Bilo jednom jedno drvo, Dobro drvo, puno ljubavi za jednog malog Dečaka. Dečak je dolazio svakog dana i vredno sakupljao opalo lišće. I isplevši lisnatu krunu, zamišljao je da je šumski kralj. Peo bi se uz stablo Dobrog drveta i njihao se na njegovim granama. Jeo je njegove slatke plodove, jabuke. Dobro drvo i Dečak bi se ponekad igrali žmurke i kad bi se umorio, Dečačić bi zaspao u senci drveta. Mali Dečak je puno voleo drvo. I Dobro drvo je bilo srećno.

Ali, vreme je neumitno prolazilo i Dečak je odrastao. Dobro drvo je sada često ostajalo samo. A onda, jednog dana, Dečak ponovo dođe i Dobro drvo mu reče:

"Hajde, Dečače, popni se na mene i poljuljaj se na mojim granama, najedi se mojih jabuka i odmori se u mojoj senci. I budi srećan".

"Ali, suviše sam veliki da bih se peo na tebe i igrao se s tobom", odgovori Dečak Dobrom drvetu. "Želim da kupim toliko stvari i da se zabavljam... Ali, znaš, potreban mi je novac. Možeš li mi dati malo para?"

"Žao mi je", odgovori Dobro drvo, "ali para nemam. Sve što imam jesu lišće i jabuke... Ipak, Dečače, mogao bi da ubereš moje jabuke i prodaš ih u gradu... Tako ćeš doći do para i biti srećan".

I Dečak se uzvera na drvo i pobra njegove jabuke, potom ih odnese sa sobom. I Dobro drvo se opet oseti srećnim. Dugo je vremena opet prošlo, a Dečak nije navraćao.

I Dobro je drvo bilo jako tužno.

A onda, jednoga dana, Dečak ponovo stiže i drvo radosno zašumori.

"Hajde, Dečače", reče mu ono, "popni se uz moje stablo i poljuljaj se na mojim granama. I uživaj!"

"Nemam vremena za to, imam previše posla", odgovori Dečak.

"Želim kuću, u kojoj će mi biti toplo", objasni on. "Želeo bih da imam ženu i decu i zato mi je potrebna kuća. Možeš li mi ti nabaviti jednu kuću?"

"Ni ja nemam kuću", odgovori drvo. "U stvari, čitava šuma je moja kuća. Ali, evo možeš poseći moje grane i od njih sebi sagraditi kuću. I tako ćeš biti srećan."

I tako Dečak poseče grane Dobrog drveta i odnese ih i od njih sagradi sebi kuću.

I Dobro drvo ponovno se osećalo jako srećnim.

Još podosta vremena prođe, ali Dečak nije navraćao. I kada se ponovno pojavio, Dobro drvo je bilo toliko srećno da je jedva bilo u stanju reč izustiti.

"Hajde, Dečače", pozove ga drvo šaptavim glasom, "dođi i poigraj se."

"Previše sam star i tužan da bih se igrao", Odgovori Dečak. "Ali želio bih jedan čamac koji bi me odvezao daleko, daleko odavde. Možeš li mi naći jedan čamac?"

"Pa, poseci moje stablo i načini sebi čamac", odgovori Dobro drvo. "Tako ćeš moći da odjedriš daleko, daleko odavde i da budeš srećan".

I tako Dečak poseče stablo Dobrog drveta, napravi čamac i odjedri daleko, daleko.

I Dobro je drvo bilo srećno, ali ne i presrećno.

Dosta je vremena minulo i Dečak se najzad ponovno pojavi.

"Žao mi je, Dečače", dočeka ga drvo, "ali zaista nemam ništa više što bih ti mogao dati. Znaš, ne rađam više jabuke".

"Zubi su mi se već davno istrošili i ne mogu više da jedem jabuke", reče Dečak.

"Nemam više ni grana", nastavi Dobro drvo, "na kojima bi mogao da se ljuljaš".

"Previše sam star za takve stvari, mislim za ljuljanje na granama", primeti Dečak.

"Nemam više ni deblo", reče Dobro drvo, "na koje bi mogao da se popneš".

"Suviše sam umoran da bih se pentrao po drveću", zaklima glavom Dečak.

"Žao mi je", uzdahnu Dobro drvo. "Voleo bih da mogu da ti bilo šta dam, ali ništa mi više nije ostalo.
Sad sam ti samo jedan stari panj. Žao mi je, zaista".

"Pa više mi mnogo ni ne treba", uzdahnu Dečak. "Tek neko mirno mestašce gde mogu mirno da sednem i predahnem. Znaš jako sam umoran".

"U redu onda", odvrati Dobro drvo, istežući se što mu je više bilo moguće. "Stari panj je pravo mesto da se na njemu sedi i odmara. Dođi Dečače i sedi. Sedi i odmori se".

I Dečak postupi kako mu je rečeno.

I Dobro drvo se oseti beskrajno srećnim.

Nagrada 2008: Diploma za aktuelizaciju priče o Dobrom drvetu, za film "Dobro drvo" - 37. revija filmskog stvaralaštva dece Srbije, Beograd

POLA VEKA RASPRAVE O SMISLU "DOBROG DRVETA"

"Dobro drvo" (The Giving Tree) priča o drvetu koje nesebično daje i o dečaku sa neiscrpnom listom želja, koja ove godine slavi pola veka od objavljivanja, našla se u gotovo svim izborima za najbolju dečju knjigu, ali je istovremeno i nezaobilazni naslov na listama najmanje omiljene literature. Izdanje koje je do sada štampano u 8,5 miliona primeraka širom sveta i prevedeno na brojne jezike, ne prestaje da intrigira čitaoce i izaziva sasvim suprotstavljene reakcije.

Šta je pisac Šel Silverstin (1930-1999) hteo da poruči knjigom napisanom u manje od 650 reči, koju je svojom rukom i ilustrovao, na koga je mislio pišući o odnosu dečaka i drveta i kome je zapravo namenio ovo izdanje – deci ili odraslima – pitanja su na koja daju odgovor, svako na drugačiji način, brojna tumačenja njenog sadržaja.

O višesmislenosti "Dobrog drveta" govori i reakcija izdavača kada im je Silverstin odneo rukopis. Nekoliko njih ga je odbilo pod izgovorom da je knjiga previše tužna da bi bila namenjena deci, a suviše jednostavna da bi je čitali odrasli. Zato je prvo izdanje objavljeno u samo 7.000 primeraka. U to vreme Silverstin je radio za magazin "Plejboj", gde je objavljivao ilustracije i putopisne reportaže. Kasnije je često bio u situaciji da brani knjigu, što mu je oduzimalo energiju, pa bi tada govorio da je to samo odnos između dvoje ljudi gde jedan daje, a drugi uzima. Kada su ga jednom, po ko zna koji put pitali da objasni pravi smisao knjige, cinično je odgovorio da je to priča o dečaku i drvetu.

Da li je "Dobro drvo" najdvosmislenija knjiga objavljena u poslednjih 50 godina?

Dečak je najpre svakodnevno dolazio u posetu drvetu, jeo njegove plodove, ali kako je postajao stariji, bio je i sve zahtevniji, a drvo mu se nesebično davalo dok od njega nije ostao samo panj. Kritičari u tome vide priču o sebičnosti, narcisoidnosti, jer u opisanom odnosu nedostaje ravnoteža: dečak ni na koji način nije pokazao zahvalnost drvetu zbog onoga što je od njega dobio. Pojedini čitaoci u raspravama navode da nikada ovu knjigu ne bi čitali svojoj deci, jer deluje loše na njihovu nezrelu ličnost: kraj je mogao da bude srećniji samo da je drvo znalo da postavi granice.

Za one koji vide ovu knjigu kao dirljiv i sentimentalni prikaz bezuslovne ljubavi roditelja prema deci, poruka kritičara jeste da taj model roditeljstva nije dobar.

Autor: A. M.
Izvor: Politika 

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI KRAGUJEVAC FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM