Iako je u Kragujevcu potpisivanje peticije protiv rudarenja litijuma na teritoriji Srbije krenulo tek od 21. marta odziv je odličan. Kragujevčani čekaju u redovima da stave svoj potpis na peticiju kojom se ne pristaje da Srbija jednog dana postane i ostane veliko jalovište.

U kafiću Spel bar počelo se sa potpisivanjem peticije protiv rudarenja litijuma. Za potpisivanje ove peticije potrebno je od pet do sedam minuta vremena plus overa kod službenog overivača koji je tu pored, na licu mesta, ali tradicionalno nervozni Kragujevčani strpljivo čekaju, niko se ne buni.


Čekaju svoj red da se lično izjasne – dosta je više, kao i da ne žele da im potomci rade u rudnicima stranih profitera, ili se zbog zagađenja iseljavaju iz zemlja.

Mirjana Milošević (75), nastavnica u penziji kratka je i jasna – podržava akciju jer je organizuju mladi, pametni i stvarno se bore da na dobar način nešto urade za naše okruženje.

- Ovakva inicijativa je bitna za sve nas, pre svega za našu decu. Život i jeste – vazduh, voda, zemlja. Naravno, potrebno je i sve ostalo, ali ništa nije toliko primarno kao ovi elementi, kaže Marina Nenadić, mašinski inženjer u penziji.

Mlađi se snebivaju da daju izjave. Dve devojke „jesu za inicijativu”, potpisuju je, ali se ne bi medijski eksponirale. Takođe mladić koji je u redu iza njih, student ne bi o svojim razlozima. Potpisuje i odlazi.

Izgleda da „bez starca nema litijumu udarca”. Naš kolega Vanja Maraš, novinar u penziji uvek je tu – imenom prezimenom i ličnom kartom za akcije „Kreni-promeni”.

- Svaki čovek koji živi u Srbiji treba da podrži ovu akciju. Neshvatljivo je da sadašnja vlast pokušava da od naše lepe zemlje napravi deponiju najkancerogenijeg otpada i jalovište. Akademija nauka, svi ljudi iz struke, kao i svaki normalana, pametan građanin javno osuđuju ovaj projekat, a naša vlast ko zna šta izigrava. Ako to dozvolimo onda smo stvarno dno dna i zaslužili smo, otvoren je Maraš.

Kragujevčani i dalje pristižu.


- Odziv je stvarno dobar. Stgli smo da najavimo i objavimo ovu akaciju na medijima i društevnim mrežama, odradili dobru kampanju i Kragujevčani su se odazvali. Mnogo naših sugrađana je bilo zainteresovano da podrži ovu peticiju, raspitivali su se gde može da se potpiše u našem gradu i izašli smo im u susret, kaže Miloš Srejović ispred ekološkog udruжenja EКgO koje u Kragujevcu organizuje ovo potpisivanje.

Dok pomaže građanima oko popunjavanja dokumenata i potpisivanja, jedva da nalazi vremena da da izjavu za Danas. Odziv je toliko da će, kako je krenulo, morati da angažuju još jednog službenog overivača, pored prvog koji je od podne na licu mesta u Spel baru.

I Srejović kao organizator potvrđuje da peticiju podjednako potpisiju i stariji i mlađi Kragujevčani, ali da su oni prvi, borbeniji, oštriji i artikulisaniji.

- Od samog početka ovih ekoloških borbi i previranja stariji su bili vatreniji za očuvanje prirode i eko sistema, ne libi se on da primeti.

Do nedavno sami Kragujevčani nisu bili toliko svesni ove neposredne opasnosti i sve im se činilo da je to „tamo negde” i daleko od njih. Ali, nije.

- Sve više ljudi zna o čemu se radi i svesno ovog problema i katastrofalnih posledica. Ako rudarenje litijuma zaživi, mi kao grad bismo bili na 20 kilometara vazdušnom linijom od rudnika litijuma i jalovišta. Iskopani litijum u tom procesu se ispira sumpronom kiselinom, a ona emituje štetne gasove u radijusu od 200 kilometara. I te kako bismo bili u problemu, a pominjani rudnik u Rekovcu ne bi bio jedini u našoj okolini, podseća i upozorava Srejović.

Stvarno ima razloga da se dođe i potpiše ova inicijativa.

Od mlađih, konačno se posle potpisivanja okuražuje Vladimir Gašić, programer.

- Podržavam i potpisujem jer smatram da nema smisla da se neke stvari poput zdravog okruženja i sredine, zemljišta i vazduha ne menjaju već bukvalno uništavaju, ceni on.

Od onih „na kojima svet ostaje” ne ustručava se da iznese svoje mišljenje i razlog za potpisivanje peticije najmlađi u redu Dimitrije Simović, maturant Prve kragujevačke gimnazije.

- Potpisujem ne samo ovu inicijativu zato što je еkologija možda i glavni problem kojоm bi mladi morali da se pozabave. S оbzirom da, kako nam svi stalno pričaju, „na nama svet ostaje”, šta da radimo sa svetom ako nam ga ostave u takvom stanju da u njemu ne možemo da živimo, školujemo se i zasnivamo porodice, smatra on.

Zrelo razmišljajući Dimitrije ceni da u ovakvim inicijativama obični ljudi imaju pravu priliku da nestranački angažovani, samo kao građani, utiču na odluke političara i velikih institucija i to je po njemu – pravi duh aktivizma.

- Jasno je da se ovde niko ne bori za moć ili političku prevagu, već jednostavno usmeravamo društvo u pravcu u kome mi kao žitelji ove zemlje smatramo da treba da ide, zaključuje on.

Potpisivanje protiv rudarenja litijuma u Spel baru (bivša „Ćirilica”), na ćošku Glavne ulice i Bulevara kraljice Marije odvijaće se svakoga radnog dana (ne i vikendom) od 12 do 18 časova do 31. marta. Ovu incijativu neophodno je potpisati lično sa važećom ličnom kartom ili pasošem.

"Znamo da ne damo" i "Srbija nije na prodaju" - jasno i glasno, svojeručno potvrđuju i Kragujevčani.

Zoran Mišić
Foto: EKgO
Izvor: Danas, 21. 3. 2022.

PREPORUKA PPNS

OD ZAGAĐENJA DO UNIŠTENJA - ČOVEK, PRIRODA I ODGOVORNOST (36. TRIBINA NIJE FILOZOFSKI ĆUTATI)

ZAKLJUČAK IZ ZBORNIKA SANU "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?"

SANU: PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? (APSTRAKTI I SNIMAK NAUČNOG SKUPA)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU