U Kragujevcu đurđevdanski uranci prethodili prvomajskim

Izlet u prirodi, pokraj hladne vode ili nekog izvora, radi uživanja, Srbi su „nasledili” od Turaka, koji su pravili teferiče svuda pa i u okolini Kragujevca. U našoj narodnoj tradiciji, u prolećnom ciklusu običaja, u periodu kada se budi priroda, najznačajniji su đurđevdanski običaji, uoči kojih se izlazilo u polja i bralo bilje.

Deca iz Kragujevca su na Biljani petak odlazila u branje bilja u Veliki park i Šumarice. Potapali su bilje u vodu i sutradan ujutro se tom vodom umivali.

Uoči Đurđevdana deca u selima oko Kragujevca su brala selen, zdravac, đurđevak, privaćaču, mlečiku i grab. Za vreme tih đurđevdanskih uranaka devojke su se pele na grab i pevale: "Na grabu sam grabite me, proju sijem prosite me, nad vodom sam, vodite me", dok su njihove majke za to vreme brale grab da okite devojke, da se momci "grabe" o njih.

Deca su nosila krstiće od drenovine i pobadala ih u njive rano ujutro, a vrbove grančice kod bunara, radi napretka useva i stoke.

Djurdjevdanski uranak u selu Divostin kod Kragujevca 1911.
^{Đurđevdanski uranak u selu Divostin kod Kragujevca 1911. godine}

Ujutru na Đurđevdan, majke su sanjivu decu žarile koprivama, kupale ih u bilju: zdravac i kopriva, đurđevak i vrbovo pruće (Poskurice). U vodi su ih mazale pečurkom babino uvo, sve radi zdravlja i njihovog napretka. Kasnije tokom dana deca su se valjala niz strmine.

Dečaci su se kupali u Uglješnici sa ovcama i hvatali ribu u plićaku. U planinskim selima deci i čobanima su sipali vodu za vrat, dok su oni prvi put jeli mleko i proju, da bi stoka imala mleko.

Rano ujutro na Đurđevdan, pre sunca, išlo se na uranak i brala i bacali pšenica – da rodi godina. Ljudi su se opasivali vrbovim prućem da budu tanki i vitki, a devojčice su oko glave stavljale vrbu da imaju dugu kosu. Venčićima su kićene kapije, a momci su skidali venac sa kapije one devojke koja im se sviđa.

Kragujevcani na djurdjevdanskom uranku 1911. u dvoristu kod sugradjanina Totanija
^{Kragujevčani na đurđevdanskom uranku 1911. godine u dvorištu kod svog sugrađanina Totanija}

Na đurđevdanskim urancima u Kragujevcu i okolini pevalo se "Idem putom i čarape pletem, pa se mislim koga ću da sretnem", a uz te stihove devojke su gatale sa travom crkavac, od koje su plele venčić, misleći na određenog momka dok gledaju kroz njega. Za to vreme su ponavljale: "Kako ja gledam kroz ovu travu crkavac, tako on da crkava za mnom".

– Ipak, mnogi su i prestali sa sprovođenjem dotadašnje običajne prakse đurđevdanskih uranaka i običaja jer su im članovi porodice, koji su bili politički angažovani, kao članovi Komunističke partije to zabranjivali, pod izgovorom da je u pitanju praznoverje, kaže Nataša Nikolić, etnološkinja iz kragujevačkog Naodnog muzeja.

Po njenim rečima, kako se posle Drugog svetskog rata, u novom socijalističkom uređenju sve više proslavljao 1. maj, kao praznik rada, mnogi elementi đurđevdanskih običaja preneli su se na ovaj novouvedeni praznik.

– Tako su 1. maja u gradu ’50-ih godina deca brala cveće po dvorištu i kitila tarabe. Takmičili su se i u kićenju kapija. Đurđevdan se tada smatrao praznikom Roma i prestao je običaj stavljanja venčića na kapije. Ko bi to uradio smatrao se protivnikom režima, navodi ona.

Kragujevac_Uranak na Djurdjevdan 1930. sa pleh muzikom

^{Uranak na Đurđevdan 1930. godine sa pleh muzikom}

U poslednjoj deceniji 19. veka bilo je pokušaja da se obeleži Prvi maj u Kragujevcu, ali su oni ostali minorni s obzirom na mali broj učesnika i utisak koji su ostavljali.

– U periodu od 1904. godine do Prvog svetskog rata uglavnom se u kontinuitetu obeležava Prvi maj, uz povremene konflikte sa formalnim poretkom, bilo da se radi o konkretnim zabranama vlasti ili sukobima, poput onog iz 1911. kada je vojska napala povorku učesnika, navodi Bojana Topalović, istoričarka iz Narodnog muzeja Kragujevac.

Prva organizovana proslava Prvog maja u Kragujevcu bila je 1904. godine u izletištu Košutnjak. Za tu priliku su pripremljeni plakati "Majski spisi" i veći broj primeraka "Radničkih novina" i lista "Radnik". Učesnici u povorci su nosili crvene zastave, značke, table sa radničkim zahtevima i oznake organizacija.

^{Prvomajski miting na kome govori Triša kaclerović u centru Kragujevca 1909.}

Povorci od 1.500 Kragujevčana priključilo se 150 pitomaca Vojnozanatlijske škole, a bili su praćeni muzičkom družinom "Radnički marš" i Pevačkim društvom "Sloboda". Krenuli su od kafane "Park", današnji Radnički dom, i prošetali se do izletišta Ilina voda.

– Zborovi u prepodnevnim i demonstracije kroz centralne gradske ulice u popodnevnim satima bili su način da se taj dan obeleži, a često su organizovani i odlasci u Košutnjak. Na zborovima se najčešće govorilo o međunarodnom značaju Prvog maja, radničkim pravima, odnosno o položaju radnika i uslovima rada, navodi Bojana Topalović.

Proslava Prvog maja na izletistu Kosutnjak 1910.
^{Proslava Prvog maja na izletištu Košutnjak 1910.}

Prvi maj je po prvi put 1906. godine izveden uz obustavu rada. Kao najmasovnija proslava Međunarodnog praznika rada pre prvog Svetskog rata izdvaja se ona iz 1909. godine kada je radnicima bio dozvoljen izostanak sa posla, te je zabeleženo da se prvomajskoj povorci priključilo 362 radnika iz Vojno-tehničkog zavoda.

Ali prvomajska povorka je naišla na bateriju koja se vraćala sa vojne vežbe. Po nalogu oficira vojska je krenula na radnike koji im nisu ostali dužni i došlo je do žestokog sukoba. Zbog toga je čak 162 zaposlenih otpušteno sa posla u VTZ-u. Radnike je branio čuveni advokat, levičar Triša Kaclerović i oni su posle tri meseca, naravno bez naknade za taj period, vraćeni na posao u Vojno-tehnički zavod.

I 1911. godine na ovaj dan vojska je napala radničku povorku ispred kafane "Park" i ovaj sukob je toliko uznemirio javnost u zemlji da je bio predmet oštrih diskusija i polemika u Narodnoj skupštini.

Kragujevcani na proslavi 1. maja 1923. na Pivarskom brdu
^{Kragujevčani na proslavi 1. maja 1923. godine na Pivarskom brdu}

Posle Prvog svetskog rata obeležavanje je nastavljeno uprkos policijskim zabranama okupljanja. Tih godina Prvi maj se proslavljao u omiljenim izletištima Kragujevčana – Košutnjaku, Šumaricama, na Pivarskom brdu, uz pesmu i igru i obavezno deljenje letaka i proglasa.

Ispred svake povorke nošen je crveni steg, a pratile su ga posebno organizovane grupe velosipedista. Povorke su uvek kretale u šest ujutru, a ponekad je u njima bila masa žene i dece, ponekad iz bojazni da će opet dođi do tuče i sukoba sa vojskom i žandarmerijom.

Odmah po Velikom ratu naredbom Vlade zabranjena su okupljanja, zborovi i manifestacije za 1. maj pod vedrim nebom, pa su proslavu međunarodnog praznika rada radnici organizovali u hotelu "Premović".

Već 1920. godine povorka radnika se uz pratnju pevačkog društva "Budućnost" ponovo prošetala preko celog Kragujevca, a u njoj je bilo 1.100 radnika. Novinski izveštaji beleže da im se još toliko sugrađana priključilo na zboru o radničkim pravima u centru grada "kod Krsta".

Prvi Kragujevac ili Aksentije iz Dubone

Jugoslovenska socijalistička država proglasila je Prvi maj državnim praznikom.

– U godinama posle Drugog svetskog rata proslava Prvog maja organizovana je u Šumaricama i Grošnici, a izlete su zamenili prvomajski uranci, uz posebno osmišljen kulturno-umetnički program i slikarske izložbe, podseća istoričarka Bojana Topalović.

Na tim sindikalnim urancima obavezno su Kragujevčanima deljeni kačamak iz kazana i vruća rakija.

Za Prvi maj Kragujevčani su išli na uranak u Šumarice.

– Najčešće kod Češkog groblja ili Lovačkog doma, današnji Hotel "Šumarice", a uveče je ispred Sokolane u Staroj radničkoj koloniji bila muzika sa obaveznim harmonikašem. Pojedini su zvanično slavili 1. maj i zvali goste na ručak, navodi etnološkinja Nataša Niolić.

Istoričar Boriša Radovanović u svojoj monografiji "Stari Kragujevac" piše da je prva proslava Prvog maja u Kragujevcu održana 1894. godine.

Zvanična istorija radničkog pokreta beleži da je Prvi maj kao međunarodni praznik rada prvi put proslavljen u Srbiji 1895. godine, u selu Dubona kod Mladenovca. Organizator i inicjator proslave je bio Aksentije Kupinić koji je po zapisu izvesnog Milije Radovanovića za tu priliku "praznik proslavio uz pečenje jaganjće i piće".

Zoran Mišić
Foto: Zbirka Etnološkog odeljenja Narodnog muzeja Kragujevac; Zbirka Istorijskog odeljenja Narodnog muzeja Kragujevac; Istorijski arhiv Šumadije Kragujevac; privatna arhiva
Izvor: Danas, 29. 4. 2022.