O nasilju učenika - Ršumović, Bebac, Unija SPRS, Ružić

O nasilju učenika - Ršumović, Bebac, Unija SPRS, Ružić

Autorski tekst Ljubivoja Ršumovića o nasilju u Trsteniku: Ko kome izmiče stolicu

Кad sam video ovaj snimak na društvenim mrežama, učinilo mi se da se učenici Tehničke škole u Trsteniku igraju na velikom odmoru. Učenica glumi nastavnicu, a učenici joj izmiču stolicu. A sve to rade da bi taj tvit objavili na društvenim mrežama, i pobrali neke lajkove.

Кao starom ironičaru, to mi se učinilo zanimljivom simulacijom antivaspitnog ponašanja, koje će realnost u našim školama i univerzitetima trgnuti iz idi-mi-dođi-mi otaljavanja radnih obaveza i nemešanja u svoj posao.

Čak sam, sa kakvim-takvim poverenjem u naš obrazovni sistem, predlagao da se osnuje jedna Bezobrazovna ustanova, u kojoj bi se naša preterano vaspitana i fina deca učila kako da prežive, i snađu se u sve težoj stvarnosti!

Ali, ne lezi vraže, pokazuje se da su tu nepristojnu igranku sa nastavnicom priredili raspojasani učenici, drogirani opijatima, ili osiljenošću i mržnjom prema njenom autoritetu ali i prema autoritetu Tehničke škole u Trsteniku, i najzad prema autoritetu Ministarstva prosvete Republike Srbije!

Po smehu koji prati ovaj amaterski video zapis, rekao bih da učesnici imaju autoritarne karaktere, želju da se nekome ili nečemu dodvore i dopadnu, da se umile nekoj vladajućoj Moći. Niko od tri pomenute, što ličnosti – što ustanove, nisu uspeli da im budu autoriteti, pa su se okrenuli Beslovesnim mrežama, Javnom mnjenju, Gomili, Rulji… A to je već stvar za stručnu popravku u „Lazi Lazareviću“.

Šta bi trebalo učiniti, sad kad je učinjeno ovo što smo videli? Trebalo bi, najzad, predložiti Vladi RS, a vlada RS po kratkom, najkraćem postupku, doneti i objaviti u Službenom glasniku Zakon po kome će učitelji, nastavniici, profesori dobiti status službenih lica.

Godinama se za to zalaže Unija sindikata prosvetnih radnika, i nikako da se to „pretvori“ (izraz mog pokojnog oca Mihaila!) Time bi se postiglo da svi ti učesnici u procesu obrazovanja i vaspitanja, a pod patronatom Ministarstva, „prođu kroz sistem usavršavanja, da im se pomogne da steknu „alate“ kojima mogu da nauče da upravaju odeljenjem“, kako predlaže psiholog Biljana Lajović.

Mogao bih satima pričati, a i pričao sam, kako je osamnestogodišnja učiteljica Milica Vođević stekla, i zadržala do kraja, simpatije svojih đaka u Ljubišu… Кako je reagovala kada je moj otac, sudija za prekršaje u Ljubišu, otkrio da ja sa dvojicom drugara spremam ubistvo njenog momka. Кako mi je pomogla da nastavim da pišem pesme, ali ne one „bezobrazne“, nego prave, pa kako je sa nama pravila pozorišnu predstavu „Deda unuk i petogodišnji plan“ po tekstu Branka Ćopića… Bila je mlada, vedra, lepa, pa je ta njena vedrina i lepota prelazila na nas, njene đake!

Igrala se sa nama, baš kao da je naša drugarica, što ona u suštini i jeste bila. Imala je poverenja u nas, kao i mi – u njene savete i ponašanje. Plakali smo i mi i ona kad smo se rastajali! Razmišljam: ona je verovala u sebe prvo, i to je, takođe, prenosila na nas. Da verujemo u sebe!

Učitelj i nastavnik, profesor i vaspitač, službena lica Republike Srbije, imali bi nešto veće plate od ministara! I to bi narod znao! I pozdravljao ovacijama! Sve drugo je, blago rečeno, mlaćenje prazne slame!

Ružić povodom nedavnih slučajeva nasilja u školama - izjava ministra prosvete Branka Ružića povodom nedavnih slučajeva nasilja u školama

Škole su druga kuća za našu decu. Od momenta od kad deca ukorače u školsko dvorište, ona su pod nadzorom sistema prosvete. Taj sistem, ma koliko da je oivičen raznim propisima, priručnicima, obukama, živi i funkcioniše zbog njegovih ljudi. Od čuvara i školskog policajca na ulazu, preko tetkica i saradnika, do nastavnika i direktora i svih zaposlenih u Ministarstvu prosvete. Verujem da nijedna od tih osoba nije poželela da radi u školi, a da nema ljubav prema toj profesiji i samoj deci.

Iako deca nisu njihova, decu pokušavaju da, pored prenošenja znanja, i usmere na najbolji mogući put, ukazujući im na značaj međusobnog poštovanja, tolerancije i motivišući ih da iskoriste svoj pun potencijal.

Sistem je osmišljen i unapređivan godinama unazad kako bi u najboljoj mogućoj meri podržao dečiji razvoj, ali ga i zaštitio ukoliko trpi bilo kakav vid nemara, zlostavljanja, nasilja. Istovremeno, sistem mora da štiti i nastavnike i zaposlene u njemu. Ta podrška osmišljena je i podržana od svih relevantnih resora Vlade Republike Srbije, ali i međunarodnih organizacija i predstavlja jasan sled koraka i mera koja se tiču kako prevencije, tako i adekvatne reakcije.

Kada je sistem prosvete u pitanju– postoje jasne instrukcije i jasni pravilnici postupanja, kao i jasna moguća podrška svakom licu u školi. Verujem da svi zaposleni, koji rade na podršci, daju svoj maksimum da istu i obezbede. U narednom periodu proverićemo svaki od tih mehanizama do detalja kako bismo se uverili da je ta podrška adekvatna, promptna i dovoljno efektna.

O uzrocima neprimerenog ponašanja možemo da razgovaramo i diskutujemo. Međutim, smatram da kao druga kuća škola ima i obavezu i mogućnost da se boljom koordinacijom još više udružimo da pomognemo detetu koje trpi ili vrši nasilje. Isto tako, ako je nastavniku ili zaposlenom potrebna naša veća zaštita, podrška, savet, da mi tu priliku ne smemo propustiti.

Apelujem na sve da zajedno radimo na ovom važnom cilju. Edukacijom i promocijom drugarstva, tolerancije i zajedništva ćemo postići daleko više nego tabloidizacijom nasilja. Adekvatnom primenom propisa i pravovremenom reakcijom, siguran sam, možemo smanjiti nasilje, i uticati na promenu ponašanja.

Sistem jeste oivičen pravnim okvirom, ali živi zbog divnih i plemenitih ljudi u njima, od najmlađih do najstarijih.

BEBAC Vladi Republike Srbije i Ministarstvu prosvete: SADA JE DOSTA! Hitno zaustavite nasilje i ponižavanje učitelja i nastavnika

Nasilje u školama prelazi sve moguće granice, a na meti nasilnika su pored dece i nastavnici. Bez autonomije, autoriteta i dostojanstva koje je nastavnicima oduzeto, raste nam generacija koja tuče i ponižava svoje profesore. Učitelji, nastavnici i profesori, prvi su značajni autoriteti u životu dece i ako su tu granice narušene, šta dalje možemo da očekujemo? Kakvo to društvo gradimo?

Incident u Tehničkoj školi u Trsteniku gde je žrtva bila profesor, samo je jedna u nizu situacija u kojoj se na najgrublji moguć način urušava ugrled i dostojanstvo nastavnika. Žrtva nije samo onaj nastavnik koji je direktno ugrožen već i svi koji se prepoznaju u ovoj važnoj profesiji.

Svaki nastavnik u Srbiji može da očekuje da će mu učenik izmaći stolicu, da će završiti na internetu, da će mu đaci pretiti, neretko i roditelji, da će ga ucenjivati za ocenu, da će ga ismevati i sve to bez adekvatnih posledica.

Nastavnik ne sme da izbaci dete sa časa, ne sme da smanji ocenu iz vladanja, za svaki vid nasilja zahtevaju se koraci koji više komplikuju nego što rešavaju problem pa su članovi vaših timova za nasilje često nemi i zažmure na naznake nasilja i na sve ono što ukazuje na to da će nasilje da eskalira.

Ovo nije problem roditelja. Problem je svih nas. Problem je države koja mora najhitnije uspostaviti sistem po kome će svako nasilje i ponižavanje profesora biti strogo kažnjivo.

Zato država postoji. Da uredi i zaštiti. Država koja ne štiti svoje profesore stvara generacije koje će urušiti sve preostale sisteme vrednosti.

Zahtevamo od premijerke Republike Srbije, Vlade Republike Srbije kao i svih nadležnih institucija da pod naznakom hitno pristupe rešavanju ovog, po državu, devastirajućeg problema.

Prosveta u pogrešnom vozu

Decenijama ponižavana, demotivisana, sramoćena, žrtvovana, srpska prosveta je od najomiljenije postala jedna od najomraženijih profesija od koje mladi beže glavom bez obzira.

Uprkos svim apelima i analizama da nepoštovanje učitelja u svim nivoima obrazovanja vodi gaženju tradicije, a pre svega porodičnih vrednosti, došli smo do toga da se svakodnevno suočavamo sa gnusnim scenama nasilja. One nisu samo verbalne, jer smo kao društvo već prihvatili ružne reči i vređanje, kao način komunikacije, sada su pesnice postale jedini jezik.

Poput profesorke u Mladenovcu, pre nekoliko godina ili koleginice u Trsteniku ovih dana, slavimo nasilje i nasilnike. Naša deca dobijaju jasnu poruku da im se ništa neće desiti osim slave na društvenim mrežama, a naši nastavnici se boje za zdravlje i život.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije je više puta tražila promene obrazovnih zakona i pravilnika; nsistirala da se problemi ne razvodnjavaju, nego rešavaju; predlagala, čak i vodila veliku akciju STOP NASILJU U ŠKOLAMA. Objašnjavamo da pogubno ponašanje omladine kako prema vršnjacima, nastavnicima, podrazumevamo i nastavnika prema učenicima, vodi u zajedničku propast. Po svemu što nam se dešava, izgleda da je školama kakve poznajemo, kraj blizu.

Stoga, insistiramo na statusu službenog lica i hitnoj promeni zakonskih regulativa! Od novog/starog ministra prosvete tražimo da shvati ozbiljnost situacije, a od Vlade Republike Srbije da se trgne iz sna u kome je sve bitnije od obrazovanja.

Jasna Janković, predsednik Unije SPRS

Izvori: Nova SMinistarstvo prosvete i naukeBebac; Unija SPRS 


STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari