Za Mionin život bez bola

Humanitarna fondacija "Budi human" prikuplja novčana sredstva za Mionu Miletić (1987).

Mioni je dijagnostikovan nestabilan prelom drugog lumbalnog pršljena (fractura vertebrae lumbalis L2), kao posledica nesreće koju je doživela u bazenu 2020. godine, kada su je dva lica spuštajući se sa tobogana udarili direktno u kičmu.

Posle te nesreće, ležala je nepokretna u bolnici dva meseca i tada, uprkos svoj obavljenoj dijagnostici, nijedan neurohirurg nije video frakturu tela drugog lumbalnog pršljena, koja je zahtevala blagovremenu operaciju.

Zbog tog propusta, Miona je sledeće tri godine živela sa oštećenim, neizlečenim pršljenom. Samo zahvaljujući svojoj jakoj volji, motivisanoj tada šestogodišnjim sinom i pomoći roditelja, uspela je da se ponovo kreće.

Međutim, stanje se pogoršalo 2023. godine oduzetošću leve noge i nemogućnošću hodanja, odnosno vraćanjem u prvobitno stanje. To je dovelo do hospitalizacije u nekoliko navrata na klinikama u Srbiju.

Miona je pperisana dvaput. Prva operacija (diskektomija jednog nivoa, zadnja fuzija kičme, Transforminal lumar interbody fusion L2-L3) trebalo je da otkloni posledice zapuštenog preloma pršljena. Međutim, operacija nije bila uspešna, došlo je do skliznuća svog ugrađenog materijala u kičmeni kanal. Kao posledica svega navedenog javio se spazam leve noge i hipertrofija mišića natkolenične lože, nepokretnost i jaki bolovi.

Odradjen je kontrolni MSCT i dijagnostikovana je stenoza spinalnog kanala u nivou L2-L3 (stenosa spinalis L2-L3). Hitno je obavljena druga operacija (Decompessio canalis spinalis L2-L3, uklanjanje zavrtnjeva sa leve strane kičme koji su prodrli u kičmeni kanal i Adhesiolysis). Posle druge operacije došlo je do nestabilnosti kičmenog stuba i odbacivanja, a potom i pucanja preostalog stabilizacionog koštanog materijala poput stranog tela, koji je u vidu fragmenata rasut po mekotkivnim strukturama.

Danas, Mioninu kičmu stabilizuju, odnosno održavaju, dva zavrtnja sa desne strane kičme, ali po cenu indukovane skolioze u lumbalnom delu kičmenog stuba i pritiska na kičmenu moždinu koji izaziva nepodnošljive bolove.

Miona više ne oseća deo leve noge, hoda uz pomoć medicinske hodalice i trpi jake bolove, protiv kojih više ne pomažu ni opoidni analgetici (trodon i zodol). Neophodan joj je treći neurohirurški zahvat zbog neuspešne fuzije i skolioze sa lateralnom listezom koje su posledica prethodnih neuspešnih operacija.

Jedino rešenje jeste operacija na klinici u inostranstvu uz pomoć robotike, gde će najpre izvaditi sav materijal, očistiti spinalne kanale, ispraviti skoliozu i implantirati hibridni disk koji će omogućiti stabilnost kičmenog stuba, eliminaciju bolova i ponovno hodanje.

Mionina jedina želja jeste da sa svojim devetogodišnjim sinom prošetam parkom bez hodalice sa osmehom na licu. Zato moli sve ljude dobro volje da pomognu da opet stane na svoje noge i da se vrati normalnom životu, poverila je Miona svoje probleme portalu PRVI PRVI NA SKALI.

Za Mionin život bez bola - budimo humani. Pomozimo Mioni!