Svako se od nas našao nekada u prilici da objasni značenje neke reči, nepoznate govorniku srpskog ili nekog drugog jezika. Pokušaj da se to učini što sveobuhvatnije, uključujući i ona sporedna značenja koja neuhvatljivo lebde oko reči i postaju jasna tek u odgovarajućem kontekstu, praćen je često svešću o nedovoljnosti pruženog objašnjenja. Pred autorima Pojmovnika srpske kulture stoji unekoliko teži zadatak – ne samo da objasne reči, njihov nastanak, značenja i upotrebu, već da daju objašnjenja pojmova srpske kulture.
Sam pojam pojma ima, krajnje pojednostavljeno rečeno, dvojako tumačenje – ono koje pod pojmom podrazumeva intelektualni pojam, sa jasno određenim opsegom i sadržajem, i ono koje pored te određenosti uključuje i čitav niz dodatnih značenja. Pojam (koncept) stoga se definiše i kao neka vrsta sažetka ili nacrta složene mentalne predstave koja obuhvata mnoštvo različitih iskustava, i kao simbolički element od kojih je sagrađen sistem reprezentacije znanja, što ne podrazumeva samo intelektualni pojam, već i tzv. intuitivna znanja, zajednička određenoj kulturi. Pojmove izražavamo rečima – jedna od definicija pojma, ona nominalistička, izjednačava reč i pojam. Međutim, jedan se pojam može izraziti različitim rečima, a svaka od njih donosi određene smisaone nijanse, čime postaje vidljiva razlika između značenja i smisla. Pojam je širi od značenja reči, ali i izabrana reč utiče na sadržaj pojma. Upravo stoga se nismo odlučili samo za uobičajenu leksikološku obradu niti za izradu terminološkog rečnika koji bi enciklopedijski obradio ključne termine srpske kulture, već – za pojmovnik koji objedinjuje leksikološki i enciklopedijski pristup.
U srpskoj leksikografskoj praksi je uobičajeno da se pod pojmovnikom podrazumeva rečnik pojmova i termina jedne određene oblasti nauke ili struke, te bi se Pojmovnik srpske kulture mogao razumeti kao enciklopedijski rečnik kulturologije. Međutim, u ovom slučaju nije reč samo o terminima određene nauke ili oblasti saznanja. Pojmovnik srpske kulture, polazeći od šire definicije pojma koja ne izjednačava reč i pojam, niti pod pojmom podrazumeva samo intelektualni pojam, spaja odlike rečnika i enciklopedije.
Kao oznake pojmova sa kojima ćete se ovde susretati izabrane su lekseme književnog jezika koje su nosioci primarnih značenja, ali samo objašnjenje vodiće vas ka drugim leksemamama i izrazima, kako onim arhaičnim ili dijalekatskim, tako i onim savremenim, a ponekad i ka onim koje pripadaju stručnoj terminologiji pojedinih nauka. Izabrane lekseme biće međusobno povezane po različitim leksičkim vezama – tvorbenim, sintagmatskim i paradigmatskim (sinonimija, antonimija, hiponimija itd.). Pojmovnik takođe uključuje i dijalekatske varijante, a biće obrađena i etimologija, kao i leksička ikoničnost – odnosno motivacija imenovanja. Nivo enciklopedijskog objašnjenja podrazumeva pre svega etnološko-antropološku obradu, ali će, već prema potrebi, biti uključene i druge humanističke i ostale naučne discipline. Pored toga, lekseme će biti povezane i sa raznolikim tekstovima, što sa onim naučnim, koji će se naći u Internet bibiloteci Srbije za humanističke nauke i umetnost, što sa umetničkim i drugim tekstovima koji omogućavaju bolje razumevanje smisla obrađivanog pojma, ali i sa raznovrsnim video i audio sadržajima.
Pred autorima Pojmovnika našao se još jedan zahtevan zadatak – da definišu pojam srpska kultura. Sam pojam kulture veoma je širok, budući da obuhvata čitav niz raznovrsnih segmenata ljudskog delovanja i ponašanja. Kultura se, shodno poreklu ove reči (od latinskog colo, 3, colui, cultum "njivu, zemlju i sl. obdelavati, saditi, gajiti", ali i "prebivati, stanovati, negovati, brižljivo upravljati") može definisati kao svesna ljudska aktivnost usmerena ka brižljivom negovanju onoga čemu želimo obezbediti razvoj i stalnost prebivanja. Izrada pojmovnika jedne kulture svakako predstavlja jedan od važnijih i odgovornijih zadataka. Odgovornost ovog poduhvata je višestruka: s jedne strane, svaki pojmovnik je, po prirodi stvari, sastavljen od ograničenog korpusa pojmova, koji istovremeno i otkriva i stvara proučavanu kulturu. S druge strane, fluidnost unutarkulturnih i međukulturnih granica neprestano ukazuje na potrebu za prelaženjem zacrtanih linija – teritorijalnih, državnih, etničkih, verskih, te za pronalaženjem onoga što je posebno u zajedničkom i zajedničko u specifičnom kulturnom nasleđu.
Zbog svega rečenog, želja autora Pojmovnika srpske kulture bila je da otpočnu i podstaknu važan posao izbora i definisanja bitnih pojmova srpske kulture. Pokušaj da definišemo granice onoga što ovde nazivamo srpskom kulturom nedvosmisleno je sugerisao širok istraživački poduhvat koji podrazumeva proučavanje kulture srpskog naroda, bez obzira na teritoriju na kojoj on živi, ali i kulture drugih etničkih zajednica Srbije. Dakle, cilj Pojmovnika nije da formira neku okamenjenu, bezvremenu, idealnu ili pretpostavljenu sliku kulture srpskog naroda, već da ukaže i na stvarne procese njenog stvaranja i menjanja.
U Pojmovniku srpske kulture naći će se stoga termini i tradicionalne i savremene, i seoske i gradske, i elitne i popularne, i većinske i manjinske i svake druge kulturne stvarnosti. Pojmovnik će obuhvatiti čitav niz pojmova materijalne i duhovne kulture, i one sasvim arhaične i univerzalne, i one specifično nacionalne, ali i one savremene i internacionalne. Kultura podrazumeva isprepletanost i raznovrsnost u prošlosti i sadašnjosti, ali i u budućnosti; ona je slojevita, promenljiva i živa. Elektronska forma Pojmovnika činiće vidljivom upravo tu slojevitost i složenost pojmova koji pripadaju raznim segmentima srpske kulture, kao i njihovu međusobnu povezanost, ali i promenljivost. Digitalni pojmovnik takođe omogućava neprekidno dopunjavanje i grananje, a naš cilj biće pružanje što iscrpnije i potpunije informacije o određenom pojmu, što podrazumeva i interdisciplinarnost pristupa. Pojmovnik srpske kulture biće, stoga, poput drveta koje raste i grana se – gipka, dinamična i otvorena forma saznavanja sa, nadamo se, zrelim i dobrim plodovima.
Komentara: 0