Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Bombardovanje 1999

08.12.2019

Dnevnik jednog arhiviste iz 1999. godine: 29.-31. mart

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html https://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/dogadjaji/kalendar-dogadjaja-u-kragujevcu.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kragujevac-bez-gmo.html

BORIŠA RADOVANOVIĆ
DNEVNIK JEDNOG ARHIVISTE IZ 1999. GODINE
(24. MART - 9. JUN 1999. GODINE)

Kragujevac, 2019.

PRVI PRVI NA SKALI Dnevnik jednog arhiviste iz 1999 Predgovor


Ponedeljak 29. mart

Moje iskustvo sa vođenjem dnevnika nije sjajno, mada je u vreme kada sam išao u školu to bila jedna od važnih domaćih obaveza. Kada smo se kao golobradi mladići učili pismenosti i ispravnom mišljenju, ja sam nalazio druge zanimljivosti i posvećivao se drugim stvarima.

Uvideo sam kroz ovo malo rata, koji je sve samo ne klasičan rat, da je vođenje dnevnika svakako svojevrsna proba, dragocena navika koju mnogi nemaju. Ova vrsta pisanja uspeva da održi duh budnim da ga natera da promišlja o stvarima. Svakodnevno iskazivanje stava o događajima koji su se odigrali u okruženju da inspirišu, da te trgnu letargije, da ti daju impuls za stvaralački čin, čime nesvesno postaješ struna na nekom instrumentu, zategnuta do pucanja, proveravajući i savest vremena i ljudi u okruženju.

Odlazak u radnju i kupovina potrepština za domaćinstvo me raduje, ali i nameće pitanje: kako ćemo se izvući iz ovog pakla? Prodavnice u gradu dobro su snabdevene. Gotovo sve rade kao da se ništa ne dešava. Apeluje se na građane preko sredstava javnog informisanja da se kupuje samo ono što je potrebno taj dan. Da se ne stvaraju zalihe.

U privatnim radnjama čekovi su prestali da budu platežno sredstvo, mušterije se opravdano ljute. Što se tiče cigareta, prodaja je ograničena na dve paklice. Kao nešto što će ostati karakteristika vremena svakako su šetnje sluđenih pušača od kioska do kioska. Znam kada sam ja bio pušač koliko je bolno ako nemaš cigarete. Video sam ženu koja zamoli nekoliko ljudi, slučajnih prolaznika, jer je verovatno prodavac iz trafike poznaje, da joj po pravoj ceni kupe cigarete i da ih ona docnije prodaje po nešto skuplje. Tako je našla način da preživi ovo smutno vreme.

U prodavnicama možete kupiti samo dva kilograma šećera, dve flaše zejtina, dva sapuna itd.

Pošto je ovo dnevnik arhiviste da kažemo nešto o radu arhivista u arhivima. Ljudi malo znaju o tim ljudimakoji daleko od javnosti rade svoj posao dragocen za društvo.

Arhivisti su ljudi koji rade u arhivima na zaštiti, obradi i davanju na korišćenje arhivske građe. U svom radu oni su upućeni na arhivističku struku, ali pored stručnog i naučnog zadatka, oni se pridržavaju etičkog kodeksa ponašanja, što spada u normativnu etiku. Etika utvrđuje principe i pravila kojima treba da se rukovodimo u procesu rada u arhivima jedan arhivista. Etika kao nauka o moralu definiše pisana i nepisana pravila o ponašanju ljudi koji rade u arhivima. Pod pojmom morala u najširem smislu podrazumeva se shvatanje i ponašanje ljudi prema društvenoj zajednici, prema drugim ljudima i prema samom sebi. Etika je širi pojam od morala jer etika predstavlja filozofsko i teoretsko shvatanje morala, dok je moral konkretni oblik ljudske slobode normiran pravilima ponašanja među ljudima. Pošto usluge koje pruža arhivistika pripadaju kategoriji opšteg dobra i u mnogome se razlikuje od zanimanja bilo koje druge vrste, temelje se na određenom području znanja, etički kodeks arhivista nastao je zbog potrebe da se kulturna dobra na što bolji način daju korisnicima.

Prema kodeksu, arhivisti obavljaju svoje zadatke i funkcije u skladu sa arhivističkim načelima. Arhivist mora da bude objektivan i nepristrastan posrednik između korisnika i arhivske građe, odnosno ustanove koja tu građu čuva. Prvi princip koga se oni pridržavaju je princip neutralnosti. Princip korišćenja arhivske građe od strane arhivista u procesu rada treba da bude takav da njihov lični interes kao istraživača ne dođe u sukob sa profesionalnim interesom ustanove u kojoj rade ili struke. Treći princip je princip javnog poverenja. Kao što se vidi, ovim je arhivama poverena uloga čuvanja dokumenata, memorije društva, a arhivistima da brinu o njima. Oni su usmereni pre svega na služenje javnosti - društvenoj zajednici. Etički kodeks omogućava arhivisti da poštuje privatnost lica koja su stvorila dokumenta ili na koje se dokumenti odnose, naročito kada te osobe nemaju uticaja na odluke o korišćenju i raspolaganju dokumentima. Obezbeđivanje integriteta dokumenata koji su im povereni na čuvanje i zaštitu, predstavlja osnovni zadatak arhivista po etičkom kodeksu. U izvršavanju ove dužnosti oni moraju da vode računa o legitimnim, iako ponekad međusobno suprotstavljenim, pravima i interesima stvaralaca, ali i onih osoba koje se spominju u dokumentima i krajnjih korisnika, prošlih, sadašnjih i budućih.

Na taj način pruža se mogućnost arhivistima da razvijaju svoje stručno znanje i da se osposobljavaju, da doprinose napretku. Princip pravilne primene kancelarijskog poslovanja tokom životnog veka dokumenata naglašen je posebno u kodeksu. U kodeksu je apostrofirana tesna saradnja arhivista i stvaralaca registraturske građe. Arhivisti treba trajno da čuvaju dokumenta o preuzimanju arhivske građe, čuvanju i celokupnom obavljenom arhivskom radu na njoj. Savestan rad je važan princip kodeksa. Arhivisti su u obavezi, prema etičkom kodeksu, da kod izrade odgovarajućih naučno-informativnih sredstava o građi (opštih i posebnih) pristupe savesno i odgovorno, kako bi se obezbedio ujednačen nivo usluga za sve, a u pružanju saveta korisnicima kao i korišćenju drugih sredstava budu maksimalno objektivni i dobronamerni. Arhivisti treba da nastoje da u što kraćem roku pomognu korisnicima potrebnim informacijama o građi arhiva. Ponašanj arhivista prilikom pružanja informacija o građi korisnicima, što se tiče etike, na prvom mestu. Ljubaznost se ovde ističe u najvećoj mogućoj meri.

U Arhivu, gde se samo okupimo i čekamo znak za vazdušnu opasnost, saznajem da je zakazan vanredni "Veliki školski čas".

Opet neka ujdurma socijalista.

Uveče smo gledali televiziju i posle smo otišli u sklonište.

Više projektila palo je na kasarnu "Car Dušan Silni" u Prizrenu, pogođen je i naseljeni deo grada u blizini zgrade Skupštine opštine, oko 20 projektila palo je na područje Gnjilana, dok je najmanje troje ljudi povređeno u napadima na područje Prištine.

Protivvazdušna odbrana Vojske Jugoslavije oborila je još jedan avion NATO u regionu Loznice.

Napadnuto je i Pančevo, a direktor Ortopedske klinike Kliničkog centra u Nišu Dušan Mitković izjavio je da su u vazdušnom napadu na niški aerodrom "po prvi put korišćena rasprskavajuća eksplozivna sredstva".

Srpski patrijarh Pavle izjavio je da se "pred nama i pred svetom postavlja pitanje: Da li postoji pravedan rat? Evanđelski odgovor je: napadački osvajački rat je nepravedan. Odbrambeni pravedan", zaključuje naš patrijarh.

Danas su obustavu bombardovanja zatražile gotovo sve međunarodne crkvene organizacije i španski premijer Hoze Maria. On je pozvao Slobodana Miloševića da iskoristi posetu ruskog premijera Jevgenija Primakova Beogradu i izabere put mira.

Predstavnici NATO su u Briselu saopštili da su u Prištini ubijeni Albanci Fehmi Agani, Baton Hadžiu. Prištinski Medjia centar saopštio da srpski izvori u Prištini ne raspolažu podacima o ubistvu bivšeg šefa pregovaračkog tima kosovskih Albanaca i glavnog urednika prištinskog dnevnika na albanskom "Koha Ditore".

Život se nastavlja, pa je u Beogradu je održan koncert "narodnjaka".

Utorak 30. mart

U noći između 29. i 30. marta povećan je broj ciljeva koji su gađali avioni NATO alijanse. Vazdušna opasnost prestala je negde posle šest sati i do šest uveče sirene se nisu oglašavale. U Prištini je mirno, ali se čuje pucnjava u okolini grada, javljaju mediji.

Na Trgu republike u Beogradu nešto posle 12 sati održan je treći koncert "Pesma nas je održala", a u Crnoj Gori su odigrane utakmice crnogorske lige.

U potrazi za razumnim političkim rešenjem, danas je u posetu SR Jugoslaviji došao ruski premijer Evegnij Primakov. U delegaciji su pored njega bili ministar odbrane Igor Sergejev, šef spoljne obaveštajne službe Vjačeslav Trbnjikov i prvi čovek ruske vojne obaveštajne službe Valentin Karabeljnikov. Oni su razgovarala sa predsednik SRJ Slobodanom Miloševićem šest sati. Iz izjava koju su dali vidi se da je jugoslovenski predsednik "spreman da pregovara, ako se zaustave napadi NATO na SRJ".

Agencija Rojters, koja je uzela izjavu od Primakova, donela je vest da je Milošević postavio uslove za smanjenje jugoslovenskog vojnog prisutva na Kosovu i povratak izbeglica. Ukoliko se bombardovanje zaustavi, on je spreman da smanji vojno prisustvo u regionu.

Iz kabineta predsednika Miloševića saopšteno je da "u ovom trenutku, da bi se otvorio prostor za političko rešenje, agresija mora da bude odmah zaustavljena". On je izjavio da prihvata predlog Rusije da nakon prestanka bombardovanja, kao logičnu posledicu te činjenice, "počne smanjivanje prisustva jednog dela snaga koje se nalaze na Kosovu i Metohiji zbog odbrane od agresije".

Nakon sastanka ruskog premijera Jevgenija Primakova i nemačkog kancelara Gerharda Šredera, danas, nešto pre 21 sat, održana je konferencija za štampu saopštio na kojoj je saopšteno da je "Miloševićeva ponuda neprihvatljiva, da u obzir dolazi samo sporazum iz Rambuje i da se akcija NATO nastavlja".

Bombardovanje se nastavlja.

Zakazan je vanredni "Veliki školski čas" u kragujevalkim Šumaricama za sutra. Moram reći da me ta vest malo uznemirila. Kome je potrebno izlagati narod riziku? Možda režimu. Donosim odluku: otići ću i na taj čas, kao što idem i na redovne.

Sreda 31. mart

Na poslu se malo šta radi. Prošlo je nekoliko dana od prvih NATO bombi. Narod je u početku tugovao, žalio, ali se već danas pojavljuje neki novi prkos u nama. Danas je održan "Veliki školski čas" u Šumaricama. To je prvi kulturni događaj u ovom ratu kome prisustvujem. Moralna kriza koja je načela tkivo našeg naroda ispoljava se danas ovde u Šumaricama. Školski čas nazvan je "Opet smo samo meta i samo meta". Na ulazu u Šumarice dele nam letke na kojima piše "target", sa simbolom mete. Stajao sam u prvom redu, na mestu gde su stajali nemački fašisti koji su 1941. godine izvršili onaj čuveni masakr. Ispred mene spomenik streljanim đacima. Smenjuju se glumci: Mirko Babić, Gorica Popović, Petar Kralj, Jelena Žigon. Oni su tu da ovaj dan učine vedrijim i da nas ohrabre. Velika masa sveta prisustvuje ovom događaju.

Još jedna neprospavana noć puna zebnje.

Ako smo se do sada zanimali za prepoznavanje prijatelja u svetu, ovde imamo pravo da konstatujemo da smo ostali sami. Neko je ugasio vatru na našem vekovnom ognjištu, odneo pretnik (kamenu stupu koja je smeštena pored ognjišta) i mi zalud činimo pokušaje da sačuvamo vatru upaljenu davno i davno. Sve je podređeno golim interesima, a režim koji vlada u Srbiji ne može da prepozna te interese. Nacionalno je podređeno ličnom.

Često u noćima dugim i besanim, dolaze trenuci kada kopaš po uspomenama i sećaš se događaja iz mladosti. To je svojevrsna introspekcija. To su oni trenuci kada sa distance sagledavaš pređeni put, i utvrđuješ koliko si od snova iz mladosti ostvario. Evo večeras pokušavam da se setim svih onih važnijih događaja iz moje prošlosti. Ovaj kratak životopis u formi kazivanja ima za cilj da pruži osnovne podatke o mom putu koji je bio zanimljiv i nimalo lak.

Sećanje o godinama mog ranog detinjstva koje sam proveo Ravnom Topolovcu, jednom pitomom selu u Tamiškom Banatu kod Zrenjanina, vraća me u pedesete godine ovog veka. Bilo je to vreme kada su se još uvek osećale posledice drugog svetskog rata...

Naslovne ilustracije: NATO bombardovanje Kosova od 24 do 29. marta (izvor: Politika); Rano detinjsto sa bratom Ratkom; Moji roditelji: majka Božica (r. Radonja) i Ilija Radovanović 

PETI DEO NA PPNS 15. DECEMBRA

RANIJE OBJAVE


ARHIVA PPNS

TONSKI SNIMAK PROMOCIJE (35:45)

Učesnici:

  • Slavica Jagličić, direktor Istorijskog arhiva Šumadije - uvod, odlomci
  • Miroslav Jovanović, urednik Kragujevačkih novina - recenzija
  • Predrag Ilić, arhivski savetnik MA - recenzija
  • Boriša Radovanović, autor

Fotografija autora na prednjoj korici: Miki Jevtović


PREPORUKA PPNS

NATO BOMBARDOVANJE, KAO UZROK NASTANKA EKOCIDA U REPUBLICI SRBIJI – PROF. DR DRAGAN BATAVELJIĆ

MAPA NATO IZ 1999. - GDE JE PADAO OSIROMAŠENI URANIJUM  

  

ZAŠTO JE NATO BOMBARDOVAO SRBIJU 1999

IZVEŠTAJ SRJ - POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA NA ŽIVOTNU SREDINU SR JUGOSLAVIJE (SAVEZNO MINISTARSTVO ZA RAZVOJ, NAUKU I ŽIVOTNU SREDINU)


POSLEDICE NATO AGRESIJE NA SAVEZNU REPUBLIKU JUGOSLAVIJU - PROF. DR LJUBO PEJANOVIĆ




STRANICA KOJA SE ČUJE
 - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS 

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano


DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar