Kragujevčanka Milica Jovanović među dobitnicima švedskog priznanja ’Mlada hrabrost’

Dve devojke iz Srbije dobitnice su međunarodnog priznanja "Mlada hrabrost" koje dodeljuje Akademija Raul Valenberg u saradnji sa Švedskim institutom.

Nagrada "Mlada hrabrost" je nepolitičko priznanje za akcije moralne hrabrosti mladih ljudi, saopštila je Ambasada Švedske u Beogradu.

Među osmoro nagrađenih su osamnaestogodišnjakinje Marija Brletić iz Beograda i Milica Jovanović iz Kragujevca.

"Marija Brletić od svoje 15 godine ulaže velike napore u organizaciju humanitarnih akcija za decu kojima je potrebno lečenje u inostranstvu ili medicinska nega, a naročito za decu iz osetljivih i diskriminisanih porodica. Ona je obezbedila finansijsku podršku organizovanjem donatorskih događaja" navedeno je u saopštenju Ambasade.

Milica Jovanović je pokazala saosećajnost i građansku hrabrost u kritičnoj situaciji jer je kao učenica Medicinske škole pomogla osobi povređenoj u udesu, a sada volontira u Kovid ambulantama.

Priznanjem "Mlada hrabrost" nagrađeno je još šestoro mladih iz Francuske, Španije i Mađarske koji su pokazali moralnu hrabrost i humanost.

Ovogodišnji dobitnici izabrani su međju predlozima javnih i lokalnih organizacija u zemljama koje su učestvovale - Francuska, Srbija, Španija i Mađarska. Ambasade Švedske u te četiri zemlje razmatrale su nominacije, a potom je švedski žiri odabrao osam mladih ljudi koji su svojim hrabrim ponašanjem doprineli humanijem društvu, saopštila je Ambasada.

Zbog restrikcija izazvanih pandemijom, dobitnici priznanja pratiće onlajn svečanost u Stokholmu 27. avgusta na Dan Raula Valenberga - Nacionalni dan jednakih prava i građanske hrabrosti i prvi nacionalni dan u Švedskoj koji je ustanovljen u čast i sećanje na jednog građanina.

Raul Gustaf Valenberg (1912-1947) je bio švedski arhitekta, biznismen, diplomata i humanitarac. Poznat je po tome što je spasao desetine hiljada Jevreja u Mađarskoj gde je, kao specijalni izaslanik Švedske u Budimpešti, 1944. izdavao pasoše koji su štitili Jevreje i pružao im utočište u zgradama označenim kao švedska teritorija.

Januara 1945, Valenberga su privele sovjetske snage pod sumnjom da se bavio špijunažom, a potom je nestao. Naknadno je objavljeno da je umro 1947. u zatvoru u Moskvi.

Valenbengu su posthumno dodeljene mnoge počasti, a 1981, američki kongresmen Tom Lantoš, jedan od ljudi koje je spasao, podržao je donošenje zakona kojim je Valenberg proglašen počasnim građaninom Sjedinjenih Država, kao tek druga osoba u istoriji koja je dobila tu počast.

Valenberg je i počasni građanin Kanade, Mađarske, Australije i Izraela. Posvećeni su mu mngi spomenici i po njemu su nazvane ulice gradova širom sveta.