Prof. dr Ljubo Pejanović Fakultet za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“, Novi Sad Pregledni naučni rad Primljen: 1. 9. 2015. Odobren: 15. 11. 2015.
(izvod)
Preventivni priručnik za italijanske snage
Po ulasku na Kosovo i Metohiju u novembru 1999. godine pripadnici Kfora, multinacionalne brigade Zapad, dobili su nuklearno-biološko-hemijski priručnik na čijoj se naslovnoj strani nalazi mrtvačka glava koja upozorava na radiološku opasnost i na kojoj piše: „Kfor-Zapad osiromašeni uranijum – priručnik (KFOR Internacional Brigade West Depleted Uranium-Information book)“. Sadržaj tog priručnika rezimiran je na poslednjoj strani uokvirenim tekstom naslovljenim „Zlatna pravila“: „Držite se dalje od tenkova, vozila i zgrada pogođenih projektilima ili krstarećim raketama s osiromašenim uranijumom (OU). Nosite zaštitnu masku ukoliko radite na udaljenosti manjoj od 500 metara od tenka, vozila ili zgrade pogođenih OU-projektilima ili OU5 krstarećim raketama. Udisanje nerastvorenih čestica uranijumske prašine dugoročno je povezano sa zdravstvenim posledicama, uključujući kancer i deformacije novorođenčadi. Te posledice mogu da postanu vidljive tek nekoliko godina kasnije.“ Pod nazivom „Osiromašeni uranijum – informacija i instrukcija“ taj priručnik je 22. novembra 1999. godine potpisao pukovnik Osvaldo Bizari.
U poglavlju „Zdravstvena hrana“ tog priručnika pisalo je „kako izbeći izlaganje“ (uticaju osiromašenog uranijuma): vojnicima se preporučuje „perite često uniformu“. Na kraju sledi poglavlje naslovljeno sa „Upozorenje“: „hrana i voda nejestive zbog kontaminacije OU-prašinom. Nikako ne jesti hranu koja nije kontrolisana. Udahnute čestice mogu da pričine dugoročnu štetu…“ Takva zastrašujuća upozorenja nikada nisu dobili civili koji žive na Kosovu i Metohiji ili koji su na Kosovo dolazili kao članovi nevladinih organizacija, novinari, stručnjaci i slično. Naprotiv, nakon bombardovanja bivše SRJ, NATO i zapadni i američki lideri u više navrata su izričito negirali da je upotreba oružja sa OU opasna po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Oni su redovno isticali da „nema dokaza“.
U zabranjenim izveštajima UN od 2001. godine svi izveštaji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Ujedinjenih nacija (UN) o dejstvu osiromašenog uranijuma, kako je istraživanje Vesti pokazalo, bili su drastično cenzurisani. Ujedinjene nacije su već u junu 1999. godine imale izveštaj funkcionera UN Bakarija Kantea o posledicama OU na Kosovu. U delovima tog izveštaja pisalo je „zabranjeno za objavljivanje“ jer sadrže upravo ono što sadrži priručnik za pripadnike Kfora. Svetska zdravstvena organizacija postupila je slično. U intervju za Vesti u aprilu 2010. britanski fizičar dr Kejt Baverštok izjavio je da je SZO 2001. godine iz izveštaja o OU izbacila osam njegovih poglavlja koja govore da upotreba takvog oružja izaziva kancer i oštećuje gene.
U priručniku piše i: „OU emituje alfa zračenje niskog nivoa, kao i nisko beta i nisko gama zračenje. Obične vojne uniforme dovoljna su zaštita od apsorbovanja kroz kožu. Realnu opasnost, međutim, predstavlja moguće udisanje OU-prašine... OU je teški metal i treba apsolutno izbegavati blizinu vozila za koje postoji sumnja da su pogođena osiromašenim uranijumom. Odstojanje ne sme da bude kraće od 50 metara; ukoliko ste prinuđeni da priđete bliže morate nositi zaštitne maske i zaštitne rukavice kako biste izbegli da uranijumska prašina uđe u vaše telo“.*
Umesto zaključka
NATO agresija avio-bombardovanjem iz vazdušnog prostora predstavlja međunardno protivzakonit akt nasilja na jednu malu i nerazvijenu zemlju koji su podržale države članice NATO alijanse.
U toj agresiji, uz upotrebu najsavremenijih vojnih letelica i najopasnijih oružja za masovno ubijanje i uništavanje, život je izgubilo oko 3.000 lica, a koliko će ih izgubiti zdravlje i život od posledica nuklearnog, hemijskog, biološkog i radioaktivnog oružja – ne može se ni pretpostaviti.
Zbog izvršene agresije, uz upotrebu najopasnijeg oružja za masovno uništavanje, katastrofalno je zagađena životna sredina, pre svega u Republici Srbiji, zatim u Crnoj Gori, te Bosni i Hercegovini, a nisu pošteđene ni zemlje u okruženju, pa i šire.
Odbačeni uranijum na prostoru Republike Srbije i Republike Srpske vekovima će predstavljati pretnju po živote živih bića i njihov opstanak na ovim prostorima.
Na osnovu priloženih statističkih podataka vidi se koliko je ljudi obolelo od opake bolesti (karcinom), a koliko će ih još oboleti može se samo pretpostavljati.
Međunarodna zajednica i ekonomski razvijene države morale bi izdvojiti velika finansijska sredstva, opremu i stručna lica kako bi očistile zagađeni prostor, jer snose najveću odgovornost za tu katastrofu.
* Falko Akame, Kosovo je lutajuća mina u srcu Evrope, Pečat, 17. mart 2011.
TERORIZAM NA BALKANU
Prof. dr Ljubo Pejanović, Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi Sad
Strategije nekih zapadnoevropskih država i SAD usmerene su na region Balkana, sprovode se i imaju delimičnog uspeha. Aktulne su i strategije pojedinih terorističkih organizacija koje beleže izvođenje pretnji, izazivanje opasnosti, proterivanje stanovništva, uništenje objekata, otimanje imovine i na kraju stvaranje nezavisne države. Kada je reč o priznanju ove nelegalno proglašene nezavisne države, deo međunarodne zajednice koji je i zasnovao strategiju borbe protiv terorizma, istu je i priznao. Države koje nisu učestvovale u protivpravnim namerama nisu priznale Kosovo. Što se tiče islamističkih društava koja finansiraju i podržavaju terorizam, i ona su ostvarila deo svojih interesa – stvorili su moćne terorističke skupine koje će i ubuduće predstavljati problem za region. Zatim, obezbedili su određeni broj pripadnika islamske vere koji su se pridružili terorističkim organizacijama i sl.
S tim u vezi, terorističke i kriminalne organizacije izvršile su ubistva velikog broja stanovništva BiH. Takođe, određeni teroristi su se nastanili na prostoru BiH, osnovali porodice, dobili državljanstvo, postali „spavači“ i obezbedili priliku za nove pretnje. Kad je reč o Kosovu i Metohiji, pored mnogobrojnih ubistava i otmica ljudi sa ciljem uzimanja njihovih organa a potom i njihove likvidacije, spaljene su kuće, proterano je stanovništvo u velikom broju, porušena su groblja, oštećeni manastiri... Makedonija nije bila u ratnim sukobima, ali je bilo građanskih nereda i meta je budućih pretnji i sukoba, počev od napada na Tetovo. Vehabizam je takođe pretnja društvima na Balkanu. S tim u vezi, Srbiji su deo teritorije, tj. Kosovo i Metohiju preko terorizma otele neke zapadne i islamističke zemlje i to radi svojih ciljeva, a ne ciljeva albanskog naroda.
Na kraju, na prostoru Balkana stvoreno je tlo za buduće terorističke pretnje i razvoj islamističkog terorizma, kao i pogodno tlo za ucenjivanje i prinuđivanje društava na pokornost i prilagođavanje njihovim ciljevima koji nisu mali, već su ozbiljna pretnja.
* * *
Prof. dr Ljubo Pejanović se više od trideset godina bavi pitanjima odbrane, bezbednosti i zaštite ljudi na prostorima bivše Jugoslavije i današnje Srbije, a pre svega analizom i uticajem različitih faktora u ekološkim procesima koji su u žiži interesovanja svetske i domaće javnosti.
Komentara: 0