Dok EP usvaja Zakon o kritičnim sirovinama, u Republici Srpskoj o litijumu

Evropski parlament je ogromnom većinom usvojio Zakon o kritičnim sirovinama. Novi pravni okvir omogućuje EU nabavku strateških minerala kroz sporazume sa prijateljskim trećim zemljama kao što su one na Zapadnom Balkanu, uključujući rudarske projekte za litijum.

U pokušaju da postigne takozvanu stratešku autonomiju i reindustrijalizuje privredu, prevashodno tehnologijama s neto nula emisija ugljen-dioksida, Evropska unija je ekspresno uvela zakon kojim pojednostavljuje proceduru za kopanje deficitarnih ruda i snabdevanje. Evropski parlament je usvojio Zakon o kritičnim sirovinama sa 543 glasa za, samo 43 protiv i sa 24 uzdržana.

Novi pravni okvir će stupiti na snagu kada ga formalno odobri Savet EU, koji predstavlja zemlje članice. Administracija u Briselu je inicijativu pokrenula s ciljem da pojača nabavku strateških sirovina, a kritičari kažu da njima daje prioritet rudarskim projektima nauštrb zaštite životne sredine i prava lokalnih zajednica.

Zakon o kritičnim sirovinama donosi odredbe o ekološki pogodnijem rudarenju, recikliranju

Zakonom se smanjuje birokratija, podstiču inovacije duž celokupnog lanca vrednosti i daje podrška malim i srednjim preduzećima, naveo je Evropski parlament. Njegova svrha je i jačanje istraživačkih kapaciteta i „ekološki pogodnijih metoda rudarenja i proizvodnje“, poručili su evroposlanici.

Evroposlanici tvrde da su nastojali da tokom pregovora daju veći značaj razvoju zamenskih materijala

Najviše zakonodavno telo tvrdi da su njegovi predstavnici i predstavnice tokom pregovora insistirali na jačanju značaja zamenskih rešenja za strateške sirovine i njihovu proizvodnju iz otpada. Zvanična lista EU sadrži 34 stavke uključujući bor, kobalt, bakar, litijum, prirodni grafit, nikl i grupu retkih metala.

Sporazumi s prijateljskim zemljama predviđeni za povećavanje zaposlenosti, razvoj tehnologije

Članovi Evropskog parlamenta su istakli da navedenim aktom omogućavaju dugoročna strateška partnerstva s trećim zemljama koja će doneti „korist svim stranama“. Dodali su da su odredbama predviđene razmena znanja i prenos tehnologije, obuka i dokvalifikacija „sa boljim uslovima rada i zarađivanja kao i ekstrakcija i prerada po najboljim ekološkim standardima u partnerskim zemljama“.

Srbija i Evropska komisija su zapravo još pre tri meseca potpisale pismo o namerama da uspostave strateško partnerstvo u oblasti baterija i ključnih sirovina, otkriveno je u nedavnom novinskom izveštaju. Vlada Srbije nije demantovala te navode.

Zvaničnici EU su pogotovo zainteresovani za Zapadni Balkan.

Vaganje između zelene agende i prirode, prava lokalnih zajednica

„Ovo zakonsko rešenje je nacrt politike industrijske proizvodnje za bezbedno i održivo snabdevanje sirovinama u Evropi. Namenskim ekonomskim podsticajima stvaramo izvesnost za privatne investitore u planiranju projekata – kroz jedinstvene tačke komunikacije s kompanijama i brze i jednostavne procedure odobravanja, sa jasnim rokovima za državne vlasti“, izjavila je Nikola Beer, glavna promoterka zakona u Evropskom parlamentu.

Ključne sirovine za električna vozila, solarne panele, pametne telefone i druge uređaje suštinski su značajne za zelenu i digitalnu tranziciju, istrajnost privrede i tehnološko vođstvo EU, naglasili su poslanici. „Od početka rata Rusije protiv Ukrajine i sve agresivnije trgovinske i industrijske politike Kine, kobalt, litijum i druge sirovine su postale i geopolitički faktor“, saopštili su.

Stanovništvo na teritorijama rudarskih projekata i aktivistkinje i aktivisti u Srbiji i Portugalu poremetili su ranije investicije u kopanje i preradu litijuma, optužujući vlasti i kompanije za delovanje mimo zakona. U Portugalu su nedavno čak zabeležena hapšenja visokih zvaničnika. Po celoj Evropi i na drugim kontinentima javlja se otpor neobuzdanom rudarstvu i prljavim tehnologijama, uz apele da se bolje izvaga vrednost prirode i posledica po društvo.

Ekološki aktivisti ukazali na nedovoljnu mogućnost učešća javnosti

Bilo je protesta i protiv Zakona o kritičnim sirovinama.

„On uvodi ubrzanu proceduru izdavanja dozvola i ograničava učešće javnosti i pravo lokalnih zajednica da kažu ne rudarenju. Takođe dozvoljava rudarskim kompanijama da uništavaju prirodu, zaštićena područja, duboko more i Arktik“ te da raseljava čitave zajednice, izjavila je aktivistkinja i glumica Bojana Novaković u ime saveza ekoloških organizacija.

We want our representatives to VOTE NO to the #CriticalRawMaterialAct!

Tomorrow, Dec. 12, a decisive vote for mining policies across the EU will take place. This will affect you, me and the land we love & care for.
#StopBloodyMining! Sign&share.https://t.co/wMDgZsKHZV pic.twitter.com/g8cKuHNEfW
— WeMove Europe (@wemoveEU) December 11, 2023

Njega čine Salvemos la Montaña iz Španije, Não às Minas iz Portugala, Marš sa Drine (članica Saveza ekoloških organizacija Srbije, SEOS), OPSAL iz Čilea i Earth Thrive iz Velike Britanije i sa Balkana. Peticiju protiv zakona je potpisalo više od 77.000 ljudi.

ARHIVA PPNS APEL EVROPSKOM PARLAMENTU: PRESTANITE DA PRODAJETE LJUDE I PRIRODU RUDARSKIM KOMPANIJAMA!

Litijum u Republici Srpskoj: "Za čije babe zdravlje?"

Nedaleko od doline Jadra, u Republici Srpskoj, kao da se bliži iskopavanje litijuma podno Majevice. Vlasti su za, opozicija i aktivisti protiv. Kažu da projekat snažno podržavaju i ambasadori evropskih zemalja u BiH.

^{Foto: Dragan Maksimović/DW}

Na projekat Jadar u Srbiji, odnosno rudarenje litijuma, pre dve godine navodno je stavljena tačka nakon masovnih protesta i pritiska javnosti zbog straha od zagađenja.

Međutim, u trenutku dok je međunarodna kompanija Rio Tinto pripremala teren za izgradnju rudnika litijuma u Srbiji, 60 kilometara zapadno uveliko su vršena istraživanja na Majevici u susednoj Bosni i Hercegovini.

Iako je javnost za njih saznala tek nedavno, građani i ekološka udruženja odmah su digli uzbunu a lokalne vlasti najavile referendum o potencijalnom otvaranju rudnika podno Majevice.

„Ukoliko bi nekada došlo do otvaranja rudnika, moramo znati koja će se tehnologija primenjivati i kako će to uticati na životnu sredinu i zdravlje građana. Mislim da ćemo definitivnu odluku doneti referendumom građana“, rekao je načelnik opštine Lopare Rado Savić.

A u švajcarskoj kompaniji „ArCore AG“, čija je kćerka firma osnovana u Laktašima kod Banjaluke, gotovo 200 kilometara od Lopara, poručuju da je do sada sve rađeno u skladu sa najvišim standardima, te da su sva istraživanja u rejonu opštine Lopare završena.

„Sve je sprovedeno uz striktno poštovanje zakonske regulative i u skladu sa najvišim geološkim i ekološkim standardima koji važe za ovu vrstu istraživanja, kako na lokalnom, tako i na međunarodnom nivou“, saopštili su iz ove kompanije, najavljujući da imaju sve uslove za prelazak u sledeću fazu.

„Kompanija ispunjava sve uslove za podnošenje zahteva za dodelu koncesije za korišćenje ovog evropskog nalazišta mineralnih sirovina. Licencu za istraživanje nalazišta mineralnih sirovina dobili smo 2018. godine, a u periodu od 2020. do 2022. godine usledile su tri intenzivne faze istraživanja. Mineraloški sadržaj ležišta, koji se istražuje u poslednje četiri i po godine, sadrži značajne količine litijum-karbonata, magnezijuma, kalijuma i bora“, navedeno je u saopštenju.

^{Majevica - foto: DW/E. Musli}

Čekaju se rezultati

U resornom ministarstvu kažu da još čekaju, s obzirom da nije spremna sva dokumentacija kada je reč o rezultatima istraživanja.

„Oni su u okviru dosadašnje faze istraživanja obavili to i sačinili izveštaj. Sada je na njima dalje da li će se obraćati vladi za dodelu koncesije“, kaže za DW ministar energetike Petar Đokić.

Sirovina budućnosti, kako je mnogi zovu, ima ključnu primenu u proizvodnji baterija za automobile na električni pogon, medicini, farmaceutskoj industriji i drugim oblastima.

Međutim, iskopavanje litijuma i njegova obrada nisu nimalo bezazleni, poručuju iz ekoloških udruženja.

Iskopavanje će raditi privatna kompanija, kaže Tihomir Dakić iz Centra za životnu sredinu. On to naziva „suludim“ jer, kaže, građani od toga neće imati ništa kao ni Republika Srpska, jer su koncesione naknade mizerne.

„Ko kopa? Republika Srpska nema veze sa kopanjem litijuma, već daje dozvolu da se po njoj radi od strane privatnih firmi. Istraživanje se završi, informacije se prodaju, verovatno ulazi druga firma da kopa i to je to“, kaže Dakić, navodeći da je simptomatična i preterana zainteresovanost stranih ambasada u BiH u ovim procesima.

„Naravno, privatna firma ako dobije koncesiju i ispuni uslove, može da radi. Međutim, za čije babe zdravlje? Šta od toga ima budžet Republike Srpske, građani Lopara i svih ostalih sredina u BiH koja je postala rudnik za Evropu?“, pita se Dakić.

On podseća na posetu američkog, britanskog i norveškog ambasadora pre nekoliko meseci kompaniji „Adriatic Metals“, koja se bavi kopanjem rude cinka i olova u opštini Vareš. Posetioci su, kako su preneli tada mediji, „bili impresionirani ekonomskim preporodom Vareša“.

Bez kritike, molim

„Trideset udruženja je nakon toga poslalo pismo ambasadorima u BiH i još nismo dobili odgovor. U međuvremenu smo od strane norveškog ambasadora dobili prilično otvorene kritike odakle nam pravo da se bunimo kada radimo jedan projekat udruženja za zaštitu životne sredine koji oni finansiraju“, kaže Dakić, navodeći da to baca sasvim drugo svetlo na interese u iskopavanju u BiH.

Potražili smo odgovore u Varešu, gde deluje nekoliko stotina aktivista i već godinama upozoravaju na štetne posledice koje ostavljaju domaće i strane kompanije koje eksploatišu rudu.

^{Gornje Nedeljiceu Srbiji: Parcele koje je kupio Rio Tinto (februar 2022)}

Jedna od aktivistkinja je Hajrija Čobo, koju je pomenuta kompanija tužila za povredu ugleda. Tužba je usledila nekoliko dana nakon što je Sekretarijat Bernske konvencije naredio obustavu radova na eksploataciji, a po tužbi koju je ona uputila prošle godine.

„Ako nas Evropa uslovljava da budemo njen rudnik, ja bih onda radije da se pridružim Rusiji, jer nas Evropska unija licemerno siluje svaki dan“, kaže Čobo, ističući da međunarodni predstavnici u BiH ne vrše suptilni nego otvoreni pritisak na domaću vlast.

„Mi smo umorni od tog licemerja i kukavičluka domaćih političara. Kada god se prigovori nekom na domaćem terenu u ovom smislu, vi imate čoporativnu posetu i podršku tim licima“, kaže Čobo.

I za i protiv

Stanovnici Lopara različito gledaju na mogućnost otvaranja rudnika na ovom lokalitetu.

„Protiv sam. Bušotine su duboke 100-200 metara. Dubinska voda, ide do Save i Drine. Zagađeno je. Ako naiđe na olovo ili plin nema više ni ljudi ni životinja“, kaže jedan.

„Trebalo bi da prihvate to svi i da države ide napred. I opština Lopare. Jer mi nemamo drugih prihoda osim rudnika“, kaže drugi.

Naredne sedmice parlament RS će razmatrati izmene Zakona o geološkim istraživanjima tako da za odobravanje istraživanja mineralnih sirovina neće više biti potrebna saglasnost lokalne samouprave, kao ni mišljenje o proceni uticaja na životnu sredinu.

Ministar Đokić kaže da su izmene tog zakona na dugom štapu, s obzirom na potrebnu proceduru i javnu raspravu do konačnog stupanja na snagu. „To je sada malo da čisto propitamo javnost kakve su reakcije na taj zakon. Istraživanja ne smatram štetnim niti ona mogu biti štetna“, kaže Đokić.

Poslanik Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović kaže da se sve radilo iza očiju javnosti, da su davali saglasnost bez potrebnih dozvola, a da je narod doveden pred svršen čin.

„Protiv smo, ne zato jer smo protiv razvoja tog kraja, nego što se rudarenje vrši kao u Zimbabveu i Sudanu. Ne interesuju ih posledice, renta je minimalna a korist može imati samo par tajkuna“, kaže Vukanović.

ARHIVA PPNS LITIJUM PRONAĐEN KOD LOPARA (RS, BIH), OPŠTINА NAJAVLJUJE REFERENDUM

Prerada u Srbiji?

Iz ekoloških udruženja tvrde da je namera da se litijum sa Majevice prerađuje u Srbiji u okviru projekta Jadar, gde očekuju da će Rio Tinto kad-tad nastaviti projekat stopiran pre dve godine.

Iz kompanije koja vrši istraživanje na Majevici poručuju da su dosadašnji rezultati pokazali da postoji mogućnost ekološki opravdanog korišćenja mineralnih sirovina sa fokusom na „zelenu“ eksploataciju, sa smanjenom emisijom ugljen-dioksida i demografski povoljnim uticajem na celokupnu zajednicu Lopara.

Nezvanične informacije govore da je pronađeni litijum kod Lopara vredan oko deset milijardi dolara, te da bi, ako se počne kopati, iskopavanja trajala oko 65 godina.

Izvori: Balkan Green Energy News, DW, 14. i 16. 12. 2023.