Ako Vlada Srbije krene sa uništavanjem ovog kancerogenog trafo-ulja na novokomponovani način, broj obolelih od raka povećaće se od pet na dvadeset odsto, tvrde stručnjaci
"Dokazano je da čovek može da popije jedan do dvanaest grama piralena rastvorenog u jednoj litri vode, što će reći jednu čašu a da mu se ništa ne dogodi. Ako treba to i da dokažem pred licem javnosti, popiću jednu čašu piralena, neću se otrovati", izjavio je dr Branislav Blažić, ministar za zaštitu životne sredine republike Srbije, na konferenciji za novinare sazvanoj povodom "kampanje protiv cisterne sa piralenom". Priča o bušnoj cisterni koja se kao vruć krompir od rata na ovamo prebacivala sa jednog na drugo mesto, završena je njenim smeštanjem u "Prvu iskru" Barič, gde je to izuzetno toksično i kancerogeno staro trafo-ulje sada, navodno, na bezbednom mestu. Dragan Joksović, načelnik Centra za kontrolu trovanja pri VMA, rekao je za "Vreme" da bi ministar, u slučaju da prilikom sledećeg susreta sa novinarima navrne čašu sa uljem, dobio takav proliv da ne bi ni stigao do toaleta, a to i nije najgora stvar koja bi u životu mogla da mu se desi.
DIRIGOVANO ZAGAĐENI
"Zapanjujuće je da se radi o lekaru koji je spreman da dokazuje kako čaša piralena nije opasna po zdravlje. Ta izjava je strateški opasna, jer ako je to logika odnosa koji će srpska vlada imati prema problemu sa piralenom, onda je to užasno", kaže za "Vreme" Jordan Aleksić, predsednik fondacije "Grin limes".
Piralen spada u red najvećih ekoloških problema na ovim prostorima, a u Evropi tokovi tog toksičnog ulja kontrolišu se kao putevi droge. To kancerogeno ulje u količini od samo jednog litra zagađuje milijardu kubnih litara vode. To su u svom izveštaju o ekološkim posledicama bombardovanja Jugoslavije podvukli stručnjaci Regionalnog centra za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu (REC). U istom izveštaju stoji da se u Srbiji, usled bombardovanja više trafo-stanica, piralen koji služi za njihovo rashlađivanje izlio u nedozvoljenim i veoma opasnim količinama, naročito u Boru i Kragujevcu. Prilikom bombardovanja trafo-stanice u okolini Beograda izlilo se 150 tona specijalnog ulja u sistem kanala, i REC navodi da su nadležni organi sedam dana skupljali ulje sa površine reke, ali da je postignut samo delimičan uspeh. Javnost je o tome veoma stidljivo obaveštena tek u avgustu.
"Drastičnu minimalizaciju problema, uvek radi nekakvog sprečavanja panike, imali smo pogotovo tokom samog bombardovanja, ali se stvari sada dodatno pogoršavaju. Bombardovanje je zapravo bilo manje materijalno nego što je ekološki štetno, ali se i dalje uporno izbegava ukazivanje na težinu tog problema. Naša zemlja je dirigovano zagađena - rafinerije su dozirano bombardovane da ne bi došlo do masovnih trovanja, ali će nam se oslobođeni otrovi brzo vratiti kroz hranu", kaže Aleksić.
Vlada Srbije je zapravo još pre četiri godine bila upoznata sa težinom i kompleksnošću problema sa piralenom i Jordan Aleksić je sa svojim timom stručnjaka, u vreme kada je bio ministar, preporučio njegovo uništavanje po dopingovanim cenama u "Bruhenu", čuvenoj nemačkoj korporaciji, ali republičke vlasti nisu bile zainteresovane da preduprede ekološku katastrofu. U Americi to ulje zabranjeno je za upotrebu 1977. godine i njegovim korisnicima naloženo je da ga u potpunosti neutrališu najkasnije do 2000. godine. Srbija nema nikakvih tehnoloških mogućnosti za njegovu destrukciju. Stručnjaci "Grin linesa" kažu da bi to bilo kao da se upustimo u proizvodnju Boinga 747. Širom republike postoji (propisno?) uskladišteno preko 1000 tona i ministar Blažić je obećao da će on biti neutralizovan u narednih šest meseci. On je ocenio da je buka koja se digla oko cisterne u Mladenovcu "previše isforsirana, a priča, nažalost, i ispolitizovana", te da su je napravili mediji u Srbiji, a bogami i u inostranstvu. Istom prilikom dr Branislav Blažić najavio je da će proces neutralizacije piralena u Srbiji uskoro biti pokrenut i da je Vlada Srbije taj zadatak poverila Centru za naučni i tehnološki razvoj. Centar je osnovan za vreme rata, jedan od osnivača je Beogradski univerzitet, a u direktorskoj stolici sedi rektor Jagoš Purić.
STRUČNA OBRADA
Svetska cena neutralizacije piralena je osam do deset dolara po kilogramu, što znači da bi srpskoj Vladi za uništavanje 1000 tona bilo potrebno 10 miliona dolara. Zato je ministar Blažić od Centra zatražio projekat koji maksimalno treba da pojeftini taj proces i da pri tom uposli domaće resurse, pre svega hemijsku industriju koja zvrji nezaposlena.
"Za najviše mesec i po dana ponudićemo projekat neutralizacije koji će koštati 30 odsto od zapadne cene. Troškovi su već delom amortizovani, jer je uništavanje piralena nakon njegove zamene u transformatorima već uračunato. Planiramo i da projekat ponudimo susedima za njihove potrebe što bi, ako u tome uspemo, pokrilo troškove oko naših 1000 tona. Naša tehnologija je u ravni zapadne, ako je čak i ne unapređuje, jer predviđa i nusproizvode koji mogu biti iskorišćeni kao sirovina za proizvodnju novih hemijskih proizvoda", kaže za "Vreme" Miloš Simić, saradnik na tom vladinom projektu.
"Formirati ad hoc ekspertsku ekipu koja će se u duhu velike obnove vlasti baviti tako opasnim poslom izuzetno je rizično, jer za to nemamo ni stručne niti tehnološke kapacitete. Kakva je uteha u tome da nećemo potrošiti 10 miliona nečega što nemamo već samo njegovu trećinu, što takođe nemamo, kada ćemo nepropisnim spaljivanjem piralena zatrovati pola Evrope. Nacionalni ponos nije dovoljan argument da se takvom poslu pristupi. Naša Vlada ne pokazuje elementarnu budnost i strah. Hoćemo li istinu o piralenu saznati na najtragičniji način, kroz zdravstvenu statistiku za nekoliko godina", upozorava Jordan Aleksić. Ako za mesec i po dana Vlada Srbije zaista krene sa destrukcijom piralena "na novokomponovan način", Aleksić tvrdi da će se procenat od pet odsto Srba obolelih od raka popeti na 20 odsto.
CISTERNE
Kako upozoravaju alternativni stručnjaci piralen je širom Srbije krajnje nepropisno uskladišten - po burićima, ispod nastrešnica, po cisternama kao što je bila ona u Mladenovcu. Sedamdesetih godina dok još nije bilo otkriveno njegovo izuzetno kancerogeno dejstvo (to ulje direktno ulazi u DNK i RNK i izaziva genetičke mutacije), prodali su nam ga u skoro 90 odsto Francuzi sa upozorenjem o neophodnosti precizne primene. EPS je najveći korisnik piralena kod nas, ali ga, recimo, ima i u našim zastarelim trolama i tramvajima, uopšte u svim velikim transformatorskim sistemima. O našem neznanju govori i podatak da su sedamdesetih godina radnici masovno iz fabrika krali piralen da bi premazivali lamperije po vikendicama.
Cisterna sa piralenom, proterana iz mladenovačkog kraja, vlasništvo "Minel - Dinama", bila je nepropisno uskladištena skoro deset godina, pa je stoga i bilo odlučeno da se ona prebaci u stari kamenolom na Kosmaju, koji je "zadovoljavao sve bezbednosne uslove". Cisternu koja je "pod najžešćim bombama" krenula put Kosmaja zaustavili su mladenovački seljaci, da im otrov ne bude "pod repom". Zbog "velike prašine" koja se "digla", cisterna je na kraju uz pomoć vojske prebačena u "Prvu iskru" u Barič. Stanoje Biočanin, generalni direktor tvrdi da je ona sada na obezbeđenom mestu i pod stalnim stručnim nazorom 40 zaposlenih stručnjaka. "Cisterna više ne predstavlja opasnost i tako skladišteno staro trafo-ulje može da stoji i 1000 godina. Ministarstvo sada treba da nam predloži način neutralizacije, moguću hemijsku ili termičku obradu, ali, koliko znam, mi nemamo tehnologiju koja je potrebna za uništavanje tog ulja", kaže za "Vreme" Biočanin.
Kada je sedamdesetih godina u Crnoj Gori došlo do havarije u podgoričkom Aluminijumskom kombinatu (eksplodirao je transformator), stotine tona piralena dospelo je u obradivu zemlju. Nakon četiri godine, na tom području rađala se stoka sa dve glave i kokoške sa četiri noge. Stručnjaci upozoravaju i na to da kod nas nema ažurirane evidencije gde sve ima piralena. Bila bi potrebna, pre svega, jedna velika akcija ponovnog popisivanja svih firmi koje su poslovale sa ovim uljem i detaljno pročešljavanje dokumenata što bi cifru o količinama piralena popelo i do nekoliko puta. Naš sagovornik iz Ministarstva za zaštitu životne sredine kaže da je ministarstvo tu nemoćno, jer praktično nema nikakvog uticaja. Da ima, "Minel" bi mogao da se zatvori za sva vremena.
Jelena Grujić Foto: Kragujevačke; Akvarijum Kragujevac Izvor: Vreme 466, 11. 12. 1999.
Komentara: 0