Japan je razvijena zemlja koja beleži odlične rezultate u pogledu zdravlja i ishrane dece, a tajna uspeha je u školskom ručku, piše Frans pres povodom danas objavljenog izveštaja Fonda UN za decu (Unicef).

Prema podacima Unicefa, Japan je vodeća zemlja po pitanju zdravlja dece, sa niskom stopom smrtnosti, malim brojem gojazne dece i vrlo malim brojem dece koja pate zbog nedovoljne težine.

Stručnjaci tvrde da je nekoliko faktora u igri – pažnja koju Japanci posvećuju zdravlju, redovni lekarski pregledi dece ali posebno školski ručak.

O jelovniku za školski ručak odlučuju nutricionisti i taj obrok se služi u svim osnovnim školama i u većini srednjih škola u Japanu, objašnjava pedijatar i profesor sa tokijskog univerziteta Mitsuhiko Hara.

Ručak u školi je obavezan i nije dozvoljeno da učenici donose užinu. Većina tih obroka nije besplatna, ali su značajno subvencionisani.

Zvaničnici japanskog ministarstva zdravlja objašnjavaju da školski ručak nadoknađuje sve nutritivne elemente koji nedostaju u ishrani dece kod kuće.

Ti obroci značajni su i u edukaciji dece pošto se dnevno preko razglasa u školama đaci obaveštavaju šta imaju za ručak i zbog čega je to dobro za njih.

U osnovnim školama učenici moraju da svrstaju ono što jedu u različite kategorije učeći tako da razlikuju vrste namirnica.

Praksa obaveznog ručka u Japanu postoji od 1889, kada je država delila pirinčane kuglice i ribu deci iz siromašnih porodica u prefekturi Jamagata, na severu arhipelaga. Taj program se zatim proširio na ceo Japan, posebno posle Drugog svetskog rata.

Uz dobre navike u ishrani i svest o značaju zdrave hrane, stručnjaci skreću pažnju i na to da je Japan jedna od retkih zemalja koja veliku pažnju poklanja godišnjim dobima, odnosno konzumiranju namirnica koje uspevaju u određenoj sezoni.

Japan ima jednu od najnižih stopa smrtnosti kod odojčadi, a broj dece sa prekomernom težinom ili gojazne dece od pet do 19 godina je 14,42 odsto, što je znatno manje nego u većini drugih razvijenih zemalja.

Po ovom kriterijumu, SAD su na vrhu Unicefove liste sa 41,86 odsto, dok na primer Italija ima stopu od 36,87 odsto, a Francuska 30,09 odsto.

Porast broja gojazne dece fenomen je koji pogađa i Japan, češće među siromašnim porodicama koje, nastojeći da smanje troškove ishrane, deci služe obroke sa više ugljenih hidrata a manje proteina.

U Japanu

1. desert je retkost (ako ga ima, onda je to voće),
2. glavni deo obroka su žitarice i povrće, dok proteina životinjskog porekla ima veoma malo, svega mali komad ribe ili mesa,
3. roditelji teže da deci ponude jela raznih kuhinja (iako dominiraju pirinač i azijski ukusi), i 
4. svako jelo je sveže spremljeno.

Baratanje nožem u Japanu je veština kojom vladaju i trogodišnja deca, pošto roditelji i društvo očekuju od njih da se veoma rano uključe u sve porodične aktivnosti i budu od koristi – peru sudove, čiste i seckaju voće i povrće, postavljaju sto, izbacuju đubre.

U školama, pravilima ponašanja za stolom pridaje se velika važnost. Deca naizmenično poslužuju jedni druge, sedaju za sto i ne počinju sa jelom dok svi ne dođu. Umesto da nešto pojedu s nogu, ovde deca sedaju i uče se da cene obrok. Donose svoje poslužavnike, i pošto jedu u učionicama, posle obroka svi zajedno peru sudove, čiste podove, brišu stolove i vraćaju posuđe u kuhinju. U većini vrtića i škola deca čak uzgajaju i beru povrće. U pojedinim vrtićima najstarija deca jednom godišnje sama spremaju ručak za sebe i roditelje.

Od dece se očekuje da pojedu sve sa tanjira, i ne bacaju hranu. Probirljivost nije poželjna osobina, i budući da nema aparata sa hranom i prodavnica, ukoliko neko ne pojede ručak, ostaće bez obroka dok ne dođe kući. Ovo možda deluje rigorozno, ali Japan veoma mnogo ulaže u negovanje ovakvog načina razmišljanja. Većina škola ima nutricioniste koji, između ostalog, rade sa decom koja su izbirljiva ili se ne hrane zdravo. Isto tako, deci se objašnjava zašto treba da budu zadovoljni kada jedu zdravu hranu, i takav vid edukacije se naziva shokuiku (na japanskom reč shoku znači ishrana, a iku razvoj, edukacija)

Jedna od zanimljivosti o školama u Japanu: U državnoj osnovnoj i nižoj srednjoj školi, školski ručak (kyuushoku) se bazira na standardnom meniju, dok deca zajedno sa nastavnicima ručaju u učionici. Na taj način se gradi i neguje dobar odnos između njih.

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM