Kao neurologa, roditelji me često pitaju kako da pomognu svojoj deci da lakše i brže, ali i dugotrajnije – nauče gradivo. Iz moje perspektive neurologa i učitelja, imajući u vidu studije neuronaučnika, došla sam do nekih zaključaka o tome kako mozak najuspešnije pamti. Ovaj članak predstavlja na jednom mestu strategije koje, na osnovu rezultata naučnih studija, obično predlažem, i nadam se da će biti od pomoći i deci i roditeljima.

1. Naučite ga da pamti svim čulima

Evo jednostavnog primera Deca mogu vizuelizovati zemlju koja kruži oko Sunca, elektron koji kruži oko jezgra atoma, ili im dajte da osete peckanje statičkog elektriciteta trljanjem naelektrisanog balona. Podstaknite dete da stvori vizuelnu ikonografiju istorije događaja ili naučnog procesa.

Deca mogu nacrtati skicu svojih vizualizacija ili verbalno iskazati svoje viđenje nekog istorijskog događaja kroz komunikaciju sa vama. Što je više čula aktivirano i više moždanih puteva stimulisano, zapamćene informacije ostaju duže i jače u memoriji.

To funkcioniše ovako: kada se određena oblast mozga stimuliše više puta (što se dešava kada vežbamo i koristimo informacije), veza između neurona (nervnih ćelija) jača. Ovako ojačane veze daju dugotrajnu i produktivnu memoriju.

2. Postavljanje pitanja

Pustite ih da postavljaju pitanja i pre nego što nauče novo gradivo i upoznaju se sa materijom. Možete čak i da pripremite papiriće sa pitanjima unapred i da ih iznova i iznova koristite, jer se mnogo istih pitanja može primeniti na mnoge zadatke. Pronalaženje odgovora na postavljena pitanja prilikom čitanja ili slušanja povećava memoriju jer se ima specifičan cilj. Učinak učenja tako je veći, jer ono u sebi nosi zadovoljstvo zbog otkrivanja odgovora.

Samoispitivanje je takođe važna lekcija pre učenja jer deca počinju od razmišljanja o tome šta bi to sve mogla naučiti tokom lekcije od nastavnika. Oni se pripremaju unapred, smišljajući pitanja, izjave o kojima će diskutovati sa nastavnikom i pre nego što predavanje počne.

Kada dođe vreme za preispitivanje, oni koriste originalne liste pitanja, i nalaze odgovore ne gledajući one odgovore koje su sami, pre lekcije pretpostavili. Nakon sada dobijenih, tačnih odgovora, oni proveravaju svoje prethodne odgovore da vide da li su tačni. Na ovaj način posle svakog pitanja, sa tačnim informacijama na vidiku, njihov mozak prekopčava memorijska kola, ubacujući tačne informacije.

Evo nekih pitanja koja je korisno postavljati pre, za vreme, i posle čitanja.

Pre čitanja predviđanja pitanja kao što su:

• Mislim da ćeš mi reći…
• Već znam neke stvari tome, pa sam predvideo…

Tokom čitanja deca mogu odgovarati na sledeća pitanja:

• Ovo mi zvuči poznato, jer me podseća na…
• Ja bi radije da vidim sliku ili skicu…
• Ovo me iznenadilo jer…
• Ovo je nešto o čemu bih voleo da saznam više, pa hoću…

Nakon čitanja:

• Ovo mi je dalo ideju za…
• Ja vidim kako ovo može biti korisno za…
• Mislim da će ovo biti na testu, jer…

Kako to radi: preispitivanje pre nego što pročitate ili nešto saznate je bitno jer koristi memorijske strategije koje rade na način koji je zabavan deci i ne zahteva mnogo pisanog dela. A zabavno je jer nisu u pitanju formalni školski zadaci, nema pritiska ili kazne za greške. Deca su aktivni učesnici u učenju i ozbiljno angažuju mentalne kapacitete, gradeći jaku dugoročnu memoriju..

3. Radoznalost i neočekivano

Deca se rađaju radoznala. Oni imaju osećaj čuđenja koji treba održavati jer je zaslužan za uživanje u učenju i pamćenju. Ako uspete da podstaknete njihovu radoznalost ili dodate novinu tom iskustvu, informacije se još bolje pamte.

Dečja pažnja i pamćenje biće otvoreniji ukoliko se radi osasvim novom iskustvu. Povežite ono što oni uče u školi sa nečim novim neobičnim, što ima bliskosti sa njihovim gradivom, recimo dok ih kolima vozite kući – pesmicom, filmom… čak i promena u njihovom uobičajenom prostoru za učenje poboljšava pamćenje naučenog, pa makar to bilo i učenje uz sveću, jer ta promena čini stvari upečatljivijim.

Kako to radi: mozak samo malom delu, od milijardi čulnih bitova, omogućava da “prođu” tokom svake sekunde. Filter koji radi na duboko nesvesnom nivou odlučuje o tome šta prolazi. Kada neku informaciju učinite zanimljivom ili neobičnom, takav čulni bit ima prednost, i budi dodatnu pažnju, ostajući upamćen.

Koristite faktor iznenađenja da aktivirate mozak vašeg deteta i osvetlite put do skladišta memorije.

4. Šifrovanje beleški bojama

Neka vaše deca koriste upadljive boje (obojeni papirići, obojene olovke, markeri, itd), jer boje naročito uspešno “privlače pažnju” mozga. Svaka boja neka predstavlja specifičnu vrstu informacija u njihovim beleškama ili knjigama. Različite boje mogu predstavljati kategorije kao što su: prioriteti, vezani obrasci, informacije koje ne razume u potpunosti i slično.

Kako to radi: Informacije koje učimo moraju postati integrisane u izdržljiva, dugoročna memorijska kola povezanih neurona. To znači da učenik mora da „uradi nešto“ sa informacijama da bi aktivirao neuronske mreže. “Šiforvanje” bojama jedna je od najmoćnijih mentalnih manipulacija koja vodi boljem čuvanju podataka.

5. Zagrejte mozak

Mozak čuva informacije u kratkoročnoj memoriji manje od jednog minuta, osim ako nisu povezane sa prethodnim znanjem. Aktivirajte predznanje vašeg deteta podsećajući ga na srodne lekcije koje je već učio.

Aktivirajte prethodno znanje svim raspoloživim metodama – video snimcima, porodičnim fotografijama, slikama sa interneta ili razgovorima koji podsećaju vaše dete na to prethodno znanje i iskustvo. Na taj način “zagrevate” im mozak, koji postaje spreman da poveže nova znanja sa starim.

Kako to radi: Sposobnost mozga da uči nove stvari je direktno vezana za to koliko uspešno može da ih dovede u vezu sa postojećim srodnim informacijama, već poznatim i pohranjenim negde u memoriji.

6. Ojačajte memorijske veze

Posle škole treba navići decu da urade nešto sa znanjem stečenim tog dana. Nešto poput crtanja ili pisanja hronološke liste saznavanja. Informacije se mogu dodavati nevezano za predmet, važno je da oni vide vezu između tih stvari, istorijskih događaja, lektira koja ih asocira na taj događaj, otkrića u nauci… Poželjno je da koriste posebne boje ili sjajne olovke, lepljive papiriće u boji.. Neka crtaju skice, bilo šta što će graditi motivaciju za učenje i naterati ih da bolje zapamte.

Kako to radi: Mozak čuva informacije u kratkoročne memorije manje od jednog minuta, osim ako se one ne “uvežu” sa drugim informacijama. Što više različitih veza uspostavi jedan podatak sa drugima u pamćenju, to je čvršće uskladišten.

Najčešće korišćena memorijska kola prerastaju u najbrže dostupna. Tu je upravo posredi pravilo – vežba čini majstora.

7. Proširenje memorije eksternim mozgovima

Nakon što je dete pravilno obnovilo informacije naučene tog dana, to ne znači da su one pravilno uskladištene u magacinu dugoročnog pamćenja. Ako se gradivo nauči napamet kao izolovana informacija, bez veza sa višestrukim već postojećim memorijskim mrežama, vrlo je verovatno da će biti zaboravljeno u roku od nekoliko nedelja. To je ono što se često dešava kada se deca vrate u školu posle letnjeg odmora, zaboravivši gradivo naučeno prethodne godine… Samo pomislite koliko puta ste morali ponovo da učite „najmanji zajednički imenilac“ i „najveći zajednički sadržalac.“

Memorija jača u trajnu i dugoročnu onda kada je vaše dete svesno povezanosti između novih informacija i onog što već postoji u memoriji. Pomoći ćete detetu da stvori još memorijskih veza i kroz korišćenje pisanih dokumenata koji predstavljaju veze između novih i ranijih memorijskih mreža.

Upotreba dijagrama i grafikona je posebno korisna, i slobodno ih možemo zvati eksternim mozgovima. Bilo koja vrste vizuelizacije, bilo da su u pitanju šabloni, skice ili neki oblik grafičkog predstavljanja dobro su se pokazali i kao povezivači sa starim informacijama i kao nešto što ostaje na duže staze u memoriji.

Koncizno sumiranje usmene ili pismene komunikacija zahteva da učenik zaista razume informacije, i smesti suštinu stečenog znanja u najkraći mogući oblik. I ta vrsta provere naučenog se smatra odličnom vežbom za dugotrajno pamćenje

Kako to radi: Kada su memorijska kola povezana kroz više odnosa (kategorizacija, grafička organizacija, analogija, sličnosti / različitosti, itd), dete zna konciznu suštinu pa lakše i brže uviđa veze sa prethodnim saznanjima.

Šablonizacija: Već izgrađeni obrasci lakše i duže se čuvaju u našem mozgu. Naše neuronske mreže ih lakše i brže prepoznaju. Sortiranje tj. kategorizacija informacija je takođe poželjna. Grafičko predstavljanje poboljšava prirodnu tendenciju mozga da nove podatke uvrsti u već postojeće baze podataka, pri tom ih povezujući sa već postojećim srodnim informacijama.

8. Dajte gradivu ličnu notu

Personalizujete materijal sa kojim radite, tako da ga povežete sa vama ili vašim detetom ili bilo kim iz porodice jer će tako gradivo biti mnogo ličnije, i emotivno pozitivnije. Pomozite detetu da povezuje informacije sa nečim zanimljivim ili primenjivim u životu. Pitajte, „Na šta te to podseća?“ Ili „Da li misliš da bi ta informacija mogla da bude korisna?“

Kako to radi: Uglavnom je kod dece većina zapamćenog naučena napamet i biva ubrzo zaboravljena, a najpre se gube činjenice koje su od malog ličnog interesa. Obično ove činjenice nisu povezane sa zanimljivostima koje bi im dale smisleni kontekst ili ih povezale sa životom dece. Ovom personalizacijom informacija, ona će moći da povežu nove informacije sa postojećim kategorijama sačuvanih podataka, zahvaljujući ličnim iskustvima ili nekim poznatim i bliskim primerima.

Ima još trikova za bolje i dugotrajnije učenje. Jedan od najboljih je da učenje predstavite kao nešto drugo, nešto zanimljivije:

• Neka napiše ili ispriča priču: Nakon čitanja poglavlja iz istorije, književnosti, nauke, vi dete možete motivisati da od toga napravi priču za mlađeg brata ili sestru. Tako će suve činjenice personalizovati u nešto lično i zabavno.
• Neka dramatizuje: Čak i kod kuće, ako dete predstavi informacije kao skeč ili pantomimu ili ih pretvori u neku anegdotu, memorijski magacini će ih lakše i bolje primati i duže čuvati.
• Neka nekog podučava; nije bitno da li ste to vi, mlađi brat ili sestra ili čak vaš pas ili mačka.

9. Odmaranje mozga

To nije samo noćni san koji održava mozak zdravim i poboljšava učenje i memoriju. Višednevne pauze tokom učenja su veoma važne za vreme domaćih i za vreme učenja. U zavisnosti od uzrasta učenika i sposobnosti fokusiranja, vremenski intervali kada im je potrebna pauza će se razlikovati. Pauza treba da se napravi pre nego što dođe do zamora, dosade, i gubitka pažnje. Ne treba uopšte da bude duga – nekih tri do pet minuta pauze, jednostavno istezanje, ispijanje čaše vode, ili preseljenje u drugi deo sobe može da obezbedi svež pogled na gradivo. Nekad čak i malo fizičke aktivnosti, kao što su skakanje ili igranje uz jednu omiljenu pesmu može itekako da napuni baterije.

Kako to radi: Pauza je prilika za izgradnju sinapsi i stvaranje dugoročne memorije dok se deca opuštaju. Tokom ovih pauza, mozak može posvetiti više energije ugrađivanju i skladištenju novonaučenog materijala, jer u pauzi ne učestvuje aktivno. Nakon samo nekoliko minuta, osveženi mozak će biti spreman za novo skladištenje memorije.

Fizički pokreti tokom pauza će takođe povećati dotok krvi u moždanu cirkulaciju, a duboko disanje tokom vežbi će povećati nivo kiseonika u krvi.

10. Radost i entuzijazam

Radost i entuzijazam su apsolutno neophodni za kvalitetno učenje. Ovi saveti će vam pomoći da movišete svoju decu i da im olakšate učenje. A sa tim dolaze i radost i entuzijazam.

Piše: Džudi Vilis, neurolog, nastavnik i stručnjak za primenu neuronauke u učenju
Prevela: Jasmina Jovanović/Detinjarije
Izvor: Psychology Today