Ehhh... Stalno to slušam: "Lako je tebi...", u vezi svega, a posebno o temi, ovoj poslednjoj, aktuelnoj 🤨

A zašto je meni lako, a većini teško? Svi smo isti, samo što sami odlučujemo kojim putem idemo.

Ne stidim se, bio je period u životu kada sam pokušao da vodim "običan život", kao i puno njih, na žalost, i u 39. godini (fotografija gore levo) je sve bilo lako...

Ali, osećao sam se grozno. Zašto?

Sva ova hrana koja je u opticaju je sve - samo ne normalna, a sa neaktivnošÄ‡u je dovela da sam se osećao kao starac, hronično umoran, beskoristan i bezvoljan.

Imao sam izbor - ili da živim kao muškarac, ili da se prepustim ravnoj liniji.

Danas sa 50+ godina (ostale fotografije) osećam da imam manje godina nego na prvoj slici, pun energije i zdraviji nego ikad.

Svako to može, svako - da promeni navike. Samo ako hoće, izbor je na nama.

Nije mi uopšte svejedno, mnoge moje drage osobe su preminule u poslednje vreme. Tuga, ali mogli su da žive.

I ne ubija ovo što zovu "kovid19", već sami sebe ubijamo svojim navikama, a sve ostalo što nam serviraju još super pomaže u tome.

I nije meni lakše nego drugima, samo sam odgovoran prema staroj majci, Sonji, deci, prijateljima... Menjajući sebe dajem primer i njima.

Isti smo svi i nikad nije kasno za promenu...

Promenimo navike, dižimo imunitet, pa će sve moguće bolesti da beže od nas, a ne mi od njih. 💪💪💪