NATO agresija 1999: Zdravstvene posledice - da se ne zaboravi!

NATO agresija 1999: Zdravstvene posledice - da se ne zaboravi!

Uvodna reč

Na početku, pitanje: zašto?

Nauka je krajem 19. veka, otkrićem radijuma (Pjer i Marija Kiri), krupnim koracima zakoračila u oblast nuklearne energije. To je čovečanstvu omogućilo njenu korisnu primenu u raznim oblastima, ali ga je dovelo i „do samih vrata pakla“ proizvodnjom i upotrebom nuklearnog oružja, avgusta 1945. godine u Japanu. Nesigurnost tehnologije, a i ljudski faktor, doveli su do različitih havarija na nuklearnim postrojenjima, reaktorima, stvarajući kontaminaciju u raznim delovima sveta. Od nuklearnog otpada koji se stvarao, vojno-industrijski lobi je proizveo municiju sa osiromašenim uranijumom različitih vrsta i kalibara.

Poslednje decenije 20. veka obeležili su ratni sukobi (Irak, Avganistan, Libija, Sirija, Balkan) u kojima je korišćena municija sa projektilima od osiromašenog uranijuma. Pažnju svetske javnosti primena ove municije privukla je zbog velikog broja obolelih vojnika i civila posle Zalivskih ratova. Nažalost, obistininila se ona sumnja Pjer Kirija izražena prilikom prijema Nobelove nagrade za otkriće radijuma:

„...Može se takođe zaključiti da u kriminalnim rukama, radijum može postati veoma opasan“, i zapitao se da li će ljudski rod imati koristi od izučavanja tajni prirode, ukoliko nije dovoljno zreo da to znanje na pravi način koristi.

Agresiju združenih snaga NATO pakta 1999. godine na SR Jugoslaviju obeležili su masovni vazdušni udari projektilima svih vrsta kojima su NATO snage raspolagale, po objektima različite vrste i namene, bez obzira na ograničenja koja su diktirale mnoge međunarodne konvencije. Na ovaj način stvorena je dugotrajna radiološka i hemijska kontaminacija životne sredine čije će posledice stanovništvo osećati večno.

Municija sa projektilima od osiromašenog uranijuma korišćena je na teritoriji KiM, Južne Srbije i u Crnoj Gori. Najintenzivnija dejstva bila su na pravcima: Prizren-Đakovica-Peć i Vranje-Bujanovac-Preševo. Ovim aktom NATO je teritoriju SR Jugoslavije/Srbije trajno kontaminirao sa preko 15 tona svog radioaktivnog otpada. To je zastrašujuća količina osiromašenog uranijuma koja je nama "ostavljena na večno čuvanje" jer je vreme njegovog poluraspada oko 4,5 milijardi godina. Tako će kontaminacija trajati duže no što je do sada trajala ljudska civilizacija, a zabeležen je sadržaj osiromašenog uranijuma u uzorcima i do 235.000 Bq/kg (tolerantni, prirodni sadržaj uranijuma u zemljištu je 10–50 Bq/kg).

Ali, nije nas zadesilo samo to. Velika opasnost po zdravlje ljudi i eko sistema je i činjenica da je NATO u toku napada gađao i razorio veliki broj industrijskih kapaciteta: Sombor, Novi Sad, Pančevo, Beograd, Kragujevac, Niš, Leskovac, Priština, Barič, Smederevo, Prahovo, Bor, Lučani, Kraljevo, Bogutovac, Gnjilane... Neki od ovih objekata bili su ubeleženi na „Mapu hazarda“ (čitaj: nisu smeli biti gađani).

PRAVCI KRETANJA POLIHROLOVANIH BIFENILA U VODAMA NAKON NATO BOMBARDOVANJA - DOKTORSKA DISERTACIJA MILJANE STOJANOVIĆ-MILOSAVLJEVIĆ


Životnu sredinu Srbije su zagadile velike količine opasnih i kancerogenih materija. Neke od njih su i dan danas slobod-no u prirodi nanoseći štete i izazivajući posledice, jer priroda nema mehanizme za njihovu razgradnju.

Posle bombardovanja, a i danas, javnost je podeljena u prosuđivanju o mogućim negativnim posledicama na životnu sredinu, a time i na budućnost i zdravlje mnogih generacija. Ubrzo (već 2006, 2007), uočen je nagli skok broja obolelih i umrlih od kanceroznih i drugih oboljenja. Stručnjaci su to tumačili u uzročno-posledičnoj vezi sa dešavanjima te za nas kobne 1999. godine. Takve tendencije traju evo i danas, posle skoro 22 godine. A koliko će još trajati, i zar je sve to bilo potrebno?!?

S druge strane, oni koji su učestvovali u bombardovanju, razne interesne grupe i pojedinci koji su pod njihovim patronatom krstarili ovim prostorima, tvrde da štete i posledica nema, a da su one, tamo gde ih je možda moglo biti, minimalne. Kakve li ironije!

Svi mi koji ovo pišemo (svako na svoj način), bili smo neposredni svedoci upotrebe i neposredni učesnici u različitim aktivnostima preduzimanim na rešavanju problema osiromašenog uranijuma i drugih pridruženih štetnosti na teritoriji Srbije, tokom i posle NATO bombardovanja 1999. godine. Osećaj obaveze i odgovornosti da sve ovo napišemo i priredimo za javnost u nama izaziva sećanje na sve one koji su kao pripadnici oružanih snaga ili kao stanovnici bili ili su i sada neposredno izloženi dejstvu osiromašenog uranijuma i drugih pridruženih štetnosti, te i moguće posledice koje sav taj razbacan i nekontrolisan radioaktivni i hemijski materijal kod njih izaziva.

Saznanja do kojih smo došli, dileme i sumnje koje nas muče, a čiji Vam deo i u ovom časopisu prezentujemo, govore da svi problemi nisu do kraja razrešeni. O tome se uglavnom ćuti iz raznoraznih razloga, a nas naučna i stručna odgovornost, lični i moralni stavovi obavezuju da i na ovaj način podstaknemo nadležne na njihovo rešavanje. Problemi stvoreni kontaminacijom životne sredine Srbije zahtevaju dugogodišnje angažovanje, a mi i dalje stojimo.

Zato je posle godina dugih pojedinačnih borbi za istinu, deo stručne javnosti koji aktivno prati, proučava i analizira ovu problematiku (motivisan isključivo brigom za ljude i zdravlje generacija koje su preživele bombardovanje i onih koje dolaze) zatražio pomoć države, da se pod njenim okriljem i u njenoj organizaciji i radu, daju odgovori na sva „sporna pitanja“.

Upućen je i prihvaćen predlog od nadležnih institucija o potrebi usvajanja jedinstvene državne Strategije istraživanja zdravstvenih efekata radijacionih i hemijskih zagađenja životne sredine nastalih tokom NATO agresije 1999. godine. Prvi korak bio je formiranje Međuresornog koordinacionog tela za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja po životnu sredinu i zdravlje stanovništva, juna 2018. godine. Naučnici i istraživači, ljudi od struke, iskazali su svoju želju i rešenost da se svojim radom i rezultatima pridruže zajedničkim naporima da se ispita ponašanje radioaktivne i hemijske kontaminacije stvorene tokom NATO agresije u životnoj sredini Srbije.

Nauka je jedini i pravi put da se dođe do potpune istine, a naučna istina jeste, i mora ostati pravi, jedini i nemilosrdni dokaz! To će morati da prihvate oni koji su nas bombardovali, njihovi lobisti i plaćenici kod nas i u svetu, a i razne neznalice. A tu činjenicu je potvrdila SZO 2012. i 2015. godine definišući Listu kancerogenih materija. Kada se radionuklidi – alfa, beta i gama emiteri ili drugi agensi sa liste, unesu udisanjem, hranom, vodom ili na drugi način u organizam ljudi i životinja, mogu biti kancerogeni u najopasnijoj prvoj grupi.

Zašto se onda posle toga stalo?!?

I ove godine će se na svim nivoima obeležiti 22 godine od NATO agresije na Srbiju, a nije se ništa uradilo da ovaj važan nacionalni projekat dobije legitimitet i da potpisani ugovor između ministarstava postane pravosnažan. Više puta se intervenisalo kod ministra za zaštitu životne sredine i kod Vlade Republike Srbije, ali bez rezultata.

Posle toga, došlo je do promene u strukturi organa vlasti. To je prilika da se novoformirane institucije države Srbije, naučnici i istraživači, svojim rezultatima udruže u zajedničkim naporima da se ispita ponašanje radioaktivne i hemijske kontaminacije stvorene tokom NATO agresije u životnoj sredini Srbije i njen uticaj na zdravlje stanovništva. Nama je obaveza da onima kojima zdravlje može biti ili je već narušeno, pomognemo da ostvare svoja prava, u organizaciji i uz pomoć sopstvene države.

Nedostatak finansijskih sredstava, politička pristrastnost, pritisci, niti bilo šta drugo, ne može da bude opravdanje za nebrigu o ljudima koji su kao prave patriote branili svoju zemlju ili koji žive pored teritorija koje su bombardovane. Oni su ne svojom krivicom dovedeni u situaciju da budu kontaminirani, pa da zbog toga oni i njihovo potomstvo možda imaju posledice po zdravlje. Njima se mora dati pravi i siguran odgovor i pružiti pravovremena i prava pomoć, posebno u ovom i narednom periodu kada je zbog sve većeg protoka vremena evidentna pojava bolesti izazvanih primenom municije sa osiromašenim uranijumom i hemijskim zagađenjem životne sredine. Niko, ama baš niko, nema pravo da im to uskrati.

Angažovanijim pristupom na rešavanju problema u ovim oblastima moguće je obezbediti prihvatljiv nivo zaštite životne sredine i zdravstvenog stanja u svim delovima Republike Srbije. To je zakonska obaveza onih koji su na odgovarajućim funkcijama, ali i moralna obaveza svih nas, prema ovim i budućim generacijama, kojima su životna sredina u nekim delovima zemlje, život i zdravlje veoma ugroženi.

Zato ne smemo biti pasivni i mirno spavati. Ako to ne rešimo, niko nas ne može opravdati, a generacije koje dolaze nam neće oprostiti. Znamo i svesni smo koliko je sve ovo teško, ali mi koji poznajemo ovu problematiku ističemo svoju rešenost da uz pomoć države u narednom periodu radimo na rešavanju problema. Hoćemo da verujemo da država za to ima volju, a i mogućnosti, da čuje zapomaganje naroda i molbe stručne javnosti za pomoć i materijalizaciju njenih ideja, da se u njenoj organizaciji i uz njenu pomoć problemi stvoreni radioaktivnom i hemijskom kontaminacijom u budućnosti organizovanije i brže rešavaju.

Evo već godinu dana, država kroz borbu sa kovidom-19 pokazuje i demonstrira mogućnost organizovane i uspešne borbe za zdravlje nacije. Društvo Srbije za borbu protiv raka se i na ovaj način, kroz časopis „Rak – sprečiti, otkriti, lečiti“, pridružuje naporima stručne javnosti za organizovan naučni pristup u davanju odgovora na sporna pitanja.

Prof. dr Danica Grujičić, glavni i odgovorni urednik, predsednik DSBPR
Slobodan Petković, general u penziji, predsednik Skupštine DSBPR
Prof. dr Slobodan Čikarić, doživotni počasni predsednik DSBPR

STRUČNI RADOVI

„Milosrdni anđeo“ – uranijum i karcinom

Zaključak

S obzirom na iznete podatke o brojevima obolelih i umrlih od malignih tumora zahvaljujući poseti Srbiji „Milosrdnog anđela“ 1999. godine, sledi zaključak: NATO agresija na Srbiju počinila je Genocid sui generis.

Prof. dr Slobodan Čikarić, univerzitetski profesor u penziji, redovni član Akademije medicinskih nauka SLD, doživotni počasni predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka

Rak na Kosmetu

Zaključak

Za nagli skok broja novoregistrovanih malignih tumora na Kosmetu 2014. godine odgovoran je „Milosrdni anđeo“ koji je prosuo po Kosmetu i Pčinjskom okrugu 15 tona (186 GBq) ili po generalu Deliću 500 tona osiromašenog uranijuma (u tragovima i Pu-239).

Prof. dr Slobodan Čikarić

Kako obezbediti statističku pouzdanost kohort epidemiološke studije uticaja NATO bombardovanja na zdravlje stanovništva Srbije?

Dr Zorka Vukmirović, naučni savetnik u penziji - Inistituta za fiziku Beogradskog univerziteta

Problemi u proceni posledica NATO bombardovanja

Zaključak

Procena rizika od izlaganja OU je veoma složen, kompleksan i multidisciplinaran dugoročni zadatak. Na osnovu sada dostupnih podataka ne mogu se doneti konačni zaključci. Stoga je potrebno utvrditi stepen i obim kontaminacije životne sredine i proceniti rizike korišćenjem adekvatnih modela, te na osnovu procene predložiti mere za sanaciju životne sredine i monitoring zdravstvenog stanja stanovništva.

Dr sc. med. Branka Đurović

Mutageni i kancerogeni efekat alfa čestica

Dr Dragutin J. Savić, profesor univerziteta u penziji

Onkološka preventiva stanovništva Srbije uzrokovana NATO agresijom na SRJ 1999. godine

Izvođenje zaključka

Pri obradi materijala i evaluaciji rezultata neophodno je pažnju usmeriti na to da li je na kritičnom reonu, u komparaciji sa kontrolnim, povećana incidenca hematoloških i malignih bolesti drugih tkiva i organa, metastaziranje, pogoršan tok i prognoza već postojećih malignih bolesti, sistemskih i hroničnih bolesti imunog sistema i solitarnih tumora kao i smrtnost od ovih bolesti, da li je povećan broj pobačaja i iz kojih razloga/uzroka, da li je povećana incidenca malformacija, leukemija i drugih hematoloških poremećaja kod dece. I na kraju treba izvesti korelaciju navedenih pojava sa dozom, kao i da li postoji značajnost razlike u korelacijama doza-efekat kritičnog i kontrolnih regiona.

Dr Radomir Kovačević, Institut za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović”, Beograd

Doprinos istraživanjima zagađenosti vazduha biomonitoringom mahovinama i listovima drveća

Dr Milica Tomašević, naučni savetnik u penziji - Institut za fiziku, Univerzitet u Beogradu

Bombardovanjem SR Jugoslavije zagađena je životna sredina i prekršene su sve norme međunarodnog prava

Zaključak

Agresija NATO alijanse je doprinela velikom hemijskom i radiološkom zagađenju SR Jugoslavije, koje će trajati dugi vremenski period. Zbog toga je neophodno da se u Srbiji pokrene sveobuhvatno istraživanje zagađenja od NATO bombi, i da se ispita njihov uticaj na zdravlje ljudi. Istraživanja treba da budu naučno utemeljena, kako bi bila verodostojna i ubedljiva. U Srbiji postoje instituti i specijalizovane laboratorije na fakultetima, koje mogu da daju naučni doprinos u ovim istraživanjima. Tokom NATO agresije prekršene su sve međunarodne konvencije i principi međunarodnog humanitarnog prava, te je opravdanost istraživanja zatrovanosti srpskog tla i voda neophodna, kako bi se svetskoj javnosti dokazao zločin nad narodom koji sve više oboleva, i zločin nad prirodom, ekocid.

Dr Mirjana Anđelković Lukić, viši naučni saradnik

Procena efekata NATO bombardovanja: da li je moguće utvrđivanje uzročno-posledičnih veza između zagađenja i zdravstvenih efekata

Zaključak

Moguće je utvrditi da li postoji i kolika je veza između ekološkog zagađenja usled NATO bombardovanja i povećane incidence kancera i drugih oboljenja, koji se registruje poslednjih godina. Postupak nije jednostavan i pravolinijski, ali ne zbog tehničkih ograničenja, već pre svega zbog spleta administrativnih – i naravno političkih odluka koje moraju omogućiti izvođenje jednog takvog projekta. Prvi preduslov je da Vlada Republike Srbije oformi telo koje će imati zadatak da formira nacionalni projekat sa ciljem naučnog utvrđivanja posledica NATO bombardovanja po zdravlje i životnu sredinu Srbije. Više puta je istican svaki otklon od mogućih tužbi, jer one u potpunosti anuliraju primarni zadatak, a to je uspostavljanje uzročno-posledičnih veza između zagađenja i novonastalih bolesti, radi ciljanog lečenja i preventive. Kao veoma važna se ističe i sanacija crnih ekoloških tačaka koje ostaju da zagađuju i naše buduće generacije. Istaknuti su i neki komentari koji se tiču često ponavljanih dilema o mogućem kancerogenom uticaju municije sa OU, koje se provlači već godinama. Na kraju treba reći da se još uvek čeka bliže određivanje statusa ranije donetih odluka o formiranju Međuresornog koordinacionog tela.

Dr Jagoš Raičević, imenovani predsednik Međuresornog koordinacionog tela (MKT)

ČASOPIS U ELEKTRONSKOM FORMATU



Izdavač: Društvo Srbije za borbu protiv raka, mart 2021.

Društvo preko 20 godina izdaje časopis, ranije pod nazivom „Bolje sprečiti nego lečiti“, a od 2003. godine „Rak – sprečiti, otkriti, lečiti“. Štampa se četiri puta godišnje u tiražu koji je ranije bio 20.000 primeraka, a od 2015. godine 8.000 primeraka.

Časopis je besplatan i dostavlja se svim članovima Društva, zdravstvenim ustanovama i osnovnim i srednjim školama na teritoriji Srbije.


ARHIVA PPNS

UKAZIVANJE STRUČNJAKA NA POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA SR JUGOSLAVIJE 1999. GODINE (FOTOMONOGRAFIJA ’1999’)



PREPORUKE PPNS

POSLEDICE BOMBARDOVANJA KRAGUJEVAČKE ’ZASTAVE’



PRAVCI KRETANJA POLIHROLOVANIH BIFENILA U VODAMA NAKON NATO BOMBARDOVANJA - DOKTORSKA DISERTACIJA MILJANE STOJANOVIĆ-MILOSAVLJEVIĆ


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020


STRANICA KOJA SE ČUJE
 - ZORAN MODLI

PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

NASLOVI IZ BIBLIOTEKE

DREN

ROKENROLER

RADION

MIHAJLO PUPIN

ARČIBALD RAJS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari