja daju bolesnicima ciljano, što znači samo ona komponenta krvi koja je neophodna.
Iako osoba koja daje krv izgleda zdravo i oseća se dobro, može da bude zaražena nekim mikoorganizmom (virusom, bakterijom, parazitom). Bolest nije uvek vidljiva...
Komentara: 0