Bele poklade (Velike poklade, Uskršnje poklade, Proštene poklade) uvek padaju u nedelju, poslednjeg dana Bele nedelje, i njima se završava period konzumiranja mrsne hrane.
1. Etnološka obrada
Osnovni tekst
Literatura
Osnovni tekst
Bele poklade (Velike poklade, Uskršnje poklade, Proštene poklade) uvek padaju u nedelju, poslednjeg dana Bele nedelje, i njima se završava period konzumiranja mrsne hrane. Praznik je pokretan, pa njihovo obeležavanje zavisi od datuma početka Velikog / Uskršnjeg posta. Povezane su sa Belom nedeljom, a obredno-običajne radnje vrhunac su doživaljavale upravo ovog dana. Maskirani ophodi, ljuljanje, paljenje vatri, gozbe, prepoznatljivi su sadržaji praznovanja Belih poklada.
Na Bele poklade bilo je uobičajeno posećivanje prijatelja, međusobno praštanje zbog „uvreda“ i mirenje zavađenih članova porodice, komšija prijatelja. Za ovaj praznik vezuje se i obredno igranje i zaštita od zlih sila. Karakteristično je ležerno ponašanje, zabava, pesma, budući da narednog dana (na Čisti ponedeljak) nastupa period mira i tihovanja.
Maskirani ophodi i ljuljanje, koji se praktikuju tokom čitave Bele nedelje, na Bele poklade dostižu izvesnu kulminaciju. Praznovanje dopunjava paljenje vatri, koje su u prošlosti bile neizostavni element ritualnog kompleksa. Paljene su samo u nedelju, ili tokom čitave prethodne sedmice, zajednički u nekom delu sela, ili na ulici ispred dvorišta. Spaljivana su drva, ali i kućna starež (opanci, stare gume, nepotrebne stvari i sl.). Preskakanje vatre bilo je u nekim krajevima vezano za verovanje da će kudelja porasti onoliko koliko se iznad vatre poskoči. Ovo su činili naročito mladi. Negde se vatra preskakala radi zdravlja, rodnosti polja, dobrih useva.
U mnogim mestima dolazilo se u posete, a bio je običaj da čitava porodica bude na okupu. Pored mlečne hrane, koja je dominirala u toku Bele nedelje, na ovaj dan su priređivana i posebna jela od mesa, a spremane su i različite vrste peciva. Glavni pokladni obrok je bio raznovrsan i veoma obilan. Krofne i uštipci karakteristična su pokladna jela od kiselog testa. Pripremaju se da bi sve u domaćinstvu raslo kao što raste testo. Posebno obeležje Belih poklada su jaja i beli luk. Jaja su, kao simbol života, važno obredno jelo. Tokom pokladne večere svi ukućani morali su jesti barena jaja, a poklanjana su i susedima i rodbini uz traženje oprosta (ukoliko je tokom godine došlo do međusobnih nesuglasica). Ljuske od jaja nisu bacane, već su stavljane u krevet ili su ih muškarci nosili u džepovima kao vid zaštite od bolova u leđima. Za ovaj period godine vezano je verovanje da su ljudi izloženiji dejstvu zlih sila. Zbog toga su preduzimane različite magijske radnje. Beli luk je smatran efikasnim sredstvom zaštite. Jeo se za večeru, a njime su se svi ukućani mazali pred spavanje. Nož zaboden u vrata, kamen ili stari opanak stavljeni u šporet, bili su način zaštite kuće od loših uticaja.
Među brojnim običajima istaknuto mesto zauzimaju obredi agrarno-privrednog ciklusa, naročito magijske radnje usmerene na povećanje rasta biljaka. Bilo je različitih igara koje je trebalo da podstaknu rast konoplje. Igru su izvodile starije žene da bi rodila kudelja. Obredna igra oro izvođena je u porti crkve, na važnim mestima u selu (na raskršću ili ispred kafane). Neke igre igrale su samo žene (kobila, paunica, kolo baba-Radane), a mogle su biti i mešovite. Igra babe održavala se u jednom periodu i posle Drugog svetskog rata. Belopokladne igre prepune su erotskih sadržaja.
TRAGOM OBIČAJA NA BELE POKLADE-RASTINA 2010.
BELA NEDELJA I KARNEVALI KOD SRBA - VESNA MARJANOVIĆ (SVEVLAD)
Literatura
Špiro Kulišić, Petar Ž. Petrović, Nikola Pantelić, Srpski mitološki rečnik, Beograd: Etnografski institut SANU − Interprint, 1998; Mile Nedeljković, Godišnji običaji u Srba, Beograd: Vuk Karadžić, 1990; Mila Bosić, Godišnji običaji Srba u Vojvodini, Novi Sad: Vojvođanski muzej – Prometej, 1996.
Komentara: 0