Gde se kopa litijum u svetu? Kakva su iskustva stanovništva u okolini tih rudnika? Imaju li probleme sa zdravljem i životnom sredinom? Da li su se borili i jesu li uspeli da se izbore protiv rudnika, ili borba još uvek traje? Šta srpski aktivisti iz njihovog iskustva mogu da nauče? Newsnight specijal vodi vas u Arizonu, Minesotu, Ekvador i Indiju.
Aktivisti iz Indije i SAD o litijumu i Rio Tintu: Nestabilan, lako zapaljiv i štetan po zdravlje – Srbija treba da se bori protiv Rio Tinta
Ekološki aktivisti iz Indije Dipti Meri Mindž i Rajan, u čijoj se zemlji takođe razgovara o iskopavanju litijuma, kažu za N1 da strahuju jer je litijum metal koji donosi mnoge opasnosti, odnosno, kako kažu, nestabilan je i jako zapaljiv i da je štetan po zdravlje. Aktivistima i ekološkim organizacijama iz Srbije poručuju da su masovne blokade i udruživanje ljudi neophodni, kako bi zaustavili ugrožavanje životne sredine.
„Strahujemo da je to relativno novi metal koji treba da se eksploatiše. Plaše nas opasnosti koje donosi. To je nov metal, ali je nestabilan i zapaljiv. Videli smo propise koji se mogu kršiti, u smislu dobijanja dozvola za neki projekat. U Indiji se eksploatišu drugi metali, kao što je ugalj, ali litijum nosi posledice po zdravlje i životnu sredinu i bojimo se da ako dođe do eksploatacije, da ćemo videti mnogo veći nemar i nebrigu za životnu sredinu“, objašnjava Dipti Meri Mindž.
„Država se koristi grinvošingom“
Kako navodi, skoro je donet zakon o kritičkim metalima, kao i da su propisi vrlo labavi, jer, navodi, radi se o konkurentnom tržištu, a Indija želi da se takmiči sa drugim državama na ovom polju. Rajan objašnjava koliku štetu litijum može da proizvede.
„Eksploatacija minerala ne postoji, ali su otkrivena velika nalazišta u Kašmiru i nekim domorodačkim područjima. Novi član u zakonu koji je donet, cilj je inovacija da bi se iskoristila nalazišta litijuma u Kašmiru i to će biti strašno po životnu sredinu i zdravlje. Jedna tona iskopanog litijuma ostavlja 15 tona ugljen-dioskida, a potrebno je 15 miliona litara vode. U Indiji već postoji velika šteta za životnu sredinu zbog rudarskih aktivnosti… Eksploatacija litijuma, na čijem polju Indija želi da se takmiči, je grinvošing od strane države“, navodi on.
Na pitanje koji su argumenti države za iskopavanje, Mindž navodi: „Država smatra da je litijum jedan od metala koji će pomoći da se ekonomija uzdigne i da postane zemlja koja će izvršiti ekološku tranziciju. Tu se radi o grinvošingu. Država kaže da je ovo veliko bogatstvo za Indiju. Država je svesna opasnosti po životnu sredinu i mislim da nema neku ozbiljnu nameru da izvrši zelenu tranziciju, i pošto je to visoko intenzivan proces, proces kopanja i eksploatacije resursa, povećaće se ugljenične emisije. Ne možda od samog metala, već od celog procesa. … Mi zaista sumnjamo da se radi samo o fininansijskim motivima“.
Mindž kaže da vidi velike sličnosti između Srbije i Indije u smislu borbe za ekološki zdravu sredinu.
„Vidim velike sličnosti u smislu socijalne i ekološke borbe. Borba za životnu sredinu je svuda slična. Važno je shvatiti koliko je važno boriti se za ekologiju, i koliko je bitno za ceo svet. Sam Rio Tinto je bio iskoprao rudnik litijuma, ali posle velikog otpora povukli su se posle 12 godina. Ako se iskreno budemo borili, možemo da pobedimo“, rekla je naša sagovornica.
Slično navodi i Rajan.
„Radi se o udruživanju ljudi protiv eksploatacije na njihovom zemljištu, koje je sveto, koje im obezbeđuje egzistenciju. Ima posebno značenje za ljude. Okolina znači ljudima koji žive na tom zemljištu. Te stvari se moraju istaći u slučaju Srbije. Rio Tinto je stao zbog velikog protesta, međutim, opet je oživeo. Masovne blokade i udruživanje ljudi u Srbiji je jako važno… Treba da se bore protiv Rio Tinta“, zaključuje naš sagovornik.
Rio Tinto u dosluhu s vlastima, kompanija u njihovom vlasništvu sprovodi genocid
Rio Tinto u dosluhu sa našim vlastima i Vladom želi da nam oduzme zemlju, bez koje nema života i ako je se odreknemo, naš narodni identitet će nestati, kaže Vanesa Nouzi iz Arizone. Aktivistkinja Šenej Medson dodaje da, iako Rio Tinto u njenoj Minesoti nema dozvole za eksploataciju nikla, velike resurse ulaže u marketing, a država im je dala čak 150 miliona dolara subvencija.
Šenej Medson je u okviru svoje borbe posetila i Srbiju ove godine.
„Nisam bila iznenađena jer kada smo došli u februaru u Srbiju, stanovnici sela su nam pokazali da je Rio Tinto nastavio da kupuje zemlješte, čak i bez dozvole za otvaranje rudnika litiuma. Meštani su to videli i smatrali su da je to psihološka taktika zastrašivanja da bi skršili njihov otpor. Ondašnji narod je rekao da će nastaviti da pruža otpor. Ovo što smo čuli u poslednje vreme, izgleda da su ti bili u pravu. Rio Tinto nije izašao iz Srbije i niti je to nameravao“, rekla je ona.
U Arizoni, Vanesa Nouzi, koja je deo domorodačkog naroda Apači, napominje da Rio Tinto tamo već sprovodi neke aktivnosti.
„Rio Tinto eksploatiše bakar. Što se tiče mišljenja naroda, ima nas mnogo koji smo protiv eksploatacije bakara. Oni pokušavaju da naprave rudnik koji će uništiti naše sveto mesto. To je genocid protiv naše religije. Brojni su ljudi koji kažu da to nije dobra ideja. Međutim, ima onih koji dobijaju novac ili koje ta korporacija drži u džepu. Mi se trudimo da probudimo svest ljudi o uništenju koje Rio Tinto uzrokuje ne samo u Arizoni i prema Apačima, već i svim narodima“, napomenula je Nouzi.
„Rio Tinto se krije iza kompanija i prikriva katastrofalan bilans uništenja prirode“
Šenej Medson prati aktivnosti Rio Tinta svuda u svetu, te je tako i naišla na aktiviste iz Gornjih Nedeljica.
„Živim u jednoj oblasti u Minesoti gde Rio Tinto dovodi kompaniju Talon Metals koja predlaže otvaranje rudnika nikla. Nikl se smatra neophodnim za baterije i za ekološku tranziciju. Međutim, ljudi u mojoj zajednici, kao i u blizini centra gde žive Apači, baš kao i u Srbiji, kažu da to jednostavno nije neophodno za takozvanu zelenu tranziciju i da je to u stvari nekakav ekološki zeleni kolonijalizam. Rio Tinto se krije iza različitih kompanija, na taj način krije svoje aktivnosti širom sveta i katastrofalan bilans uništenja prirode koji ostavlja iza sebe i, naravno, zanemarivanje autohtonih i domorodačkih zajednica širom sveta“, podvlači Medson.
Različiti su rudnici i problematika je različita – ali taktika rudarskih kompanija je svuda ista, navodi Vanesa Nouzi.
„Stav koji smo mi, Apači, zauzeli je da moramo da probudimo ne samo Ameriku već i svet, da ih upozorimo na ovu katastrofu. Mi, domorodački narodi, smatramo da je zemlja – majka, zemlja je živa i ima dušu. Bez zemlje ne bi za nas bilo opstanka, ma o kome se radilo i gde god se nalazili. Važno je govoriti o prevarama u tom korporativno kapitalističkom svetu u kojem živimo i, važno je da se ujedinimo“, kaže ona.
Pred svima nama nalaze se isti problemi, isti genocid, ista trauma, ma gde mi živeli, dodaje Vanesa Nouzi.
„Rio Tinto je ogromna korporacija koja je u dosluhu sa našim vlastima i vladom, a mi se borimo da zaštitimo našu religiju. U ovom trenutku, mi se sudimo sa Vladom Sjedinjenih Država koja je dozvolila da se kompanija Resolution Copper pridruži toj tužbi i da se bori protiv nas i protiv naše religije. Mi kažemo da je naše mesto mesto gde je Bog dodirnuo zemlju i mi smo jedinstveni od samog početka. U našim proročanstvima kaže se da je zlo došlo u ovaj deo sveta i pokušava da ga promeni i da se obračuna sa našim načinom života. Mi, domorodački narod ovde, mi imamo izuzetno snažne duhovne konekcije sa našim stvaraocem, sa Bogom i on nam je obećao da će se jednog dana vratiti. Mi osećamo da je opet zlo sada došlo, možda ne u fizičkoj formi već u obliku tih velikih korporacija koje pokušavaju da zavade i da zavladaju našim narodom“, istakla je.
Uzrok svemu tome je kapitalizam i kolonizacija, podvukla je.
„Mi želimo da upozorimo sve, da smo svi žrtve toga i da bez zemlje nema nam života. Bez naše vere i našeg narodnog identiteta, mi ćemo nestati. Kompanija koja je u vlasništvu Rio Tinta, oni sprovode taj genocid. Jednom ako se odobri rudnik i krene kopanje, naše zemlje će nestati. To je nastavak genocida. Mi kao narodi moramo da se ujedinimo i da se borimo za opstanak onih koji još nisu rođeni, tako da mogu da žive u jednom pristojnom svetu“, pozvala je Vanesa.
Američka vlada se protiv njih bori, dodala je.
„Bez obzira na rasu, na religiju, moramo da govorimo istim glasom tako da naše buduće generacije mogu da žive u normalnom svetu. Moramo da se borimo protiv tog zla koje žele da nas sve pobije“, podvukla je ona.
„Pre dozvola, bave se marketingom“
Aktivistkinja iz Minesote kaže da je u njenoj zemlji Rio Tinto 49 odsto vlasnik projekta eksploatacije nikla koji treba da radi kompanija Talon Metals.
„Pre nego što su dobili bilo kakve dozvole za eksploataciju, oni se bave marketingom. I već su dobili obećanja, više od 150 miliona dolara od vlade SAD. I to sve na osnovu marketinga. Američka vlada, ministarstvo odbrane, ulaže u to istraživanje ležišta nikla, jer jednostavno kažu da za to postoji geopolitički razlog i interesi. Oni se predstavljaju kao lokalna kompanija, ali oni su zapravo ofšor kompanija, sa sedištem na Devičanskim ostrvima, a u velikoj meri su vlasništvo Rio Tinta. Ljudi iz te kompanije komuniciraju sa nama, maltene kao komšije, ali oni praktično zastupaju Rio Tinto“, opisala je Medson njihovu situaciju.
Nouzi iz Arizone kaže da im se obraćaju stručnjaci, ali da su i oni kao domorodački narod svojevrsni stručnjaci.
„Naš način života i religija su isprepleteni sa zemljom i jedno i drugo je neodvojivo“, kazala je.
„Restrikcije vode za ljude – neograničene količine za rudnik“
Krivi Bajdenovu administraciju za sve što je Rio Tintu dozvolila.
„Ako pogledate državu Arizonu, mi nemamo dovoljno vode, kriza je, nemamo prosto dovoljno vode da može da snabdeva rudnik. Država reguliše korišćenje vode za stanovništvo i uvodi restrikcije, a rudniku omogućava neograničeno korišćenje vode. Što se posledica tiče, moj otac, koji je nekada bio jedan od predstavnika našeg plemena, otišao je u Vašington u Ministarstvo poljoprivrede, predao im pismo, odustajući od svojih prava na mesto u rezervatu, koje je praktično koncentracioni logor, i on sad više ne živi tu. Četiri godine živi izvan rezervata zbog nemara američke vlade“, kazala je ona.
Ono što Rio Tinto radi zemljištu, od crpljenja vode, do uticaja na životnu sredinu, odbijanja da im pokažu gde će biti jalovina i kako će to uništiti okolinu, samo je deo problema, dodaje.
Medson iz Minesote kaže da u njenoj zemlji Talon Metals i Rio Tintu nemaju u ovom trenu dozvolu za eksploataciju, a opet dobijaju više od 150 miliona dolara od Bajdenove administracije i savezne vlade, u obliku subvencije za bušenje i za instalaciju za preradu nikla u Severnoj Dakoti.
„Iako ovde imamo dovoljno vode, i mi imamo neka sveta mesta za domorodačka plemena i jedna od opasnosti i eksploatacije nikla bilo bi uništenje tih mesta, kao i trovanje vode koje se uliva u Misisipi. Postoji veliki otpor projektu Rio Tinta od strane domorodačkih naroda, ali i ruralne zajednice koje ja pripadam i koji takođe zavise od čiste vode, da bismo mogli da živimo“, zaključila je aktivistkinja.
Foto:Allen Richardson, via Žaklina Živković Izvor: N1
Komentara: 0