Dnevnik Vesti objavio je od 7. do 10. aprila 2017. godine četiri napisa o posledicama NATO bombardovanja Fabrike automobila u Kragujevcu na dane 9. i 12. aprila. Ovo istraživanje ukazuje na zastrašujuće razmere trovanja vodotokova i vazduha koje se tada dogodilo u Kragujevcu i okolini, ali i u širem regionu. Takođe, otkriva se i čitav niz prikrivanja i zataškavanja činjenica o posledicama tog zločina.

^{ARHIVA PPNS: HRONOLOGIJA NATO BOMBARDOVANJA SRJ}

Ovaj serijal autora Nataše Jokić prenosimo u celini.

I

POMRLI RADNICI DRŽAVNA TAJNA?

Bombardovanje kragujevačke fabrike Zastava tokom NATO kampanje 1999. godine i dalje je delom obavijeno velom tajne kojom se možda kriju daleko teže posledice rata za radnike i žitelje najvećeg grada Šumadije.

- Stanujem u Kragujevcu, par stotina metara od pogona fabrike Zastava koji su bombardovan 9. i 12. aprila 1999. godine. Moja supruga Snežana je 2006. godine umrla od raka, odnosno mikrocelularnog kancera pluća. Bila je dotle zdrava, majka dvoje dece, imala je sređen život, nikada nije pušila, odrasla je na selu. Kada sam pitao lekare zašto je došlo do obolevanja i tako naglog i ubrzanog širenja bolesti, doktorka mi je odgovorila da nije mogla da pomogne ni svom suprugu, ni bratu koji su umrli od iste bolesti - kaže u razgovoru za "Vesti" Dragan Bataveljić, profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

Javno proziva državu

On je jedan od retkih Kragujevčana koji ne prestaje da javno proziva državu zbog toga što ćuti o zdravstvenim i ekološkim posledicama raketiranja fabrike Zastava.

- Mnogi radnici fabrike i građani učestvovali su u gašenju požara i raščišćavanju hala. Najveći broj njih su, nažalost, danas pokojni - dodaje profesor Bataveljić.

On podseća na ono što svi znaju, ali ćute, da su prilikom bombardovanja Zastave pogođeni transformatori iz kojih je u reku Lepenicu isteklo vrlo otrovno piralensko ulje. Zbog požara vazduh je bio zagađen još otrovnijim dioksinima, fozgenom koji spada u bojne otrove, metilhloridom itd.

- Piralen je iz Lepenice stigao u Moravu, a ova se uliva u Dunav tako da su vodotokovi zagađeni i naravno ta informacija se skriva. Kragujevčani nisu obavešteni u kakvoj sredini žive, niti zašto su odeljenja za onkologiju u bolnicama prepuna. Ministarstvo zdravlja nikada nije sprovelo epidemiološku studiju o tome - kaže profesor Bataveljić.

^{ARHIVA PPNS: STANJE ZAGAĐENOSTI ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU KAO POSLEDICA RADA GRUPE ZASTAVA - VESNA ILIĆ}

Bez odgovora nadležnih stručnjaka

On upozorava da se time krše članovi 51 i 74 Ustava Srbije, koji garantuju "da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na istinito, blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju i o pitanjima od javnog značaja".

Naš sagovornik kaže da nije uspeo da sazna zvaničnu istinu o posledicama bombardovanja iako je pokušao da to učini. Kao član Gradskog veća u Skupštini grada Kragujevca Bataveljić je u toku 2002. i 2003. godine sa jednim kolegom sa Medicinskog fakulteta predložio da se Institutu za javno zdravlje "Batut" uputi zvanični zahtev za informaciju. Predlog je jednoglasno usvojen, gradonačelnik je potpisao zahtev i poslao ga, ali od Instituta nikada nije stigao odgovor.

- Išao sam zbog toga u "Batut" više puta. Jednom sam dobio odgovor da upravo menjaju direktora, a drugi put je izgovor bio - krečenje - kaže profesor Bataveljić.

Opasna tema

Kakva je atmosfera u Kragujevcu govori i činjenica da nikada nijedan sindikat ili neki poslanik nisu javno prozvali državu zbog ćutanja o posledicama bombardovanja, ne postoji ni udruženje građana, veterana ili studenata koje se zainteresovalo za ovo pitanje. Jedan bivši radnik Zastave, koji je i sam imao ozbiljne zdravstvene probleme, odbio je naš predlog za razgovor s obrazloženjem da je opasno govoriti o ovoj temi.

^{ARHIVA PPNS: DRŽAVA DA POTVRDI DA JE NATO BOMBARDOVANJE BILO GENOCIDNA RADNJA}

II

SAKRIVENA ANALIZA TLA

Kragujevačkom gradonačelniku i gradskoj skupštini nikada nije stigao odgovor od Instituta za javno zdravlje "Batut", na zvanični zahtev upućen 2003. godine da im se dostave informacije o zdravstvenim posledicama bombardovanja fabrike "Zastave".

U međuvremenu, Republika Srbija potpisala je 2009. godine ugovor sa Fijatom o zajedničkom ulaganju u kragujevačku "Zastavu". U tekstu ugovora kaže se da izraz "ekološki ekspert znači: SGS ili neko od zavisnih društava".

Kontrolori iz “ćerke firme”

To bi značilo da je SGS, jedna od najvećih svetskih firmi za kontrolu kvaliteta, bez ikakvog tendera kroz ugovor Republike Srbije sa Fijatom, automatski dobila posao ekološkog eksperta. To bi, takođe, značilo da je Fijat uslovio zaključivanje ugovora - određivanjem SGS kao "ekološkog eksperta". Stvari izgledaju logičnije ako se zna da je upravo Fijat jedan od glavnih akcionara SGS, a da je Serđo Markioni, generalni direktor Fijata, ujedno i predsednik Skupštine akcionara SGS-a.

Iz teksta lokalnog ekološkog plana Kragujevca za 2010 - 2014. godinu vidi se da je "pre zaključenja transakcije" sa Fijatom, Republika Srbija imala obavezu "da izvrši sve akcije predviđene Planom čišćenja". Dodaje se da je "za potrebe pripreme Plana čišćenja angažovan ekspert za zaštitu okoline SGS da izvrši uzorkovanje i analizu tla, površinskih i potpovršinskih voda u cilju karakterizacije lokacije".

Tajanstvene analize i dokumenta

Iako su to tražile, opštinske vlasti Kragujevca nikada nisu saznale kakvi su bili rezultati analiza SGS-a i čišćenja "Zastave", koje su poreski obveznici u Srbiji, kako je objavljeno, platili dva i po miliona evra. I tako Kragujevcu opet nije imao ko da piše i opet nikome nije palo na pamet da prozove državu.

"Reč je o postupku sanacije koji je finansirala Republika, tako da mi kao lokalna samouprava, iako smo tražili, nemamo nikakav izveštaj o tome", glasi zvanično objašnjenje koje smo dobili u opštini Kragujevac.

Od Sardinije do Kragujevca

Zanimljivo je da smo na kombinaciju Fijat - SGS naišli i na Sardiniji. Kako smo izveštavali, u novembru 2012. Domeniko Fiordalizi, tadašnji okružni javni tužilac u mestu Lanuzei na jugoistoku Sardinije, predložio je okružnom sudiji optužnicu protiv 20 lica koje tereti da su odgovorni za strašne zdravstvene i ekološke probleme prouzorkovane višedecenijskim probama radioaktivnog i drugog oružja na obližnjem poligonu NATO-a u mestu Kvira.

Dr Đilberto Nobile i dr Gabrijela Fašani, hemičari SGS-a, terete se da su 2008. godine falsifikovali nalaze o poligonu Kvira, menjajući datume, nameštajući rezultate i čak analizirajući uzorke koje su prethodno oprani. Tužilac Domeniko Fiordalizi sklopio je slagalicu kada je utvrdio da Fijat s jedne strane drži oko 15 odsto vlasništva SGS-a, a sa druge je u konzorcijumskoj vezi sa proizvođačem oružja Finmekanika, koji opet kontroliše MBDA - proizvođača raketa “milan” s radioaktivnim torijumom, godinama testiranim na Kviri. SGS je do sada negirao bilo kakvu krivicu poričući da su hemičari bili pristrasni zbog očiglednih poklapanja interesa.

Dokument tajna

Misterioznu slagalicu upotpunjuje i odgovor portparola Fijata za Srbiju Aleksandre Ranković koja nas je takođe pismeno obavestila "na temu SGS izveštaja" da je "plan zaštite životne sredine i održivosti, deo potpisanog Ugovora između Vlade Republike Srbije i FIJAT Grupacije, koji je poverljivog karaktera". Što se tiče same firme SGS, Margareta Žarkov iz pres-odeljenja ove firme prenela nam je, posle konsultacije sa nadležnima, da su "dokumenti tajni".

^{ARHIVA PPNS: KRAGUJEVAC 1999. - 11 PUTA POD BOMBAMA}

III

SRBIJI UBIJAJU I POTOMSTVO

Na misteriozan način nestao doktorat Miljane Stojanović-Milosavljević u kome se ukazuje na pogubno dejstvo piralena po zdravlje ljudi i životinja, kojim je zatrovano pola Srbije.

Kako objasniti misteriju oko doktorata, odbranjenog 2002. godine na Biološkom fakultetu u Beogradu, čiji autor, Miljana Stojanović-Milosavljević, na osnovu istraživanja u kragujevačkom kraju, zaključuje da se može reći da je NATO protiv Srbije vodio hemijski rat, a da pri tom nije upotrebio hemijsko oružje. Bilo je dovoljno da bombarduje industrijska postrojenja.

Istraživanje, kao da ne postoji

Tražeći odgovor na pitanje o posledicama bombardovanja kragujevačke "Zastave", otkrili smo da sve pretrage na internetu za ovim doktoratom - ne daju ništa osim tri novinska teksta. Zbog nečijeg nemara ili nečije namere, ovo visoko ocenjeno naučno istraživanje postalo je "nevidljivo" jer doktorat nikada nije upisan u registar doktorskih teza Univerzitetske biblioteke (UB) u Beogradu, kako to zakon nalaže. Posledica toga je da istraživanje Miljane Stojanović-Milosavljević kao da ne postoji. Niko ne može ni da dobije ideju da ga traži, niti da se pozove na njegove rezultate.

"Vesti" su imale uvid u papirnu verziju teksta ove disertacije pod naslovom "Pravci kretanja poliholorivanih bifenila (piralena) u vodama nakon NATO bombardovanja". To je prvi rad u domaćoj i stranoj naučnoj literaturi koji beleži slučajeve zagađenja životne sredine veoma otrovnim piralenom kao posledicu ratnih dejstava.

Miljana Stojanović-Milosavljević - u periodu pre, za vreme i posle bombardovanja - uzela je i izmerila 1.800 uzoraka tla, podzemnih i nadzemnih voda i rečnog dna. Istražila je vodotok reke Lepenice od ulaska u Kragujevac pa do ulivanja u Moravu, vodotok Morave i rečne nanose Lepenice od fabrike "Zastava" pa do završetka kragujevačke kotline, uključujući tu i izvorišta i bunarske vode.

Izlivanje otrova u Lepenicu

Uporedne hemijske analize uzoraka pokazale su da je posle raketiranja fabrike "Zastava" 9. i 12. aprila 1999. godine, kada su pogođeni transformatori, reka Lepenica strahovito zagađena visokootrovnim piralenom, kancerogenom materijom koja kod životinja i ljudi oštećuje reproduktivne organe i izaziva neplodnost. Pet dana posle bombardovanja "Zastave" piralen se 25 kilometara nizvodno iz Lepenice prelio u Veliku Moravu, ušao u podzemne vode i zemljište, završivši u lancu ishrane čije su poslednje karike - biljke, životinje i ljudi.

Prenosimo delove iz teksta disertacije Miljane Stojanović-Milosavljević u kojoj se ukazuje kako je deo piralena zbog požara dospeo u vazduh, pretvorivši se u još otrovnije dioksine, a drugi deo se raspršio po tlu pogona fabrike.

"Treći deo se izlio u zemljište i odatle je jedan deo otišao u kišnu kanalizaciju, a preko nje u površinsku vodu, drugi deo je kroz dreniranje zemljišta otišao u vodotok Lepenice", utvrdila je Miljana u svom istraživanju.

"Polihlorovani bifenili (piralen) dospevaju u vodu, talože se, njime se hrane sitne biljke i životinje, ovima sitne ribe, pa krupnije, pa ptice... Uvek je na kraju čovek koga će ovaj i drugi otrovi prosuti NATO bombama decenijama hraniti", piše u zaključnom delu disertacije.

U ovom istraživanju dalje se navodi kako piralen stvara poremećaje u funkcionisanju polnih organa i deluje na embrion i fetus. Zaključuje da se u budućnosti očekuju povećana teratogena, mutagena i kancerogena dejstva.

Najosetljivija ženska populacija

Miljana Stojanović-Milosavljević detaljno je izložila kako u budućnosti treba pratiti dalje kretanje piralena. Preporučila je mesečne i dvomesečne analize rečnog dna I biološka i mikrobiološka istraživanja živog sveta u vodi reka Lepenica, Ždraljica i Morava, osmatranje bunara i izvora. Takođe, redovno treba utvrđivati uticaj piralena na životinje i životne namirnice životinjskog i biljnog porekla, a redovnim zdravstvenim kontrolama - na ljude.

"Predlogom mera, nakon istraživanja, odrediti biljne kulture koje su najbezbednije na površinama aluvijona i označiti jasno eventualne površine koje ne treba obrađivati i biljne vrste koje ne treba graditi. Ukoliko se dokaže, pojedine biljne vrste zabraniti za uzgajanje na lokalitetu, a posebno zabraniti njihovo stavljanje u promet sa rizičnog područja", piše u zaključku disertacije Miljane Stojanović-Milosavljević.

"U okviru populacije kičmenjaka najosetljivija na piralen je ženska populacija. Dosadašnja naučna istraživanja i saznanja pokazuju da je toksično dejstvo polihlorovanih bifenila (piralen) povezano sa ženskim steroidnim hormonima u mišićnom tkivu kičmenjaka, uključujući I čoveka", navodi u doktorskoj disertaciji Miljana Stojanović-Milosavljević.

Udisali otrov

Posle eksplozija NATO bombi 1999. godine "Zastava" se pretvorila u otrovnu buktinju jer su produkti sagorevanja piralena, dioksidi još otrovniji od piralena. Svi koji su se zatekli u blizini - od same Miljane Stojanović-Milosavljević, autorke doktorata, koja je trčala da uzme uzorke i radnika koji su gasili požar pa do stanovništva u neposrednoj okolini - svi su udisali kancerogene čestice.

Uzaludan poziv državi

Miljana Stojanović-Milosavljević u zaključcima svoje disertacije ukazuje na neophodnost uključivanja države koja bi, između ostalog, trebalo da finansira ne samo istraživanja već i da "nadoknadi eventualne gubitke poljoprivrednicima zbog smanjenog prinosa, a radi uzgajanja biljnih vrsta koje su zdravstveno najbezbednije". Na sve ovo, međutim, država se, kao što smo videli, oglušila a građani Kragujevca uglavnom ćute.

Posle doktorata ostala bez posla

Biohemičar Miljana Stojanović-Milosavljević, poreklom Kragujevčanka, radila je u teškim uslovima tokom bombardovanja. Uzimala je uzorke na mestima veoma opasnim po zdravlje kao što je pesak oko pogođenih transformatora sa piralenom u pogonima "Zastave" i to neposredno posle raketiranja. Prema podacima do kojih smo došli, u to vreme bila je majka maloletnog deteta i zaposlena u Vojsci Jugoslavije. Pod okolnostima, koje su nam za sada nepoznate, u periodu posle odbrane disertacije 2002. godine - ostala je bez posla, da bi zatim posle nekog vremena našla radno mesto u jednoj ustanovi u Novom Sadu. Umrla je 2010. godine posle teške bolesti. Od države nije dobila nikakvo priznanje za svoje herojstvo i izuzetan naučni doprinos.

^{ARHIVA PPNS: VOJNA INTERVENCIJA NATO I POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA U SRBIJI - BRANKO TEŠANOVIĆ, SAŠA JOVIĆ}

IV

OTROV KRILI DA SE NATO NE NALJUTI

“Piraleni nisu nađeni u vodama - sve do NATO bombardovanja”, tvrdi se u “izbrisanom” doktoratu Mirjane Stojanovic – Milosavljevic. Ona je tako jasno označila ko je, po njenim nalazima, počinilac ekološkog zločina sa teškim zdravstevnim posledicama. Ovu ocenu ponovila je u opširnom intervjuu NIN-u 3. avgista 2003. godine, koji je sada jedini javnosti dostupan trag njenog istraživanja.

Na ovu tešku optužbu protiv NATO država Srbija je reagovala, iako o svemu ostalom ćuti. Tadašnja ministarka ekologije Anđelka Mihajlov izjavila je za “Vesti” (izdanje od 10. marta 2004. godine) da se zagađenje reka u Srbiji “ne razmatra odvojeno pre ili posle bombardovanja”. Od tada u zvaničnoj političkoj retorici odomaćiće se izraz “istorijsko zagađenje” u smislu “svo zagađenje”, ne zanima nas ko i kada ga je prouzrokovao.

Na šta li je mislila ministarka?

Ministarka se, kao na merilo istine, pozvala na izveštaj UN, urađen nakon bombardovanja, koji se, kako je rekla, poklopio sa nalazima (ne zna se kojim) tadašnje srpske administracije. Ostalo je nejasno da li je mislila na onaj cenzurisani izveštaj, sada visokog funkcionera UNEP-a, Senegalca Bakari Kantea, napisanog u maju 1999. godine koji nikada nije ugledao svetlo dana. Kako su “Vesti” prve pisale pre pet godina (od 15. do 19. decembra 2009.), Kanteov izveštaj govori o ekološkoj katastrofi zbog bombardovanja industrijsko-hemijskih kompleksa, sagorevanja piralena i upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom.

Možda je ministarka Mihajlov tada mislila na izveštaj UNEP-ove ekipe, objavljen krajem 1999. godine, u kome se u jednoj smušenoj formulaciji kaže da piraleni jesu detektovani u Lepenici, mestimično u ogromnoj dozi, ali da navodno imaju “drugačiji sastav” od onih u “Zastavi”. Kako je za naš list ocenila Mirjana Anđelković-Lukić, ekspert za eksplozive, više decenija zaposlena u Vojnotehničkom institutu u Beogradu, ova formulacija ne znači ništa.

“U datom kontekstu – jasno je da su piraleni u Lepenicu dospeli iz Zastave”, kaže ona. Konačno da li je ministarka mislila na izveštaj UNEP-a iz 2004. godine koji kaže, suprotno od prethodnog izveštaja, da analiza uzoraka iz Lepenice “nije pokazala prisustvo piralena”?

Da li je “Zastava” stvarno očišćena?

Početkom septembra 1999. godine NIN je objavio da je Branislav Nedeljković, direktor Centralne laboratorije “Zastave” potvrdio da se piralen izlio u Lepenicu i Ždraljicu, ocenivši da "to nije izazvalo veće posledice, niti je ekološki ugrozilo okolinu". Zatim će, dve i po godine kasnije, agencija AIM u servisu na engleskom, 25. februara 2002. preneti da je u toku čišćenje “Zastave” koje su organizovale i finansirale UN i da je rukovodilac projekta čišćenja fabrike Branislav Nedeljković ocenio “da je moguće izvršiti dekontaminaciju korita reke Lepenice, što, kako kaže, mnogi ne veruju”. Navodi se da će oko 300 tona otrovnog piralenskog i drugog otpada biti transportovano u Švajcarsku i Nemačku.

Još dve i po godine kasnije, u izveštaju UN od 2004. godine kaže se da je čišćenje uspešno sprovedeno, da je UN uložio 12,5 miliona dolara donatorskog novca za dekontaminaciju u SR Jugoslaviji (uključujući Kosovo) i da je Kragujevac skinut sa mape zagađenih žarišta u Srbiji.

Za čišćenje dali 2,5 miliona evra

Branislav Nedeljkovic pojaviće se ponovo u medijima prilikom novog čišćenja koje je sprovela firma SGS (čiji je suvlasnik Fijat) kako to automatski proističe iz slova ugovora RS – Fijat. Država Srbija platila je ovo čišćenje 2,5 miliona evra iz džepa poreskih obaveznika. Nedeljković je, tada kao šef tima za ekologiju “Fiat automobila za Srbiju”, izjavio da je počelo uklanjanje preostalih dve hiljade tona otpadnih boja. Nedeljkovic je rekao novinarima da se time rešava jedan od najvećih problema u “Zastavi” u “poslednjih nekoliko decenija”.

^{ARHIVA PPNS: SMRTONOSNA PRAŠINA - OSIROMAŠENI URANIJUM I POSLEDICE (DOKUMENTARAC)}

Foto: Zoran Petrović
Autor: Nataše Jokić, 2017. 
Izvor: vesti-online.com, balkanmagazin.net 

ARHIVA PPNS