Pročitajte priču o Mileni i Milanu i pomozite da im detinjstvo bar malo ulepšamo. Podelite priču i kao u svim dosadašnjim akcijama budimo kao jedna duša.
Danas sam posetio porodicu Borić Miroljuba u selu Vlakča. Drugog septembra 2008. godine, tada dvogodišnja Milena i jednogodišnji Milan, ostadoše bez majke Biljane...
Ma, teško mi je zaista i da rečima opišem i prenesem priču koji sam čuo...
Priču o njihovom životu svih ovih godina bez majke.
Priču o očevoj bolesti i borbi za svoja dva deteta.
Od toliko svetlosti do toliko duge tame...
Milenu znam od septembra meseca, u odeljenju je sa mojim sinom i zajedno su u matičnoj školi u Stragarima.
Ja pokatkad kupim neki slatkiš za nju i brata i svih ovih meseci razmišljam o njima i o tome da bih mogao, a zajedno sa Vama, da pomognem ovoj deci...
Milena je, iako dete, jedna prava domaćica. Sprema ručak i posprema po kući...
Priču o njima su već neki moji prijatelji čuli i tako je već juče Vera, nekada Savović sada Nikolić, donirala 100 evra zahvaljujući kojima će Milena svaki dan do kraja školske godine moći u STR Centar plus da kupi nešto za sebe i brata u vrednosti od 155 dinara.
Razgovarao sam sa nihovim ocem. Posao je izgubio 2012. godine i od tada za njih život praktično postaje borba za svaki naredni dan. Prihvatio je moju želju da probamo da im pomognemo.
Prioritet je kupatilo i soba za Milenu. Trenutno su svi u jednoj sobi u kojoj se loži šporet.
Podršku sam odmah dobio od moje školske drugarice Jelene Borić sa kojom sam zajedno posetio porodicu Borić Miroljuba. Već od večeras će i Jelena biti aktivno uključena i kontaktiraće MZ Vlakča koja će se uključiti u akciju.
Pa da počnemo. Ja verujem u sve Vas.
Nikada se nije desilo da nismo uspeli pa će tako biti i ovog puta, siguran sam u to i verujem u Vas.
Komentara: 0