Čista Srbija, a prljava tehnologija. Nešto smrdi - prof. dr Čedo Maksimović (VIDEO)

Čista Srbija, a prljava tehnologija. Nešto smrdi - prof. dr Čedo Maksimović (VIDEO)

Iz arhive

MOMIROVIĆ U NARODNOJ SKUPŠTINI: IZMЕNЕ ZAKONA U OBLASTI GRAĐЕVINЕ I SAOBRAĆAJA DONOSЕ APSOLUTNI PROSPЕRITЕT I RAZVOJ SRBIJЕ


Ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Tomislav Momirović danas jе na Dvanaеstoj sеdnici Prvog rеdovnog zasеdanja u 2021. godini Narodnе skupštinе Rеpublikе Srbijе, na objеdinjеnoj raspravi o nеkoliko zakonskih prеdloga iz oblasti građеvinarstva i saobraćaja, prеdlagao i branio: prеdlog zakona o izmеni Zakona o planiranju i izgradnji; prеdlog zakona o izmеnama i dopunama Zakona o posеbnim uslovima za rеalizaciju projеkta izgradnjе stanova za pripadnikе snaga bеzbеdnosti; prеdlog zakona o izmеnama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama; prеdlog Zakona o mеtrou i gradskoj žеlеznici; prеdlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o mеđunarodnom povrеmеnom prеvozu putnika autobusima.

Ministar Momirović jе na počеtku izlaganja ukazao da su zakonskе intеrvеncijе poslеdicе napornog rada na implеmеntaciji kako infrastrukturnih projеkata, tako i rеalizaciji svih drugih aktivnosti u okviru nadlеžnosti Ministarstva građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе.

Ministar jе povodom rеalizacijе infrastrukturnih projеkata istakao prеdispoziciju za rеalizaciju istih, a to jе makroеkonomska stabilnost koja jе postignuta u pеriodu od 2014. do danas. Tokom izlaganja, Momirović jе navеo da sе u ovom trеnutku sе projеktujе i gradi svеukupno oko 1000 kilomеtara auto-puta i brzih saobraćajnica u okviru Programa Srbija 2020-2025., napomеnuvši da izgradnja putеva, pruga, aеrodroma i mеtroa dirеktno utičе na stopu rasta BDP-a Srbijе. To pokazujе i prvi kvartal u ovoj godini gdе jе rast građеvinе vеći od 20 odsto - a gdе građеvina u rastu BDP-a od 1,2 odsto učеstvujе sa dvе trеćinе.

Ministar jе navеo da u okviru ovog Programa izuzеtno važan i razvoj komunalnе infrastrukturе koju Srbija počinjе da gradi 2021. godinе u planiranih 65 lokalnih samouprava. Projеktom „Čista Srbija“, ukupnе invеsticijе od 2,7 milijardi еvra čiji jе komеrcijalni Ugovor Ministarstvo potpisalo u januaru 2021. godinе, bićе omogućеno građanima širom Rеpublikе da u skladu sa svojim zahtеvima i potrеbama na nivou gradova i opština konačno imaju izgrađеnе prеčistačе za otpadnе vodе i kanalizacionе mrеžе.

Izvor: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, 19. 5. 2021.

MOMIROVIĆ: POKRЕĆЕMO PRVU FAZU PROJЕKTA „ČISTA SRBIJA“ - IZGRADNJA KOMUNALNЕ INFRASTRUKTURЕ U 14 OPŠTINA

 
Rеalizacija najvеćеg projеkta izgradnjе i rеkonstrukcijе komunalnе infrastrukturе “Čista Srbija” zvanično jе započеla danas potpisivanjеm rеlеvantnih anеksa izmеđu Ministarstva građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, kinеskih invеstitora CBRC i prеdstavnika 14 lokalnih samouprava.

Ministastar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Tomislav Momirović izjavio jе da ćе sе u okviru ovе prvе fazе projеkta “Čista Srbija” izgraditi 26 postrojеnja za prеradu otpadnih voda i blizu 700 km potpuno novе kanalizacionе mrеžе u 14 opština i gradova.

“Plan Vladе Srbijе jе da jе da u narеdnih 5 godina izgradimo komunalnu infrastrukturu u prеko 80 odsto lokalnih samouprava. Žеlimo da invеstiramo u komunalnu infrastrukturu i postrojеnja za prеradu otpadnih voda i timе našu zеmlju učinimo značajno čistijom za budućе gеnеracijе. Poslе ovog projеkta ova zеmlja nеćе biti ista. Za mеnе lično ovo jе najvažnija invеsticija, jеr od ovoga zavisi budućnost našе dеcе i uvеrеn sam da ćеmo uspеti da jе sprovеdеmo u svim gradovima i opštinama”, rеkao jе ministar Momirović.

Lokacijе gdе ćе sе projеktovati i počеti s izvođеnjеm radova na izgradnji komunalnе (kanalizacionе) infrastrukturе su: Varvarin, Knić, Banja Vrujci, Krupanj, Lajkovac, Mionica, Kučеvo, Svrljig, Kladovo, Lazarеvac, Vеliki Crljеni, Obrеnovac, Vranjе, Novi Bеčеj, Kragujеvac i Novi Sad.

Projеkat izgradnjе komunalnе infrastrukturе i infrastrukturе za odlaganjе komunalnog čvrstog otpada u Rеpublici Srbiji „Čista Srbija” za čijе sprovođеnjе jе nadlеžno Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе koncipiran jе na osnovu potrеbе za povеćanom еkološkom zaštitom voda i zеmljе. Ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Tomislav Momirović i dirеktor kinеskе građеvinskе korporacijе CRBC Džang Sjaojuеn potpisali su komеrcijalnе ugovorе o projеktovanju i izgradnji kanalizacionе infrastrukturе i o projеktovanju i izvođеnju radova na izgradnji infrastrukturе za odlaganjе komunalnog čvrstog otpada u Srbiji. Ugovorima ćе biti omogućеno projеktovanjе i izgradnja postrojеnja za prеčišćavanjе otpadnih voda, kanalizacionе mrеžе i pumpnih stanica u 65 lokalnih samouprava na 73 lokacijе, kao i sanacija ili izgradnja rеgionalnih dеponija na šеst lokacija.

Izvor: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, 5. 8. 2021.

PRVI PRVI NA SKALI Čista Srbija, a prljava tehnologija. Nešto smrdi - prof. dr Čedo Maksimović Youtube
Snimak ekrana: Jutjub kanal "Čista Srbija, a prljava tehnologija. Nešto smrdi"

ČISTA SRBIJA, A PRLJAVA TEHNOLOGIJA. NEŠTO SMRDI - PROF. DR ČEDO MAKSIMOVIĆ

Iz uvodnog izlaganja

Analiza programa "Čista Srbija" kao primera koji treba da pretrpi korenite, suštinske promene pre nego što počne da se primenjuje, sa osvrtom na "širi društveni kontekst".

Ovim programom, kao stručnjak hidro struke trebalo bi da budem oduševljen. Bio sam vrlo zadovoljan kada sam čuo da je Srbija pokrenula takav program. Program "Čista Srbija" bi trebalo da bude čista voda na izvoru.

Ali, čim sam razgrnuo prvih par dana i video šta se sve sprema, ova voda je već za izvoru, ne samo zagađena, već toksična. Program je sa mnogo mana i po mom mišljenju ne bi trebalo da se primenju, već da odmah doživi korenite promene. Program može da se sprovede, ali uz drastične promene u svim segmentima. Ovako kako je počelo bolje da se ne primenjuje jer će trajno uništiti i ono malo kvaliteta životne sredine, zadužiće zemlju i uradiće se infrastrukturni sistemi po zastarelim metodologijama i tehnoloogijama kojih će se naredne generacije stideti.

Objasniću zašto taj program ne valja, zašto ga treba vratiti na početak, a u tome građani imaju veliku ulogu. Ako se dopusti da ovaj program prođe kako je zamišljen i kako je već krenuo, kako se sve poluge vlasti hvale da će rešiti sve ekološke probleme, da će Srbija postati najčistija... - da se ne zavaravamo, to je velika neistina.

Ovih dana je aktuelan Rio Tinto. Vidite, taj toksični sistem velikih razmera će, ako bi se primenio, a nadam se da neće, zagaditi desetak odsto teritorije. Program "Čista Srbija" treba da napravi 300-ak postrojenja za prečišćavanje voda. Ako se bude radilo po ovoj tehnologiji to su mali projekti Rio Tinto u svim gradovima, počev od Beograda. Objasniću to primerima.

Nemamo mnogo postrojenja, pa može da se preskoči nekoliko decenija, možda i ceo vek, mučenja sa starim tehnologijama, da se primeni nešto što je najnovije, najčistije, malo, jeftino za gradnju i eksploataciju, ne smrdi, malo mulja proizvodi i može da se centralizuje, nije potrebno da se vode veliki kolektori duž reka da bi se to odvelo na pristojno rastojanje, kao što je Cvetojevac daleko od Kragujevca.

Ovo je moja lista namera, ovde ima mesta za sve, da svako sebe pronađe i uradimo nešto smisleno.

Program "Čista Srbija" ima plemenitu nameru, da Srbiju očisti i da prvenstveno pobošlja kvalitet vode u vodoprijemnicima i kvalitet vazduha. To su odlične ideje, celi svet na tome radi. Ali, problem je što je ovde primenjen suviše zastareo koncept u zastarelom pravnom okviru i nezdravoj društvenoj atmosferi gde je sistem donošenja odluka, umesto lanca, sveden na jednog ili dva čoveka.

Kroz naredne programe ću da dokažem ovo što sam izneo kao veliku zabrinutost i uznemirenje. Mojih 50 godina stručnog rada, koji je dosta primenjen u svetu, ne može da se primeni u Srbiji jer je neko namirisao plen "velike investicije". O tome gradovi i gradonačelnici ćute, ne smeju da spomenu - "to se rešava na centralnom nivou". Valjda i centralni nivo ima neku odgovornost na naredne generacije.

Prof. dr Čedo Maksimović 


O autoru

Alternate
Čedo T. Maksimović rođen je 1947. godine u Glamočanima, opština Srbac, danas Republika Srpska, Bosna i Hercegovina. Osnovnu školu završio u Srpcu, srednju školu i Građevinski fakultet (Odsek za Hidrotehniku) u Beogradu 1971. godine na kome je magistrirao i doktorirao. Deo istraživanja za doktorat obavio je u Engleskoj na Institutu za hidraulička istraživanja u Volingfordu i na Univerzitetima u Kembridžu i Njukaslu.

Od diplomiranja 1971. do 1996. godine radio je na Građevinskom fakultetu u Beogradu, prvo kao asistent, zatim docent, vanredi i redovni profesor za predmet Mehanika fluida. Tokom rada na fakultetu obavljao je i dužnost prodekana i upravnika Instituta za hirotehniku, formirao i rukovodio radom Međunarodnog centra za urbano odvodnjavanje (IRTCUD -International Research and Training Centre for Urban Drainage) pod pokroviteljstvom UNESKO-a.

Od oktobra 1996. do januara 2018. radio je kao profesor, od februara 2018. je emeritus profesor (Emeritus Professor of Water and Environmental Systems) na univerzitetu Imperial Koledž u Londonu, gde je na Odseku za građevinarstvo i živornu sredinu (Department of Civil and Environmental Engineering) formirao i rukovodio radom istraživačke grupe za urbane vode (UWRG-Urban Water Research Group), pokrenuo izdavanje međunarodnog časopisa "Urban Water", i seriju knjiga Urban Water Book Series čiji je glavni urednik.

Urban Water Journal: Vol 14, No 1
Kao autor, koautor, i urednik objavio je 44 knjige, a u međunarodim časopisima, kao i na domaćim i međunarodnim naučnim i stručnim skupovima, objavio je 282 rada i održao 72 pozvana i ključna predavanja. Počasni je član Društva građevinskih inženjera UK (FICE- Fellow of the Instituition of Civil Engineers). U oktobru 2017. proglašen je za počasnog doktora francuskog univerziteta Ecole Nationale des Ponts et Chausses (ENPC).

VIDEO: DODELA TITULE POČASNOG DOKTORA

Poslednja dva velika međunarodna projekta koje je osmislio i rukovodio njihovom izradom su:

  • RainGain (WP3) koji se bavio unapređenjen metoda kratkoročne prognoze jakih pljuskova i odgovarajućeg prognoziranja i upravljanja poluvijalnim poplavama u urbanim sredinama i
  • Blue Green Dream koji se bavio razvojem inovativnih metoda planiranja novih i revitalizacije postojećih urbanih sredina radi smanjenja negativnih uticaja klimatskih promena i ekstermnih vremenskih uslova. Za rad na ovom projektu dobio je u Londonu 2015. godine nagradu Business Green Technology Award, Research and Development program of the year 2015. Ovaj projekat je poslužio kao osnova za razvoj inovativnog sistema za urbano planiranje (BGS-Blue Green Solutions), koji ima tendenciju da postane vodeća tehnologija za ovu oblast u Evropi, a zatim i u drugim delovima sveta.

Osnivač je i direktor Centra za urbane vode (CUW-UK) kao i kompanije BGG (Blue Green Global).

Adresa za korespondenciju:

  • Department of Civil and Environmental Enginering, Imperial College London, LONDON, SW7 2AZ, UK
  • c.maksimovic@imperial.ac.uk

Izvor: Savet zelene gradnje Srbije


Predizlaganje

Deo 1 - Čista Srbija, a prljava tehnologija. Nešto smrdi


Serija manjih izlaganja na pojedine teme

Deo 2 - Nove tehnologije ne samo za PPOV nego i za kanalizaciju




Deo 3 - Mali i Veliki



Deo 4 - Moje kolege po struci i istomišljenici. Od kralja do popa



Deo 5 - Od Bihaća preko Jajca do Drine a i preko Drine. Mrtvo rođeni produkti sadašnje verzije PPOV



Deo 6 - Uloga projektanata



Deo 7 - Zastareli zakoni, prostorni planovi, uslovi za PPOV



Deo 8 - Bio nekad Institut Jaroslav Černi



Deo 9 - Bio nekad BVK



Deo 10 - Uloga kineskih partnera (CBRC)



Deo 11 - Milosrdni anđeli (KFW, EIB, EBRD). Uloga EU



Deo 12 - Loši i manje loši primeri - Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Vladičin Han...

- Kragujevac ima staro postrojenje u Cvetojevcu. Vodili su nas tamo da vidimo, da vam ne pričam koliko to smrdi. Po mom subjektivnom osećaju, a to analize treba da pokažu, kvalitet ispuštene vode u Lepenicu ne verujem da je mnogo bolji od onog koji dođe na postrojenje. Neka laboratorija to pokaže. U svakom slučaju, Kragujevac će da dobije novo postrojenje. Pre godinu i po-dve pričano je da će se raditi regionalno postrojenje Kragujevac-Batočina, sada vidim da je Batočina "otkačena", dobro je decentralizovati, ali je zadržana stara tehnologija, vrlo slična onoj koju Kragujevac već ima i koja će, ako se tako radi, doživeti istu sudbinu koju je dobio Vrbas. On je dobio "novu tehnologiju" - otidite u Vrbas vidite koliko smrdi, nisam siguran da li radi ili ga zaustavljaju. To je sudbina svih budućih postrojenja. 



Deo 13 - Šta se sprema Srbiji – Nešto "zdravo" smrdi



Deo 14 - Umesto zaključaka



PRILOG Blue Green Solutions: A Systems Approach to Sustainable Resilient and Cost-Efficient Urban Development



Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020


PREPORUKA PPNS

ZAKLJUČAK IZ ZBORNIKA SANU "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?"

Zaključak iz zbornika SANU ’Projekat Jadar - šta je poznato?’

SANU: PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? (APSTRAKTI I SNIMAK NAUČNOG SKUPA)

SANU: Projekat Jadar - šta je poznato? (apstrakti i snimak naučnog skupa)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

ARHIVA PPNS
DREN: EKOLOGIJA

FEBRUAR 2022

  • Mentalno razgibavanje: Jadar ćete da trujete!?
  • Aerozagađenje na teritoriji Kragujevca, novembar-decembar 2021
  • Bušotine Rio Tinta otrovale Jadar borom i arsenom, predstavljeno u SANU
  • Gama zračenje u Braginu (Belorusija) 490nsv, u Vinči (Beograd) 111nsv
  • Akvarijum: Metode naučnog vrednovanja netaknutih vodenih staništa
  • SEOS u akciji - u Srednjoj Dobrinji skup 6. marta, u Pomoravlju prikupljanje potpisa za zakon o zabrani litijuma
  • Savet za borbu protiv korupcije: Izveštaj o privatizaciji Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi
  • Zaključak iz zbornika SANU "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • Dok Rio Tinto u Srbiji ispituje osnov ukidanja Projekta Jadar, u Mozambiku kažnjen zbog obmana o rezervama, a na Novom Zelandu otkriveno da nema ugovor o uklanjanju opasnog otpada
  • Šumska pedagogija u Šumadiji
  • Apel RTS-u da dnevno-informise-o-zagadjenosti-vazduha-ili-sledi-masovni-protest-video.html
  • SEOS i Kreni-promeni: Potpisima građana i protestima do zakona o zabrani rudnika litijuma (VIDEO)
  • SANU: Promocija zbornika "Projekat Jadar - šta je poznato?"
  • U Kragujevcu javno raspravljano o proceni uticaja na životnu sredinu rekonstrukcije kotlarnice Energetike
  • Rio Tinto za Glas Amerike: Poštujemo odluku Vlade; meštani za Dojče vele: Rio Tinto ne odustaje (VIDEO)
  • Prorektor Ristić povodom prozivke premijerke Brnabić: Dobijao sam sugestije da povedem računa gde, šta i kako govorim
  • Pentagonu potrebne veće zalihe litijuma za vojnu industriju; bivša direktorka Rio Tinta u vrhu korporacije Lokhid Martin koja se sastajala sa srpskim firmama u Dubaiju
  • Milion stanovnika živi u gradovima gde ne postoji državni monitoring kvaliteta vazduha
  • RTS: Vazduh u Srbiji prekomerno zagađen, precizne podatke imaće uskoro Kragujevac, Valjevo, Osečina, Novi Sad, Subotica, Vrbas, Nova Varoš, Prijepolje, Kladovo, Bor, Vranje, Leskovac, Pirot, Niš i Čačak (VIDEO)
  • Protesti u Portugaliji protiv rudnika litijuma
  • Princeza Danica Karađorđević u kampu SEOS-a: Filip i ja podržavamo naš narod (FOTO, VIDEO)
  • SEOS ispred Predsedništva: Treći dan (FOTO, VIDEO)
  • SEOS ispred Predsedništva, 12. 2. 2022. (VIDEO)
  • Prijavi ekološki problem - rok za rešavanje: sedam dana od dobijanja zahteva
  • Radni doručak SEOS-a i Kreni-promeni (VIDEO)
  • SEOS: Protest za trajnu zabranu istraživanja i eksploatacije bora i litijuma u Srbiji (FOTO, VIDEO)
  • Godfri o Rio Tintu u Srbiji: Jadarit "neverovatna" šansa..., nadam se da ova priča nije završena
  • SEOS: Svi kao jedan - najava protesta ispred Predsedništva (AUDIO)
  • Zorana Mihajlović uporno odbija zahteve za pristup zapisnicima Radne grupe za implementaciju Projekta Jadar
  • SEOS i- Kreni-promeni: Ne odustajemo do zabrane istraživanja i eksploatacije litijuma i bora (FOTO, VIDEO)
  • Galerija PPNS: Srbija nije na prodaju!
  • Protest: Srbija nije na prodaju - Kragujevac, 8. febuar
  • 1990: Efektna opomena - Crni list Kristalu
  • SEOS i Kreni-promeni nastavljaju proteste do donošenja zakona o zabrani istraživanja i ekspolatacije bora i litijuma u Srbiji (VIDEO)
  • Naučnici i stručnjaci narodnim poslanicima: Zabranite zakonom istraživanje i rudarenje bora i litijuma u celoj Srbiji
  • "Srpski Amazon" sačuvan od MHE (Nera - jedina planinska reka Vojvodine)
  • SEOS i Kreni-promeni saglasni: Jedini zahtev - zabrana istrživanja i iskopavanja litijuma i bora na teritoriji Srbije
  • Rio Tinto objavio izveštaj o ’kulturu maltretiranja, uznemiravanja i rasizma’ u ovom rudarskom gigantu
  • Sindikat nauke Srbije: Za dostojanstven rad u nauci

JANUAR 2022

  • Dejan Lekić, Bojan Simišić: Ne politizujemo, borimo se za živu glavu
  • Rudnici kulture: Bor i Majdanpek (VIDEO)
  • Zašto je važno da se uvede zabrana iskopavanja litijuma i bora na teritoriji cele Srbije
  • Advokat Sreten Đorđević: Rio Tinto govorio neistine
  • SEOS: Predlog zakona o zabrani istraživanja i eksploatacije litijuma i bora na teritoriji Republike Srbije, sa obrazloženjem
  • SEOS: Predlog zakona i pitanja za Vladu Srbije
  • Tadić: Bili su dobrodošli! Niko neće Rio Tintu, koji je ogromna kompanija, reći 2001..., 2012. ni sada - niste dobrodošli! (VIDEO)
  • Protest: Nije kraj - Loznica, 22. 1. 2022. (VIDEO)
  • I Službeni glasnik objavio Uredbu o prestanku važenja Prostornog plana za realizaciju "Projekta Jadar"
  • Objavljena Uredba o prestanku važenja Prostornog plana za realizaciju projekta Jadar
  • Rio Tinto brine - za "naše aktivnosti i naše ljude u Srbiji"
  • Naled, Kanada Fond i Breakthrough doo - inicijatori ubrzanog donošenja novog zakona o rudarstvu 2014.
  • Vlada ukinula prostorni plan za Jadar
  • Dejan Lekić za CINS: Skoro milion i po građana u većim mestima ne zna kakav vazduh diše
  • SEOS: Nastavlja sa blokadama - nećemo rudnik litijuma, moratorijum nas ne zanima
  • Rio Tinto odlaže plan proizvodnje u Srbiji za 2027, uslov: odobrenja i dozvole Vlade
  • Brnabić: Lično ću se uključiti u realizaciju projekta (2018); Rio Tinto ne mora da bude u Srbiji (2022)
  • Dok je projekat Rio Tinta zaustavljen u blizini Feniksa, ambasador Godfri: Litijum je ogromna korist za Srbiju
  • Manojlović: Ne plaća se odšteta ako se ukine Prostorni plan; Đorđevi: Tehnologija Rio Tinta opasna po životnu sredinu
  • Vučić o Rio Tintu: Šta mislite da je neko na lepe oči dobio istražna prava bez-dinara? Dinara nam nisu platili!
  • Ima li posledica za Rio Tinto zbog neobjavljivanja studije u 2021. o proceni uticaja na životnu sredinu, najavljene na sastank sa Vučićem i u izjavama A. Brnabić
  • Da li ste za utvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije? NE!
  • Prof. Zoran Stevanović, geolog: Država ima pravo da ne odobri kopanje litijuma
  • Rio Tinto kao metafora: BDP i statističke iluzije
  • Prorektor Ristić: Izaći ću na referendum i zaokružiti NE
  • Agelast: Rio Tinto - dr Dragana Đorđević, dr Ljiljana Tomović i Sreten Đorđević
  • Budimo pametni, sačuvajmo to što imamo - Jovan Memedović (Sasvim prirodno: Gladni turista)
  • Projekat Rio Tinta u Srbiji štite potpisi Svilanovića (2004) i Vučića (2021) na međunarodnim ugovorima sa Ujedinjenim Kraljevstvom?
ARHIVA PPNS: EKOLOGIJA
JANUAR-DECEMBAR 2021

PRVI PRVI NA SKALI: Ekologija, januar-decembar 2021.

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari