U Gospodu je usnuo naš veliki Šumadinac Radoje Vasiljević (1957-2021), nakon duge i teške bolesti. Otac, deda, domaćin i čovek velike vizije i srca, osnivač Konjičkog kluba Šumadinac koji okuplja stotine mladih duša koji neguju tradiciju, ljubav prema konjima i svome ognjištu.

Veliki borac, vizionar, izumitelj, koji na svoj poseban način stvara svoje "Parče raja", u okviru Ergele Vasiljević.

Moglo se dosta učiti od ovakvog nesvakidašnjeg uma i širine jednog čoveka u kome počiva lik Marka Kraljevića ili vaskrslog Lazara. Sećanje u kome takva energija obitava je večno, a ono čime zadužuje našu kragujevačku prestonicu i rudnička sela jeste trajna vrednost, u kojoj se spajaju nebo i zemlja. Šaljivdžija u svakodnevnom hodu u svetu, iz koga izbija stalna mudrost. Pastir svojih ovaca, čuvar "Šumadijskih šaraca", organizator i izumitelj mnogih radova, gospodin sa sela, koji gradu daje snagu. Poput Obrenovića koji obitava na selu, a u gradu završava svoje lične poslove. Okupljao je mlade, stvarao u prirodi družbe i predavanja, održavao fijakerijade. Borio se za istinu i pravdu. Čovek srca velikoga, dika u narodu. Iako se borio sa opakom bolešću, umire svesno, hrišćanski i bez bola. Svoju dušu predaje Gospodu i ostavlja energiju nepobedivog svetla. Večnaja pamjat.

Svi koji žele u poslednji fijakerski krug, da isprate našeg velikog Šumadinca, u ponedeljak 14. juna u 12 časova počinje opelo na ranču Parče raja, a posle poslednja povorka sa fijakerom.

Evo i pesme, posvećene ovoj ličnosti, na večno sećanje:

Čiča i šumadijski šarac

Čiča sede kose,
nad Šumadijom
upregao čezu
kao vitez
tera svoje konje
u dvopregu.

Mašu njemu deca
i omladina vesela
nad Kragujevačkim ulicama
prolazi njegova četa mala;
Konjički klub Šumadinac
hrabro sada vodi,
kao u kolu
pesmom narod hodi.

Nad Kutlovom i
Rudnikom veli
da su konji ljubav
kojom radost deli.

Domaćinski ognjište gleda
da l’ Soko, Beba ili Etna.
Skupili se psići,
ovce i kunići,
šareni konji i sokolovi,
nad kućom se sjate;
Stiže čiča,
brada seda,
Šumadinac pravi,
čeličnog stasa.

Radoje Vasiljević,
neobičnog glasa,
u priči duhovit
sa šeširom zbori
mora junak svoju kuću,
porodicu i njivu nahraniti.

Nema njemu ravnog
šaljivdžije na selu,
Rudnički je ponos
što sa šarcem kasa,
dobro jutro
sokolovi,
putujem i ja sada,
tamo gde je radost
večnoga stada.

Andrijana Vasiljević

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM 

ARHIVA PPNS