Novinarka portala Nova S, dopisnica iz Kragujevca Aleksandra Petrović, dobitnica je nagrade "Zlatno pero" Crvenog krsta, za reportažu o ljudima koji kuvani obrok dobijaju u Narodnoj kuhinji. Ovo priznanje je uruÄeno na Izbornoj skupštini Crvenog krsta u Kragujevcu.
Aleksandri Petrović „Zlatno pero“ dodeljeno je za reportažu „Ljudi iz najtužnijih redova u Srbiji“ koju je Nova S objavila u aprilu ove godine.
Na dodeli ovog znaÄajnog godišnjeg priznanja, koje kragujevaÄki Crveni krst dodeljuje novinarima i urednicima za doprinos ostvarivanju ciljeva Crvenog krsta, Aleksandra je istakla da joj je drago što su se posle objavljivanja te reportaže, Crvenom krstu javili donatori koji su ponudili pomoć toj humanitarnoj organizaciji.
Takva reakcija joj je, kako je rekla, već bila dovoljna nagrada za novinarski rad. Ipak, dodala je da je ponosna što su je "Zlatnim perom" primili u svoju zajednicu.
"Ovu nagradu, iako je naslovljena na mene, doživljam kao priznanje za celu redakciju. Mi smo imali seriju tekstova o sudbinama ljudi iz cele Srbije, koji obrok dobijaju u narodnoj kuhinji. U svim tim tekstovima, ljudi su nam bili u prvom planu, želeli smo da javnost Äuje njihov glas, da nam kažu koji su problemi sa kojima se suoÄavaju i da tako dopremo do zajednice i institucija koje mogu da reaguju. Naš portal i inaÄe, za sve društvene pojave u zemlji, u fokus svojih priÄa uvek stavlja ljude. Svaka vest može da se saopšti nabrajanjem Äinjenica i podataka, ali mi uvek idemo korak dalje i od vesti pravimo priÄe, odnosno, kako te iste Äinjenice deluju na ljude na koje direktno utiÄu, bilo da je to otkupna cena nekog voća ili nestašica nekog artikla. TakoÄ‘e, ovu nagradu gledam i kao posthumno priznanje našem uredniku Veselinu Simonoviću, jer je upravo ova tema sa ljudima iz narodne kuhinje, dogovorena na kolegijumu koji je on vodio i reportaža je imala njegov uredniÄki potpis", rekla je Aleksandra Petrović prilikom dobijanja nagrade.
KragujevaÄki Crveni krst, nagradu "Zlatno pero", dodeljuje od 2002. godine medijskoj kući ili novinaru za izuzetan doprinos u širenju humanih vrednosti, solidarnosti i volontarizma.
Danilo Savić
Foto: Predrag Petrović
Izvor: Nova S, 31. 5. 2022.
PriÄe iz najtužnijeg reda u Srbiji: Sreten, Vesna i Mira znaju šta je beda
Pognute glave, poniženi i narušenog dostojanstva, najsiromašniji meÄ‘u nama, Äekaju u najtužnijim redovima u Srbiji. Kuvani obrok iz narodne kuhinje, mnogima iz tih redova je i jedini u toku dana.
Samo u Kragujevcu 509 porodica je u sistemu narodnih kuhinja, a dnevni obrok isporuÄuje se za 870 osoba, meÄ‘u kojima je preko 300 dece do 18 godina.
U redovima ispred narodne kuhinje nema onih nervoznih, koji ‘‘hoće preko reda‘‘ i ‘‘samo na Äas da nešto pitam‘‘. Svi strpljivo i ćutke Äekaju, jer znaju da su ‘‘na spisku‘‘ i da hrane neće nestati dok doÄ‘u na red. MeÄ‘u njima nema Äak ni onog neobaveznog Äavrljanja, da se prekrati vreme, a sa strane se stiÄe utisak, da jedva Äekaju da preuzmu svoj obrok i nestanu sa punkta narodne kuhinje, kako ljudi ne bi gledali „njihovu sramotu“.
Preko šaltera pružaju plastiÄne posude od sladoleda, ili pavlake, ko šta ima, i u kojima će kući odneti kuvanu hranu. Neko samo za sebe, a pojedni i za pet i šest Älanova porodice, meÄ‘u kojima su i daca.
Sa osećajem nelagode i reklo bi se neke krivice, od novinara sklanjaju pogled. Pojedini, ipak pristaju na razgovor, ali ljubazno mole da im ne slikamo lice.
Sreten Kujundžić kaže nam da od naodne kuhije živi već 20 godina, kada je kao raseljeno lice sa Kosova došao u Kragujevac. Godinama je na birou rada i uz težak uzdah progovara da je izgubio svaku nadu da će pronaći posao. Stigle su ga, kaže i godine, pa nevoljno dodaje "ovakav više nikome nisam potreban".
U životu ga održava kuvani obrok iz narodne kuhinje, a socijalnu pomoć od 8.000 dinara, "rascepka" da mu traje mesec dana. PriÄa nam da nema roÄ‘aka u Kragujevcu i da živi sam u stanu u kome je ostao posle smrti starijeg braÄnog para invalida o kojima je brinuo. Tu će, kaže, biti dok naslednici ne prodaju stan, a posle ‘‘nema kud‘‘, sleže on ramenima.
"Živim bez struje, jer je ostao veliki dug posle smrti vlasnika. Najviše bih voleo da imam struju, samo to, drugo mi ništa ne treba. U crvenom krstu mi daju zimsku odeću i obuću, a ovaj jedan obrok rasporedim za ceo dan. I tako preživljavam, pa ću živeti koliko mi je suÄ‘eno", priÄa on.
Sreten navodi i da u nedostatku struje, umesto sijalice, pali dva kandila koja mu obasjavaju sobu. Sveće su, kaže on, skupe i brzo se potroše, a sada i zbog poskupljenja ulja, priÄa da sve ranije odlazi na spavanje, kako bi i na kandilu uštedeo.
"Ko će da me zaposli, kad hodam sa štapom"
Siromaštvo i bolest gotovo po pravilu uvek idu zajedno, a takva je i životna priÄa Vesne Stojanović (53), majke dvoje dece sa poteškoćama u razvoju. Ona i suprug su dijabetiÄari, a Vesna uz to ima i probleme sa kiÄmom, pa je prinuÄ‘ena da se kreće uz pomoć štapa.
"Da nam nije ove kuhinje, ne bismo mogli da preživimo", teškog glasa priÄa Vesna i opisuje da je život u stalnom strahu za egzistenciju i briga o dvoje dece sa poteškoćama u razvoju ‘‘noćna mora‘‘ za svaku majku. Da zlo bude veće, Vesnu je pre dve godine zadesila i tragedija kada joj je preminula ćerka.
"Šta ćemo, mora nekako da se živi. Ovde bar dobijamo parÄe hleba i to nam je siguran obrok za taj dan. Nije mi teško da svaki dan dolazim da odnesem deci hranu‘‘, kaže ova majka i dodaje da je nekada mogla da radi sezonske poslove i za dnevnicu ide u berbu voća, a da sada, sa bolesnom kiÄmm jedva hoda.
"Neće niko da me zaposli kad hodam sa štapom. Ne mogu da se savijem, ne smem da podižem ništa teško, vidite kakvo je vreme, ni zdravi ne mogu da naÄ‘u posao, a kamoli ja", žali se ona.
Vesna i njena porodica obroke iz narodne kuhinje koriste punih 17 godina, a ona priÄa da su na narodni kazan dospeli kada je suprug ostao bez posla u fabrici. Dodaje da za jedno dete sa poteškoćama u razvooju dobija dodatak za tuÄ‘u negu i da suprug trenutno ima posao, ali da, kada izmire sve dažbine, poreze i obezbede lekove za decu i sebe, za život "ne ostane ništa".
"U prodavnici mi daju voće koje ne mogu da prodaju"
Narodna kuhinja je ogledalo Äuvene Tolstojeve definicije, prema kojoj je svaka nesrećna porodica, nesrećna na svoj naÄin. Niko od ljudi sa kojima smo razgovarali nije svoj život zamišljao ovako, ali kažu, da su zahvalni i na tom jednom obroku, kada su već prešli granicu koja ih je odvela u siromaštvo.
Mira (72) živi sa 8.000 dinara porodiÄne penzije koju je nasledila od supruga i humanosti komšija koji joj pomažu. Skromno kaže da uz obrok iz narodne kuhinje ‘‘preživljava nekako‘‘ i da joj je najveća želja da "jednom u životu ode u banju".
"Ja ne trošim mnogo, ne pijem, ne pušim, sve što imam od penzije ja dam za lekove i volela bih da jednom odem u tu banju da vidim kako je. Noge me još dobro služe i ja u naselju poslušam ljude.
PoÄistim kafanu, idem po doruÄak i cigare, neko mi da 20,30, 50 dinara, nekad dobijem i 100 dinara. Iz frizerskog salona iznesem kese sa djubretom, pa me frizerka ošiša, iz prodavnice nosim kutije do kontejnera, pa mi daju oštećeno voće koje ne mogu da prodaju, eto tako živim, dete moje. Volela bih da imam život kao i svi normalni ljudi, da imam kupatilo i da imam osnovno, ne tražim ja nikakvo veće bogatstvo od toga‘‘, otvorila je dušu Mira i dodala da je sada ‘‘tako, kako je‘‘ i da ne može da pobegne od svoje sudbine.
U kragujevaÄkom crvenom krstu kuvani obroci ispurÄuju se šest puta nedoljno za 870 korisnika, a svakog od njih sleduje pola vekne hleba i pola litra kuvanog variva. MeÄ‘u korisnicima narodne kuhinje je 313 dece do 18 godina, kao i 190 osoba starijih od 65 godina. U sistemu narodnih kuhinja je i 211 porodica sa teritorije Kragujevca, koje imaju troje i više dece.
Aleksandra Petrović, 8. april 2022.
STRANICA KOJA SE ÄŒUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 🎙ï¸
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARÄŒIBALD RAJS
Komentara: 0