U ime sugraÄ‘ana koji su 13. aprila kontaktirali udruženje PRVI PRVI NA SKALI i dostavili fotografije i video snimke crnog gustog dima sa matiÄne adrese Energetike, nadležnima smo, u skladu sa Ustavom, prijavili ovaj sluÄaj ugrožavanja zdravlja stanovništva i životne sredine i, na osnovu zakona, zatražili hitne odgovore.
FOTO, 13. APRIL 2022:
VIDEO, 13 APRIL 2022:
Foto/video: Autori poznati PPNS
🎙 Najpre smo pitali koje vrste goriva i u kojim koliÄinama su korišÄ‡ene u kotlarnici Zastava na matiÄnoj lokaciji Energetike tokom popodneva u sredu 13. aprila 2022. godine?
Za proizvodnju toplotne energije na matiÄnoj lokaciji kao energent koristi se ugalj i niskosumporni mazut, odgovorila je Energetika posredstvom kabineta GradonaÄelnika Kragujevca.
- Niskosumporni mazut je kupljen od zvaniÄnog distributera NIS-a i kao takav se koristi za potpalu kotlovskog postrojenja i kao podrška sagorevanju. Ugalj se nabavlja u rudnicima Resavica, Soko i Štavalj. U popodnevnim Äasovima, dana 13. 4. 2022 godine, za potpalu i rad postrojenja potrošena je jedna tona mazuta i 50 tona uglja, navedeno je u odgovoru.
🎙 Pitali smo i šta je prouzrokovalo gust crni dim koji su naši sugraÄ‘ani zabeležili u to vreme i poslali nam fotografije i video snimke?
- Tehnološki postupak i procedura potpale kotlovskog postrojenja na matiÄnoj lokaciji je takav da se pri potpali kao energent koristi mazut do postizanja odreÄ‘ene temperature (taÄke paljenja) uglja i nakon toga ukljuÄivanja elektrostatiÄkog filtera. Te procedure se zbog specifiÄnosti pogona kao i samog tehnološkog postupka nisu menjale. Proces potpale kotla traje u intervalu od 15 do 45 minuta, odgovorila je Energetika.
- Mazut i ugalj su najgore vrste fosilnih goriva opterećeni toksiÄnim supstancama koje se emituju u životnu sredinu prilikom sagorevanja, a pritom se i u sagorevanju nadograÄ‘uju druge štetne supstance, pa sve to zajedno izlazi u životnu sredinu. Tu nema mnogo filozofije da bi se shvatila štetnost, a u kojoj meri je štetno to se jedino merenjem može utvrditi. Bojim se da je tu najveći problem. Merenja koja rade institucije zadužene za njih su nepotpuna, a zagaÄ‘ivaÄi osloboÄ‘eni da ih rade - imaju zakonsku obavezu, ali ih niko na to ne tera.
Nakon sprovedenog vanrednog inspekcijskog nadzora 17. novembra 2021.godine, Energetici su naložene mere za otklanjanje nezakonitosti i pribavljanje rezultata upravo merenja emisije zagaÄ‘ujućih materijala u vazduh, za matiÄnu lokaciju (K3 i K4), i na pet vanmatiÄnih lokacija.
🎙 Pošto je Energetika bila dužna da rezultate dostavi na uvid Inspektoru za zaštitu životne sredine, formiranom pri jedinici lokalne samouprave u Kragujevcu, iz Kabineta smo uz odgovore zatražili i te rezultate.
- Biće dostavljeno kroz izveštaj koji će Vam proslediti nadležna Služba kontrole kvaliteta i ekologije Energetike. Kontakt osoba je Nataša KovaÄević, glasi odgovor.
🎙 Na pitanje Äija je odgovornost za oÄito ugrožavanje zdravlja stanovništva i životne sredine - nismo dobili odgovor.
Iz kabineta GradonaÄelnika nam je naknadno poruÄeno da odgovor moramo da potražimo od nadležne službe Energetike.
- Kako se radi o ispuštanju ekstremnih koliÄina zagaÄ‘ujućih materija u vazduh što dovodi do uzbunjivanja javnosti Äak i na nivou vizuelnog doživljaja oblaka crnog dima koji se diže iznad postrojenja, potrebno je o ovakvim aktivnostima unapred obavestiti javnost uz adekvatno obrazloženje razloga za nastajanje zagaÄ‘enja, pojašnjenje mogućih posledica po životnu sredinu i posebno upozorenjem za ugrožene grupe (hroniÄne bolesnike, decu i sliÄno) da u definisanom periodu izbegnu zadržavanje u nekom podruÄju, smatra Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije, jedan od dojuÄerašnjih naÄelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine i autor aplikacije xEco vazduh koja je od novembra prošle godine aktivirana na portalu PRVI PRVI NA SKALI.
Lekić podseća da je u Srbiji na snazi Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha od 2010. godine, doraÄ‘ivana 2013. (prilog Älanka) koja, pored ostalog, sadrži koncentracije opasne po zdravlje ljudi i koncentracije o kojima se izveštava javnost:
POREMEĆAJ IZ 2020. GODINE I IZVINJENJE ENERGETIKE
Kada je u decembru 2020. godine u kotlarnici Erdoglija izvršen prelazak na prirodni gas kao energent, došlo je do poremećaja u sagorevanju kotlova koji je pratila pojava gustog crnog dima iz dimnjaka te kotlarnice.
VIDEO (0:00:23)
Svedoci te pojave bili su takoÄ‘e naši sugraÄ‘ani, kao i 13. aprila ove godine, samo što je o tom svedoÄenju pisalo u obaveštenju Energetika.
"Ova pojava je bila kratkotrajna, ali se u isto vreme i izvinjavamo za neprijatnosti koje je tom prilikom izazvala", stoji u i danas dostupnoj objavi Energetike od 11. decembra.
O "poremećaju" od 13. aprila nema reÄi - ni najave, niti izvinjenja - na zvaniÄnom sajtu Energetike (u trenutku objave ovog Älanka, poslednja vest je o tragediji u rudniku Soko od 1. aprila).
SugraÄ‘anima koji su prosleÄ‘ivali fotografije i video-snimke dimnjaka Energetike, pridružio se i kragujevaÄki fotograf Koki Jovanović, iz naselja Pivara. On je sa svojim timom uložio naroÄit trud da rasvesti i graÄ‘ane i nadležne po pitanju ekoloških problema sa matiÄne adrese Energetike.
- Ovom fotografijom želimo da podelimo realnost u kojoj se nalazimo i podignemo svest svim ljudima u gradu Kragujevcu da je pepelište Energetike neprihvatljivo da bude u našoj blizini. Neka ova poruka bude prvi žuti karton od strane graÄ‘ana Pivare odgovornim ljudima da ubrzaju proces deponovanja pepela što dalje od Pivare i Grada Kragujevca. Hvala ovim dragim ljudima koji su nam izašli u susret i meni omogućili da napravim ovu fotografiju, napisao Jovanović.
- Zajedno sa svojim sugraÄ‘anima smo došli na ideju da ovim sarkastiÄnim fotografijama pokažu koliko je ozbiljna situacija i kako se svi osećamo pošto raznovrsne molbe i primedbe ne utiÄu na odgovorne ljude.
Neka ovo bude vid opomene da se ubrza proces deponovanja pepelišta, objavljeno je u FB grupi "Ljubitelji Pivarskog parka".
Podsećamo, Grad Kragujevac je prošle godine izdvojio milion i 200 hiljada dinara iz gradskog budžeta za izradu Plana kvaliteta vazduha. Plan je predstavljen na javnoj raspravi, a predstavnici partnerskih udruženja Ekomar i PRVI PRVI NA SKALI založili su se da sanacija deponije pepela, uz prelazak Energetike na gas, uÄ‘e u ovaj dokument Grada koji se prosleÄ‘uje Republici, kako bi se i na taj naÄin uticalo na rešavanje velikog ekološkog problema - u celini. Konsultantska kuća i predstavnici Grada su prihvatili taj predlog.
Grad je u meÄ‘uvremenu (jul 2021) obezbedio kredit od 18 miliona evra, više od poÄetnih planova - 12 i po miliona evra, kako je najavljeno u martu 2021. godine. Najavljeno je da će se najpre potpuno zameniti kotlovi, a da u drugoj fazi projekta sledi i saniranje pepelišta.
Nedostavljeni i nepotpuniodgovori trebalo bi da zanimaju i GradonaÄelnika (u ovom sluÄaju njegov kabinet i saradnike zadužene za informacije od javnog znaÄaja), kao vrh organa vlasti u lokalnoj samoupravi koja ima ovlašÄ‡enja i dužnosti u zaštiti i poboljšanju kvaliteta vazduha, u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha (prilog Älanka). Naime, u ÄŒlanu 4. piše:
"Zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha obezbeÄ‘uju, u okviru svojih ovlašÄ‡enja, Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, privredna društva, preduzetnici, kao i druga pravna i fiziÄka lica".
Na lokalnu samoupravu se odnose i merenja posebne namene (ÄŒlan 16):
"U sluÄajevima kada postoji osnovana sumnja da je došlo do zagaÄ‘enja vazduha koje može narušiti zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu moraju se obaviti namenska merenja nivoa zagaÄ‘ujućih materija".
Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrÄ‘uje opravdanost osnovane sumnje iz stava 1. ovog Älana i donosi odluku o merenjima posebne namene koja sadrži naÄin i rokove merenja, kao i vrstu zagaÄ‘ujućih materija koje je potrebno meriti.
Merenja posebne namene Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave obavlja preko nadležnih organa državne uprave ili ovlašÄ‡enog pravnog lica.
Obaveštavanje javnosti u sluÄaju prekoraÄenja koncentracija propisanom je ÄŒlanom 23. ovog zakona:
"Kad se prekoraÄi koncentracija o kojoj se izveštava javnost utvrÄ‘ena aktom iz Älana 18. stav 1. ovog zakona ili koncentracija pojedine zagaÄ‘ujuće materije opasne po zdravlje ljudi, Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave, dužan je da obavesti javnost putem radija, televizije, dnevnih novina, interneta i/ili na drugi pogodan naÄin".
Planovi u sluÄaju prekograniÄnog aerozagaÄ‘enja definisani su ÄŒlanom 36:
"Nadležni organ jedinice lokalne samouprave je dužan da, u sluÄaju kada se bilo koja graniÄna vrednost, kritiÄni nivo, granica tolerancije, ciljna vrednost i dugoroÄni cilj, koncentracija opasna po zdravlje ljudi ili koncentracija o kojoj se izveštava javnost prekoraÄi zbog znaÄajnog prekograniÄnog prenosa vazduhom zagaÄ‘ujućih materija ili njihovih prekursora o tome obavesti Ministarstvo, i po potrebi, nadležni organ autonomne pokrajine".
Zakon predviđa: "Informacije koje se stavljaju na uvid javnosti moraju da budu jasne, razumljive, lako dostupne i date pravovremeno".
Ovaj zakon utvrÄ‘uje i sadržaj informacija o kvalitetu vazduha, a u ÄŒlanu 66. pored ostalog piše:
"U sluÄaju prekoraÄenja koncentracije opasne po zdravlje ljudi i koncentracije o kojoj se izveštava javnost nadležni organ obaveštava javnost o lokaciji ili podruÄju prekoraÄenja, vrsti koncentracije koja je prekoraÄena (koncentracija o kojoj se izveštava javnost ili koja je opasna po zdravlje ljudi), vremenu poÄetka i trajanju prekoraÄenja, najvišoj jednoÄasovnoj koncentraciji, odnosno najvišoj osmoÄasovnoj srednjoj koncentraciji u sluÄaju prizemnog ozona, geografskom podruÄju na kome se oÄekuje prekoraÄenje koncentracije o kojoj se izveštava javnost i/ili koja je opasna po zdravlje ljudi, prognozama za naredni period sa oÄekivanim promenama zagaÄ‘enja sa procenom promene, podacima za posebno osetljive grupe stanovništva, mogućim efektima po zdravlje i preporuÄenom ponašanju (podaci o posebno osetljivim grupama, opis mogućih simptoma, preduzimanje preporuÄenih mera, nove informacije o toku dogaÄ‘aja) i podacima o preventivnim merama za smanjenje zagaÄ‘enja.
U sluÄaju procenjenog nastavka prekoraÄenja nadležni organ će preduzeti praktiÄne mere".
Zakonom su rešeni i prekršaji:
"NovÄanom kaznom 25.000 do 50.000 kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu državne uprave, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave,odnosno u imaocu javnih ovlašÄ‡enja i ovlašÄ‡enom pravnom licu ako: ...6) ne obavesti javnost putem radija, televizije, dnevnih novina, interneta i/ili na drugi pogodan naÄin o prekoraÄenim koncentracijama zahteva kvaliteta vazduha iz Älana 18. stav 1. ili koncentracijama za pojedine zagaÄ‘ujuće materije opasne po ljudsko zdravlje (Älan 23)".
Zakon o zaštiti vazduha (36/2009-60, 10/2013-30, 26/2021-3 (dr. zakon) donosi pojedine izraze koji imaju sledeće znaÄenje:
zainteresovana javnost je javnost na koju rad postrojenja i obavljanje aktivnosti utiÄe ili je verovatno da će uticati, ukljuÄujući nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa;
javnostjesu jedno ili više fiziÄkih ili pravnih lica, njihova udruženja, organizacije ili grupe;
koncentracija o kojoj se izveštava javnostje nivo zagaÄ‘ujuÄ‘e materije Äije prekoraÄenje predstavlja opasnost po zdravlje posebno osetljivih delova populacije od kratkotrajne izloženosti, o kojoj je neophodno hitno i odgovarajuće informisanje javnosti
ZnaÄaj delovanja organa vlasti, ali i graÄ‘ana, za zdravu životnu sredinu, odreÄ‘uje i Ustav Republike Srbije (ÄŒlan 74):
"Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da Äuva i poboljšava životnu sredinu".
PRILOZI PPNS
ZAKON O ZAŠTITI VAZDUHA
UREDBA O USLOVIMA ZA MONITORING I ZAHTEVIMA KVALITETA VAZDUHA
UREDBA O MERENJIMA EMISIJA ZAGAÄUJUĆIH MATERIJA U VAZDUH IZ STACIONARNIH IZVORA ZAGAÄIVANJA
Pobeda Zlatka Kokanovića nad Rio Tintom - na privatnoj parceli od 32 ara
Kragujevcu odobrena sredstva za uklanjanje 14 divljih deponija
FOTO: Divlja deponija na Metinom Brdu, 14. 4. 2022.
FOTO: Energetika Kragujevac, 13. 4. 2022.
U ÄŒumiću novo smeće na zgarištu starog
Staza smeća i zaraze izmeÄ‘u kulturnih dobara - Abraševića (1905) i Vodotornja (s kraja XIX veka)
Zmije otrovnice i prva pomoć u sluÄaju ujeda
Jalovište rudnika litijuma u RaÄ‘evini; Nećemo dozvoliti rudnik
ÄŒumićanci prijavili divlju deponiju, JKP Šumadija zakasila sa uklanjanjem, neko rešio problem - paljenjem smeća
Zašto ne možemo "izrudariti" naš put iz klimatske krize
SANU (Projekat Jadar - šta je poznato?): Petar Bulat - Mogući uticaji na zdravlje stanovništva
Nedostatak kontejnera veliki problem ÄŒumića - saglasni meštani i mesna zajednica
Degradacija prostora u okviru projekta Jadar - Ratko Ristić, Ivan Malušević, Petar Nešković, Angelina Novaković, Siniša Polovina, Vukašin MilÄanović
Prikupljeno dovoljno potpisa za narodnu inicijativu protiv rudnika litijuma
Crna knjiga: SluÄaj privatizacije Jaroslav ÄŒerni
U rudniku uglja Soko poginulo osam rudara, 18 je povređeno
MART 2022
Pištaljka: Vrhovni kasacioni sud na strani uzbunjivaÄa iz RaÄe
Projekat Jadar: Prikaz zone rudarskih aktivnosti sa potencijalnim mestima uticaja
Marš sa Drine: Projekat Jadar nastavljen; Rio Tinto: Ne poÄinjemo sa iskopavanjem (VIDEO)
Promocija zbornika SANU "Projekat Jadar - šta je poznato (AUDIO)
Tokom peticije u Kragujevcu protiv litijuma: Rešavanje ekoloških problema više ne može i ne sme da Äeka
Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma sprovodi se i u Kragujevcu
Elaborat za izradu PDG Bešnjaja na ranom javnom uvidu do 7. aprila
Danas javlja: KragujevÄani Äekaju u redovima da potpišu protiv rudarenja litijuma
U Kragujevcu održana tribina ’Od ideologije do ekologije’ (VIDEO)
Od zagaÄ‘enja do uništenja - Äovek, priroda i odgovornost (36. tribina "Nije filozofski ćutati")
Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma sprovodi se i u Kragujevcu
Algoritam zasnovan na ponašanju pÄela pomaže istraživaÄima da smanje zagaÄ‘enje iz saobraćaja u Kragujevcu
Pesak iz Sahare, najvećeg izvora prašine, u kišnim kapima i u Srbiji (VIDEO: Španija, Francuska)
Narodna inicijativa za zakonsku zabranu bora i litijuma na teritoriji Srbije
RTS najavio redovno izveštavanje o kvalitetu vazduha svakodnevno u 19:20, ali...
ÄŒista Srbija, a prljava tehnologija. Nešto smrdi - prof. dr ÄŒedo Maksimović (VIDEO)
Mentalno razgibavanje: Jadar ćete da trujete!?
Aerozagađenje na teritoriji Kragujevca, novembar-decembar 2021
Bušotine Rio Tinta otrovale Jadar borom i arsenom, predstavljeno u SANU
Gama zraÄenje u Braginu (Belorusija) 490nsv, u VinÄi (Beograd) 111nsv
Akvarijum: Metode nauÄnog vrednovanja netaknutih vodenih staništa
SEOS u akciji - u Srednjoj Dobrinji skup 6. marta, u Pomoravlju prikupljanje potpisa za zakon o zabrani litijuma
Savet za borbu protiv korupcije: Izveštaj o privatizaciji Instituta za vodoprivredu Jaroslav ÄŒerni
ZakljuÄak iz zbornika SANU "Projekat Jadar - šta je poznato?"
Dok Rio Tinto u Srbiji ispituje osnov ukidanja Projekta Jadar, u Mozambiku kažnjen zbog obmana o rezervama, a na Novom Zelandu otkriveno da nema ugovor o uklanjanju opasnog otpada
FEBRUAR 2022
Šumska pedagogija u Šumadiji
Apel RTS-u da dnevno-informise-o-zagadjenosti-vazduha-ili-sledi-masovni-protest-video.html
SEOS i Kreni-promeni: Potpisima građana i protestima do zakona o zabrani rudnika litijuma (VIDEO)
SANU: Promocija zbornika "Projekat Jadar - šta je poznato?"
U Kragujevcu javno raspravljano o proceni uticaja na životnu sredinu rekonstrukcije kotlarnice Energetike
Rio Tinto za Glas Amerike: Poštujemo odluku Vlade; meštani za DojÄe vele: Rio Tinto ne odustaje (VIDEO)
Prorektor Ristić povodom prozivke premijerke Brnabić: Dobijao sam sugestije da povedem raÄuna gde, šta i kako govorim
Pentagonu potrebne veće zalihe litijuma za vojnu industriju; bivša direktorka Rio Tinta u vrhu korporacije Lokhid Martin koja se sastajala sa srpskim firmama u Dubaiju
Milion stanovnika živi u gradovima gde ne postoji državni monitoring kvaliteta vazduha
RTS: Vazduh u Srbiji prekomerno zagaÄ‘en, precizne podatke imaće uskoro Kragujevac, Valjevo, OseÄina, Novi Sad, Subotica, Vrbas, Nova Varoš, Prijepolje, Kladovo, Bor, Vranje, Leskovac, Pirot, Niš i ÄŒaÄak (VIDEO)
Protesti u Portugaliji protiv rudnika litijuma
Princeza Danica KaraÄ‘orÄ‘ević u kampu SEOS-a: Filip i ja podržavamo naš narod (FOTO, VIDEO)
SEOS ispred Predsedništva: Treći dan (FOTO, VIDEO)
SEOS ispred Predsedništva, 12. 2. 2022. (VIDEO)
Prijavi ekološki problem - rok za rešavanje: sedam dana od dobijanja zahteva
Radni doruÄak SEOS-a i Kreni-promeni (VIDEO)
SEOS: Protest za trajnu zabranu istraživanja i eksploatacije bora i litijuma u Srbiji (FOTO, VIDEO)
Godfri o Rio Tintu u Srbiji: Jadarit "neverovatna" šansa..., nadam se da ova priÄa nije završena
SEOS: Svi kao jedan - najava protesta ispred Predsedništva (AUDIO)
Zorana Mihajlović uporno odbija zahteve za pristup zapisnicima Radne grupe za implementaciju Projekta Jadar
SEOS i- Kreni-promeni: Ne odustajemo do zabrane istraživanja i eksploatacije litijuma i bora (FOTO, VIDEO)
Galerija PPNS: Srbija nije na prodaju!
Protest: Srbija nije na prodaju - Kragujevac, 8. febuar
1990: Efektna opomena - Crni list Kristalu
SEOS i Kreni-promeni nastavljaju proteste do donošenja zakona o zabrani istraživanja i ekspolatacije bora i litijuma u Srbiji (VIDEO)
NauÄnici i struÄnjaci narodnim poslanicima: Zabranite zakonom istraživanje i rudarenje bora i litijuma u celoj Srbiji
"Srpski Amazon" saÄuvan od MHE (Nera - jedina planinska reka Vojvodine)
SEOS i Kreni-promeni saglasni: Jedini zahtev - zabrana istrživanja i iskopavanja litijuma i bora na teritoriji Srbije
Rio Tinto objavio izveštaj o ’kulturu maltretiranja, uznemiravanja i rasizma’ u ovom rudarskom gigantu
Sindikat nauke Srbije: Za dostojanstven rad u nauci
JANUAR 2022
Dejan Lekić, Bojan Simišić: Ne politizujemo, borimo se za živu glavu
Rudnici kulture: Bor i Majdanpek (VIDEO)
Zašto je važno da se uvede zabrana iskopavanja litijuma i bora na teritoriji cele Srbije
Advokat Sreten ÄorÄ‘ević: Rio Tinto govorio neistine
SEOS: Predlog zakona o zabrani istraživanja i eksploatacije litijuma i bora na teritoriji Republike Srbije, sa obrazloženjem
SEOS: Predlog zakona i pitanja za Vladu Srbije
Tadić: Bili su dobrodošli! Niko neće Rio Tintu, koji je ogromna kompanija, reći 2001..., 2012. ni sada - niste dobrodošli! (VIDEO)
Protest: Nije kraj - Loznica, 22. 1. 2022. (VIDEO)
I Službeni glasnik objavio Uredbu o prestanku važenja Prostornog plana za realizaciju "Projekta Jadar"
Objavljena Uredba o prestanku važenja Prostornog plana za realizaciju projekta Jadar
Rio Tinto brine - za "naše aktivnosti i naše ljude u Srbiji"
Naled, Kanada Fond i Breakthrough doo - inicijatori ubrzanog donošenja novog zakona o rudarstvu 2014.
Vlada ukinula prostorni plan za Jadar
Dejan Lekić za CINS: Skoro milion i po graÄ‘ana u većim mestima ne zna kakav vazduh diše
SEOS: Nastavlja sa blokadama - nećemo rudnik litijuma, moratorijum nas ne zanima
Rio Tinto odlaže plan proizvodnje u Srbiji za 2027, uslov: odobrenja i dozvole Vlade
Brnabić: LiÄno ću se ukljuÄiti u realizaciju projekta (2018); Rio Tinto ne mora da bude u Srbiji (2022)
Dok je projekat Rio Tinta zaustavljen u blizini Feniksa, ambasador Godfri: Litijum je ogromna korist za Srbiju
Manojlović: Ne plaća se odšteta ako se ukine Prostorni plan; ÄorÄ‘evi: Tehnologija Rio Tinta opasna po životnu sredinu
VuÄić o Rio Tintu: Šta mislite da je neko na lepe oÄi dobio istražna prava bez-dinara? Dinara nam nisu platili!
Ima li posledica za Rio Tinto zbog neobjavljivanja studije u 2021. o proceni uticaja na životnu sredinu, najavljene na sastank sa VuÄićem i u izjavama A. Brnabić
Da li ste za utvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije? NE!
Prof. Zoran Stevanović, geolog: Država ima pravo da ne odobri kopanje litijuma
Rio Tinto kao metafora: BDP i statistiÄke iluzije
Prorektor Ristić: Izaći ću na referendum i zaokružiti NE
Agelast: Rio Tinto - dr Dragana ÄorÄ‘ević, dr Ljiljana Tomović i Sreten ÄorÄ‘ević
Budimo pametni, saÄuvajmo to što imamo - Jovan Memedović (Sasvim prirodno: Gladni turista)
Projekat Rio Tinta u Srbiji štite potpisi Svilanovića (2004) i VuÄića (2021) na meÄ‘unarodnim ugovorima sa Ujedinjenim Kraljevstvom?
Komentara: 0