USPEH SRPSKIH UČENIKA U HJUSTONU - KRAGUJEVAČKI GIMNAZIJALCI NAPRAVILI ROBOTA I UŠLI U PRVU SVETSKU LIGU
Srbija se dostojno predstavila na svetskom takmičenju u "Lego robotima", koje je održano u SAD, u Hjustonu. Ekipa koja je bila najbolja u celom regionu, a čine je učenici iz Kragujevca, plasirala se među 30 najboljih na svetu. Sa njima su putovali u SAD profesori Katarina Veljković, Ljubica Mudrić Staniškovski, Marina Jelenić i Ana Stanković.
Deca su imala tremu, kada su predstavljala svoje prezentacije. Ali su pokazala sve svoje mogućnosti. Kada je trebalo, bili su zreli. Bilo je 108 ekipa iz 99 zemalja sveta.
Katarina Veljković, profesorka u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji kaže da je "ekipa sastavljena od učenika osmog razreda i prve godine koji se nikada do tada nisu poznavali".
- Rešavanje kriznih situacija je bio njihov zadatak, i Amerika. Niko od njih nije do sada leteo avionom. Kada smo sleteli u Hjuston, fascinatan je bio sam doček nas Srba. Tu je bio sveštenik pravoslavne crkve, i parohijani iz crkve Svetog Save. Akademik Miloš Kojić, akademik iz Kragujevca je bio tu. Zvali su nas na večeru, obišli smo ceo grad... Videli smo Prirodnjački muzej, vozili smo se najširim autoputem na svetu koji ima 26 traka... Bili u najstarijem luna parku na svetu koji je star 100 godina. Pričali smo sa našim ljudima koji žive tamo - kaže Katarina Veljković.
U elitnom sastavu zemalja, koje su na prestižnom svetskom takmičenju najsavremenijih domena robotike i modernih tehnologija, sa svojim đacima tim "Pk Gang" je imao sedam učenika Prve kragujevačke gimnazije. Tri učenika osmog razreda Marta Špica, Ivan Grego i Anja Mijailović, kao i četiri učenika prve godine Dunja Mihajlović, Milica Todorović, Milutin Milojković i Mihajlo Šundović, plasirali su se nakon evropskog takmičenja u Sloveniji na svetsko.
Ono što su prikazali u Sloveniji je robot kojeg su sami napravili i programirali. On se kreće po specijalnom stolu, simulaciji svemira, koji je za sve takmičare isti. Cilj je da se za dva i po minuta uradi što više prepreka. U projektima su učenici Prve gimnazije iz Kragujevca došli na ideju da reše i problem tako što atronauti ne osećaju ukus u svemiru. Napravili su "food inhalator" u koji će da se stavlja bočica sa mirisom hrane.
On se stavlja na nos, astronauti osećaju miris i onda jedu kao da su kod kuće jer mogu da uživaju u ukusu hrane koju konzumiraju. Svako pakovanje hrane po njihovoj zamisli treba da ima svoju bočicu mirisa za jednokratnu upotrebu.
Milica Todorović, koja je bila u timu kaže da je došla tu zato što je zanimala cela priča sa "lego robotima".
- Radila sam sa drugarima koje nisam poznavala. Uspeli smo, i onda otišli za Ameriku. Prvi put sam letela. Nisam se plašila. Od Beograda do Frankfurta sam putovala dva sata, a onda još 11 sati. U Hjustonu su nas sačekali ljudi iz crkve, večerali smo kod njih. Pitali su nas kako je u Srbiji, šta ima novo kod nas. Bilo mi je čudno što je grad ogroman i što nema velikih prodavnica. Nema ni ljudi na ulici. Sve je veliko... Na takmičenju smo bili u ogromnoj hali i taj broj ljudi me je fascinirao. Našli smo se sa istim interesovanjima, mada smo bili iz svih delova sveta. Ljudi su bili ljubazni, gostoprimljivi gde god smo se pojavili. Interesovalo ih je kako smo došli u Ameriku iz tako male i daleke zemlje. Na ocenjivanju su svi bili nervozni, ali kada smo krenuli da predstavljamo naš projekat, oslobodili smo se. Znali smo šta smo napravili. I onda je sve krenulo kako treba. Planirali smo da se poslednje noći družimo sa ostalima, ali nas je umor savladao. Prespavali smo, i otišli kućama..., priča Todorović.
Mihajlo Šundović kaže da je "na početku bilo nervoze, i da je letenje bilo bez problema, i ako je bio novost".
- Neću da zaboravi kako su nas dočekali ljudi iz crkve. Oni su nas i odveli do hotela. Upoznali smo dečaka i majku koji su nas odveli do NASA centra. U dvoranu za takmičenje smo dolazili minibusom. U toj hali gde smo nameštali svoju opremu, bilo je fascinantno. Mnogo ljudi, šatora, štandova. Takmičenje je trajalo četiri dana, kaže Mihajlo.
Učenicima iz Kragujevca se najviše dopao sam sistem života. To što je sve sređeno, uređeno. Upoznali su timove iz Hrvatske i Slovenije, i sa njima uspostavili prijateljstvo. Iskustvo koje nije trajalo dugo, ali je bilo dragoceno, i utisci sa drugog kontinenta na koji ih je odvelo njihovo znanje, bez sumnje je najdragocenije.
Komentara: 0