SRBIJI UBIJAJU I POTOMSTVO

Na misteriozan način nestao doktorat Miljane Stojanović-Milosavljević u kome se ukazuje na pogubno dejstvo piralena po zdravlje ljudi i životinja, kojim je zatrovano pola Srbije.

Kako objasniti misteriju oko doktorata, odbranjenog 2002. godine na Biološkom fakultetu u Beogradu, čiji autor, Miljana Stojanović-Milosavljević, na osnovu istraživanja u kragujevačkom kraju, zaključuje da se može reći da je NATO protiv Srbije vodio hemijski rat, a da pri tom nije upotrebio hemijsko oružje. Bilo je dovoljno da bombarduje industrijska postrojenja.

Istraživanje, kao da ne postoji

Tražeći odgovor na pitanje o posledicama bombardovanja kragujevačke "Zastave", otkrili smo da sve pretrage na internetu za ovim doktoratom - ne daju ništa osim tri novinska teksta. Zbog nečijeg nemara ili nečije namere, ovo visoko ocenjeno naučno istraživanje postalo je "nevidljivo" jer doktorat nikada nije upisan u registar doktorskih teza Univerzitetske biblioteke (UB) u Beogradu, kako to zakon nalaže. Posledica toga je da istraživanje Miljane Stojanović-Milosavljević kao da ne postoji. Niko ne može ni da dobije ideju da ga traži, niti da se pozove na njegove rezultate.

"Vesti" su imale uvid u papirnu verziju teksta ove disertacije pod naslovom "Pravci kretanja polihlorovanih bifenila (piralena) u vodama nakon NATO bombardovanja". To je prvi rad u domaćoj i stranoj naučnoj literaturi koji beleži slučajeve zagađenja životne sredine veoma otrovnim piralenom kao posledicu ratnih dejstava.

Miljana Stojanović-Milosavljević - u periodu pre, za vreme i posle bombardovanja - uzela je i izmerila 1.800 uzoraka tla, podzemnih i nadzemnih voda i rečnog dna. Istražila je vodotok reke Lepenice od ulaska u Kragujevac pa do ulivanja u Moravu, vodotok Morave i rečne nanose Lepenice od fabrike "Zastava" pa do završetka kragujevačke kotline, uključujući tu i izvorišta i bunarske vode.

Izlivanje otrova u Lepenicu

Uporedne hemijske analize uzoraka pokazale su da je posle raketiranja fabrike "Zastava" 9. i 12. aprila 1999. godine, kada su pogođeni transformatori, reka Lepenica strahovito zagađena visokootrovnim piralenom, kancerogenom materijom koja kod životinja i ljudi oštećuje reproduktivne organe i izaziva neplodnost. Pet dana posle bombardovanja "Zastave" piralen se 25 kilometara nizvodno iz Lepenice prelio u Veliku Moravu, ušao u podzemne vode i zemljište, završivši u lancu ishrane čije su poslednje karike - biljke, životinje i ljudi.

Prenosimo delove iz teksta disertacije Miljane Stojanović-Milosavljević u kojoj se ukazuje kako je deo piralena zbog požara dospeo u vazduh, pretvorivši se u još otrovnije dioksine, a drugi deo se raspršio po tlu pogona fabrike.

"Treći deo se izlio u zemljište i odatle je jedan deo otišao u kišnu kanalizaciju, a preko nje u površinsku vodu, drugi deo je kroz dreniranje zemljišta otišao u vodotok Lepenice", utvrdila je Miljana u svom istraživanju.

"Polihlorovani bifenili (piralen) dospevaju u vodu, talože se, njime se hrane sitne biljke i životinje, ovima sitne ribe, pa krupnije, pa ptice... Uvek je na kraju čovek koga će ovaj i drugi otrovi prosuti NATO bombama decenijama hraniti", piše u zaključnom delu disertacije.

U ovom istraživanju dalje se navodi kako piralen stvara poremećaje u funkcionisanju polnih organa i deluje na embrion i fetus. Zaključuje da se u budućnosti očekuju povećana teratogena, mutagena i kancerogena dejstva.

Najosetljivija ženska populacija

Miljana Stojanović-Milosavljević detaljno je izložila kako u budućnosti treba pratiti dalje kretanje piralena. Preporučila je mesečne i dvomesečne analize rečnog dna I biološka i mikrobiološka istraživanja živog sveta u vodi reka Lepenica, Ždraljica i Morava, osmatranje bunara i izvora. Takođe, redovno treba utvrđivati uticaj piralena na životinje i životne namirnice životinjskog i biljnog porekla, a redovnim zdravstvenim kontrolama - na ljude.

"Predlogom mera, nakon istraživanja, odrediti biljne kulture koje su najbezbednije na površinama aluvijona i označiti jasno eventualne površine koje ne treba obrađivati i biljne vrste koje ne treba graditi. Ukoliko se dokaže, pojedine biljne vrste zabraniti za uzgajanje na lokalitetu, a posebno zabraniti njihovo stavljanje u promet sa rizičnog područja", piše u zaključku disertacije Miljane Stojanović-Milosavljević.

"U okviru populacije kičmenjaka najosetljivija na piralen je ženska populacija. Dosadašnja naučna istraživanja i saznanja pokazuju da je toksično dejstvo polihlorovanih bifenila (piralen) povezano sa ženskim steroidnim hormonima u mišićnom tkivu kičmenjaka, uključujući I čoveka", navodi u doktorskoj disertaciji Miljana Stojanović-Milosavljević.

Udisali otrov

Posle eksplozija NATO bombi 1999. godine "Zastava" se pretvorila u otrovnu buktinju jer su produkti sagorevanja piralena, dioksidi još otrovniji od piralena. Svi koji su se zatekli u blizini - od same Miljane Stojanović-Milosavljević, autorke doktorata, koja je trčala da uzme uzorke i radnika koji su gasili požar pa do stanovništva u neposrednoj okolini - svi su udisali kancerogene čestice.

Uzaludan poziv državi

Miljana Stojanović-Milosavljević u zaključcima svoje disertacije ukazuje na neophodnost uključivanja države koja bi, između ostalog, trebalo da finansira ne samo istraživanja već i da "nadoknadi eventualne gubitke poljoprivrednicima zbog smanjenog prinosa, a radi uzgajanja biljnih vrsta koje su zdravstveno najbezbednije". Na sve ovo, međutim, država se, kao što smo videli, oglušila a građani Kragujevca uglavnom ćute.

Posle doktorata ostala bez posla

Biohemičar Miljana Stojanović-Milosavljević, poreklom Kragujevčanka, radila je u teškim uslovima tokom bombardovanja. Uzimala je uzorke na mestima veoma opasnim po zdravlje kao što je pesak oko pogođenih transformatora sa piralenom u pogonima "Zastave" i to neposredno posle raketiranja. Prema podacima do kojih smo došli, u to vreme bila je majka maloletnog deteta i zaposlena u Vojsci Jugoslavije. Pod okolnostima, koje su nam za sada nepoznate, u periodu posle odbrane disertacije 2002. godine - ostala je bez posla, da bi zatim posle nekog vremena našla radno mesto u jednoj ustanovi u Novom Sadu. Umrla je 2010. godine posle teške bolesti. Od države nije dobila nikakvo priznanje za svoje herojstvo i izuzetan naučni doprinos.