Ima li života (u) Lepenici?
Odgovor na ovo pitanje čuo se na prezentaciji izveštaja o istraživanju Lepenice koje je udruženje Ekomar, uz stručnu podršku Prirodno-matematičkog fakulteta, sprovelo tokom 2021. godine.
Istovremeno je u Akvarijumu na PMF-u otvorena izložba fotografija na kojoj posetioci mogu da vide kako je Lepenica izgledala u prošlosti, a kako izgleda sada.
Rezultati su pokazali da od izvorišta do ušća Lepenice postoji veći broj faktora koji ugrožavaju ovaj vodotok. U izvorišnom delu osnovni faktori ugrožavanja su seča šuma, kaptiranje izvora, a od Grošnice pa sve do Lapova, gde reka prolazi kroz naselja, postoji veliki broj zagađivača.
- Evidentno je da se u Lepenicu direktno ulivaju otpadne vode različitih privrednih subjekata, domaćinstava, ali je neverovatan i broj divljih deponija koje mogu da se vide na obalama i u samoj reci. Naši podaci su pokazali da je reka Lepenica, samo u prvom delu svog vodotoka dobrog kvaliteta, druge klase, i tu smo pronašli interesantne vrste makrobeskičmenjaka i algi, između ostalog vrstu rečnog raka Astacus astacus, koja se nalazi na listi strogo zaštićenih vrsta.
- Nažalost, od momenta kada reka ulazi u naselja, prolazi kroz grad, kroz Kragujevac, Lapovo i Batočinu, zbog prisustva zagađujućih materija neorganskotoksičnog i organskog porekla dolazi do degradacije biodiverziteta. Opstaju samo vrste koje su indikatori izuzetno zagađene vode. Naši podaci o kvalitetu vode koji su definisani prema najnovijoj zakonskoj regulativi pokazuju da od Grošnice do Lapova, status reke Lepenice je pete klase, odnosno da je Lepenica jako zagađena reka – kaže prof. dr Snežana Simić, rukovodilac projekta i predsednica Udruženja Ekomar.
Projekat je realizovan uz podršku grada Kragujevca u okviru programa finansiranja/sufinansiranja projekata iz oblasti zaštite životne sredine, a prezentaciji su prisustvovali i Stefan Nikezić, član Gradskog veća za unapređenje i zaštitu životne sredine i Dragan Marinković, načelnik odeljenja za zaštitu životne sredine.
- Reka Lepenica kao i druge reke i potoci koje protiču kroz naš grad predstavljaju naše prirodno blago i tako se moramo odnosti prema njima. Nažalost, uvek postoje problemi i neodgovorni pojedinci i kompanije koje zloupotrebljavaju naše reke. Grad pokušava preko inspekcija da spreči ove zloupotrebe i da reaguje u pravo vreme u okviru svojih nadležnosti, istakao je Nikezić.
Neophodno je da kontinuirano radimo na podizanju svesti građana i kompanija o tome koliko su nam važne ove prirodne zelene oaze i ako nastavimo sa neodgovornim ponašanjem da se zapitamo šta ostavljamo u amanet budućim pokolenjima.
- Na teritoriji grada Kragujevca postoje vodotokovi prvog i drugog reda. U sladu sa zakonom, grad ima nadležnost nad vodotokovima drugog reda u smislu čišćenja, održavanja i zaštite od poplava, a JVP „Srbija vode“ nad vodotokovima prvog reda. Kontrolu i inspekcijski nadzor u slučaju ulivanja otpadnih voda u reke i potoke kontrolišu Republički inspektor za zaštitu životne sredine i Republički inspektor za vode. Ohrabrujuća vest jeste i izgradnja kanalizacione mreže u dužini od 360 kilometara i novog postrojenja za preradu otpadnih voda u Cvetojevcu i Stragarima što će u značajnoj meri doprineti smanjenju zagađenja reka i potoka, zaključio je Nikezić.
Izvori/foto: Ekomar, Grad Kragujevac, 23. 12. 2021.
Obrada/foto: Prviprvinaskali.com
IZ ARHIVE PPNS: KVALITET VAZDUHA
APLIKACIJA ’XECO VAZDUH’ NA PORTALU PRVI PRVI NA SKALI
PREPORUKA PPNS
IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU
