Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas

Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas

Kragujevac gasi kotlarnice na ugalj

Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)

Kragujevac bi, prema najavama lokalnih vlasti, mogao biti prvi grad u Srbiji gde će se do kraja godine ugasiti kotlarnice na ugalj.

U "Energetici", gradskom postrojenju za proizvodnju toplotne energije koja još uvek koristi ugalj kao glavno gorivo, biće ugašeni stari kotlovi na ugalj i na njihovo mesto biće instalirani najsavremeniji kotlovi koji će biti priključeni na gas.

Prema najavama iz gradske uprave biće instalirano šest novih kotlova ukupne snage od 120 megavata, što je dovoljno da zadovolji potrebe sistema daljinskog grejanja, odnosno da obezbedi pouzdano i kvalitetno snabdevanje oko 22.000 potrošača toplotnom energijom.

"Ukupna vrednost projekta je 12,5 miliona evra, a finansiraće se iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, čiji su konsultanti izradili studiju opravdanosti ovog projekta", rekao je za RSE Vladimir Maksimović, član kragujevačkog Gradskog veća zadužen za komunalnu delatnost.

On je objasnio i da je nosilac posla nabavke gasnih kotlova Ministarstvo za zaštitu životne sredine, koje će sprovesti tendersku proceduru za nabavku opreme.

"Tender će biti raspisan po modelu FIDIC žute knjige, što znači da će projekat biti realizovan po sistemu ’ključ u ruke’, po kojem izvođač priprema projektnu dokumentaciju i izvodi sve radove, uključujući i instalaciju kotlova i opreme", rekao je Maksimović.

On je rekao da ceo posao mora da bude završen najkasnije do 1. novembra 2021. godine, odnosno do početka sledeće grejne sezone.



Video: Prviprvinaskali.com, 12. 3. 2021.

Ugalj kao energent još od 1884.

U Kragujevcu je još 1884. godine, kada su posebnim sistemom zagrevane fabričke hale Topolivnice i Vojnotehničkog zavoda, uspostavljen prvi oblik daljinskog grejanja u Srbiji.

Gotovo 80 godina kasnije sagrađene su prve gradske toplane u Beogradu i Novom Sadu koji dobijaju daljinsko grejanje 1961. godine, dok u Kragujevcu gradska toplana počinje da radi 1962. godine.

Gradski toplovod povezan je 1978. godine na industrijske parne kotlove, čime su tehnološki spojeni gradska i fabrička toplana, a 1986. obavljena je njihova potpuna fuzija.

Od tada do danas toplana je menjala nazive, proširivala kapacitete i širila mrežu potrošača, ali je ugalj ostao kao dominantno gorivo za zagrevanje kotlova.

Aerozagađenje u Kragujevcu (fotoarhiv)

Aerozagađenje u Kragujevcu (fotoarhiva)

Greje i truje

Prema zvaničnim podacima "Energetika" je jedan od većih zagađivača vazduha u Srbiji, koja već skoro pola veka istovremeno greje i truje Kragujevčane velikim količinama ugljen-dioksida, azotnih oksida i pn čestica koje u dimu i čađi izbacuje iz svojih dimnjaka tokom sagorevanja oko 750.000 tona uglja, koliko se prosečno upotrebi po sezoni.

Veliki ekološki problem predstavlja i 25.000 tona pepela i šljake koji nastanu sagorevanjem uglja.

Kragujevac je u samom vrhu liste gradova u Srbiji sa najzagađenijim vazduhom, a taj problem posebno je izražen tokom zimskih meseci, kada "Energetika" radi punim kapacitetom.

Zbog toga je lokalna samouprava zahtevala od Vlade Srbije da joj pomogne u rešavanju ovog višedecenijskog problema, što je prošle godine prihvatilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, koje je odobrilo zamenu kotlova.

Investicija u zdravlje

Vladimir Maksimović, član kragujevačkog Gradskog veća zadužen za komunalnu delatnost, objašnjava i da u ovom trenutku u "Energetici" ima više od 20.000 tona pepela nastalog sagorevanjem uglja.

"Što je takođe veliki ekološki problem", rekao je Maksimović.

Prema njegovim rečima, i ekonomski aspekt je veoma značajan jer će gasifikacija obezbediti potpunu konsolidaciju "Energetike" finansijskom i organizacionom delu.

"Poznato je da je ’Energetika’ u jednom trenutku imala dug od 17 milijardi dinara (oko 144 miliona evra) koji je sada smanjen na 11 milijardi (oko 93 miliona evra). ’Energetika’ sada ulazi u unapred pripremljen plan reorganizacije kroz koji će rešiti i te dugove", rekao je član Gradskog veća za komunalnu delatnost.

Potrošnja 750.000 tona uglja po grejnoj sezoni, Kragujevac (fotoarhiv)

Potrošnja 750.000 tona uglja po grejnoj sezoni, Kragujevac (fotoarhiva)

Maksimović je objasnio da je ugalj kao energent u startu jeftiniji od gasa, ali kada se njegovoj ceni dodaju svi sporedni troškovi, kojih prilikom upotrebe gasa nema ili su znatno manji, onda se dobija realna cena.

"Kada se na cenu uglja dodaju transportni troškovi, odnosno prevoza od rudnika do ’Energetike’, troškovi za električnu energiju i vodu u tehnološkom procesu, troškovi tretmana pepela, njegovog odvoženja i odlaganja, onda dolazimo do realne cene proizvodnje toplotne energije na ugalj, koja je znatno skuplja od proizvodnje na gas", istakao je Maksimović.

On je dodao i da bi se, zbog znatnih ušteda u procesu proizvodnje, nakon početka rada novog postrojenja i analiza moglo razmišljati i o korekciji cena grejanja za potrošače.

Iskorak ka evropskim standardima

Evropski parlament je još 2017. godine usvojio predlog da se do 2030. godine na nivou Evropske unije energetska efikasnost poboljša za 35 odsto i da se u tom procentu obezbedi i udeo energije iz obnovljivih izvora.

Srbija će u procesu priključivanja EU morati da stremi tim standardima, ali do sada u tom pogledu nije ostvaren značajniji napredak.

Promenom goriva i instaliranjem najsavremenije opreme, kragujevačka "Energetika" će znatno popraviti energetsku efikasnost, ali će udeo proizvodnje energije iz obnovljivih izvora ostati na nuli.

Maksimović je rekao da je Kragujevac posvećen primeni obnovljivih izvora energije, ali da je gradska toplana isuviše veliki system, za koji bi trebalo obezbediti tu vrstu goriva.

"To bi bilo apsolutno nerentabilno i veoma teško. Grad podstiče upotrebu obnovljivih izvora energije u gradskim zonama u kojima nije izvršena toplifikacija, kao i kroz stimulaciju projekata u oblasti ekologije", rekao je Maksimović i dodao da bi u budućnosti deo električne energije potrebne za proces proizvodnje u "Energetici" mogao da se obezbedi iz solarnih sistema.



Video: Prviprvinaskali.com, 12. 3. 2021.

Emisija štetnih materija manja za 70 odsto

Andreja Ilić, direktor "Energetike", rekao je za RSE da će pozitivni efekti ugradnje novih kotlova, koji će se zagrevati na gas, biti višestruki i dugoročni.

"Najveći i najznačajniji benefit za građane biće smanjenje ukupne emisije štetnih materija u atmosferu, koje će po procenama stručnjaka u Kragujevcu iznositi čitavih 70 odsto, a to će se pozitivno odraziti i na ukupnu zagađenost na nivou cele Srbije. Biće znatno smanjena emisija ugljen-dioksida, neće biti azotnih oksida i emitovanja pm čestica", rekao je Ilić.

On je naveo da sadašnje postrojenje, čiji su prvi kotlovi montirani još 1961. godine, zbog svog zastarelog tehnološkog koncepta, ima visok stepen utroška električne energije, što dodatno negativno utiče na životnu sredinu i povećava troškove.

"Primenom nove, najsavremenije tehnologije koja će biti instalirana i promenom energenta, grejanje će biti kvalitetnije, sa manjim potencijalnim rizicima, a ono što je najvažnije, postići će se izuzetno smanjenje emisije štetnih materija u atmosferu", istakao je Ilić.

Gas dobra zamena za ugalj

Govoreći za Radio Slobodna Evropa o zameni starih kotlova u "Energetici" Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), organizacije koja se bavi zaštitom životne sredine, naglasio je da je "direktno spaljivanje fosilnih goriva za zagrevanje vode u toplovodima anticivilizacijski čin", zbog čega je njihova zamena ekološki prihvatljivijim energentima dobrodošla.

"Pogotovo je to važno kada je u pitanju ugalj, jer on zagađuje u svim fazama – od eksploatacije do spaljivanja i odlaganja", istakao je Popović.

Kako je objasnio, ugalj je "najprljavije gorivo", koje se koristi za proizvodnju toplotne i električne energije.

"Gas je manji zagađivač koji emituje značajno manje ugljen-dioksida u vazduh, i to je svakako veliko poboljšanje", rekao je Popović.

Popović je, međutim, ocenio da nije dobro što se tranzicija fosilnih goriva koja se koriste za zagrevanje vode u velikim toplovodnim sistemima u Srbiji "odvija bez ikakve analize dobiti i troškova i ispitivanja mogućnosti iskorišćavanja obnovljivih izvora energije".

"To je veoma zaostao pristup proizvodnji toplotne energije. To što se mogućnost uvođenja obnovljivih izvora energije gotovo uopšte ne razmatra predstavlja veliki javno-politički nedostatak. Poslednja opcija za proizvodnju toplotne energije u 21. veku trebalo bi da bude direktno spaljivanje goriva, a u Srbiji se ona primenjuje u više od 90 odsto slučajeva", naglasio je programski direktor RERI.

Jedna od pet mini toplana na gas u naselju Bagremar, Kragujevac (fotoarhiv)

Jedna od pet mini toplana na gas u naselju Bagremar, Kragujevac (fotoarhiva)

Obnovljivi izvori za izlaz iz ekološke katastrofe

Popović je naveo da je na globalnom nivou gas kao energent za proizvodnju tople vode za daljinsko grejanje zastupljen sa 40 odsto i da "Srbija ne radi ništa što ne rade druge zemlje u svetu", ali je ocenio da je, zbog situacije u kojoj se Srbija sada nalazi, ovo prava prilika da se napravi zaokret ka obnovljivim izvorima.

"Zbog zagađenja vazduha koje je poprimilo obime ekološke katastrofe sada je prilika da se napravi ozbiljan reset i da se makar pokuša da se bar jedan deo sistema daljinskog grejanja prebaci na obnovljive izvore energije", rekao je Popović i kao primer naveo neka mesta u Srbiji koja su to već uradila.

"Manje lokalne samouprave koje su takođe imale probleme sa zagađenjem vazduha: Šabac, Pirot, Priboj i još neki gradovi su već prebacili jedan deo pogona na obnovljive izvore, odnosno na bio masu i to se isplatilo i ekološki i ekonomski. Verujem da bi i Kragujevac mogao da pokuša da bar jedan deo kapaciteta prebaci na obnovljive izvore i da ispita mogućnosti za korišćenje solarne energije, geotermalne energije i bio mase", rekao je Popović.

Borba za čist vazduh u Srbiji

U studiji koju su početkom ove godine publikovali Klimatski istraživački centri Ember iz Londona i Agora energetski zaokret iz Berlina, istaknuto je da je u 2020. godini u Evropskoj uniji 38 odsto struje dobijeno iz obnovljivih izvora koji su, prvi put pretekli ugalj i gas, do tada dominantne izvore.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije nije odgovorilo na upit RSE sa pitanjima u vezi sa nastavkom gasifikacije velikih sistema, poput toplana u Kruševcu i Boru, koje svoje kotlovode za toplovode zagrevaju na ugalj, kao i na pitanja o učešću obnovljivih izvora u proizvodnji struje.

Srbija donosi Zakon o klimatskim promenama

Skupštinski Odbor za zaštitu životne sredine usvojio je 16. marta Predlog zakona o klimatskim promenama, više od dve godine nakon što je završena javna rasprava o tom dokumentu.

Državna sekretarka Ministarstva za zaštitu životne sredine Jelena Tanasković izjavila je na sednici tog odbora da usvajanje ovog zakona treba posmatrati kao šansu za razvoj i otvaranje zelenih radnih mesta.

Primenom zakona o klimatskim promenama uspostaviće se sistem za smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i obezbediti prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, saopštila je ranije Vlada Srbije.

Predlog ovog zakona na agenda je zasedanja parlamenta 16. marta, a značajan je i zbog evropskih standarda.

U procesu pristupanja EU jedno od najtežih poglavlja za Srbiju, zbog dugogodišnje nebrige, predstavljaće upravo ono pod rednim brojem 27, koje se tiče zaštite životne sredine i klimatskih promena.



Video: Prviprvinaskali.com, 12. 3. 2021.

Branko Vučković

Foto: Prviprvinaskali.com, 12. 3. 2021.
Izvor: Slobodna Evropa, 16. 3. 2021. 

PRILOG PPNS

ZAKON O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE


PRVI PRVI NA SKALI Log glava 75

ARHIVA PPNS

REGISTAR IZVORA ZAGAĐIVANJA U KRAGUJEVCU




DREN: EKOLOGIJA

MART (19)

  • Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
  • Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
  • FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
  • Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
  • Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
  • Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
  • Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
  • Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
  • Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
  • Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
  • FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
  • Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
  • Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
  • Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
  • Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
  • Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
  • Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
  • Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
  • Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)

FEBRUAR (15)

  • Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
  • Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
  • Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
  • Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
  • Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
  • Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
  • Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
  • Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
  • U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
  • RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
  • Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
  • Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
  • Ekološki bilten Kragujevca (novembar-decembar 2020)
  • Molba savesnih: Ne hranite patke i labudove hlebom i pekarskim proizvodima
  • Godišnji plan inspekcijskog nadzora u Kragujevcu 2021.

JANUAR (25)

  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca, decembar 2020.
  • Zagađivač plaća. Zaista?
  • Ubijanje reke: Krivaja, Bačka Topola (20. 1. 2021)
  • Digitalni registar zagađivača u Kragujevcu: Prijave građana u 2020.
  • Kvalitet vazduha: Kragujevac, 21. 1. 2021. (21:00)
  • Povodom zagađenja Lepenice: MUP identifikovao počinioca, istraga u toku
  • Objavljen program istraživanja i kontrole životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2021.
  • Most na reci Lepenici (Cvetojevac, Kragujevac), 18. 1. 2021.
  • Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca - novembar 2020.
  • Republički inspektor podneo prijave zbog odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu
  • Izručivanje otpada u Lepenicu pored mosta na ulasku u Cvetojevac (VIDEO)
  • Plan kvaliteta vazduha u Beogradu (2016-2020)
  • Kineski radnici u Rakiti štrajkоvali, pa odustali nakon pritisaka poslodavca
  • U Agenciji za zaštitu životne sredine smenjen i Dejan Lekić, načelnik od osnivanja
  • Klima 101: Istraživanje ’Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?’
  • Pogrešne koordinate merne stanice Kragujevac na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine
  • Prostor za automobile biće prepolovljen, a pešačke staze sa drvoredima prostiraće se na 1,9km - u Parizu
  • Energetika i Gradska uprava Kragujevac među 10 najvećih dužnika za struju
  • Udruženja građana - društveni uticaj bez dovoljno podrške
  • Srpski olimpijac Čaba Silađi čistio Divčibare od smeća
  • Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2021.
  • Počelo čišćenje otpada na Drini, pomoći će i EPS
  • Otpad kao pretnja proizvodnji hidroelektrane Višegrad
  • Fotografski priručnik za raspoznavanje labudova (Cygnus sp) u Srbiji
  • Stara Planina, prvi deo (Sasvim prirodno)

DETALJNO


GALERIJA PPNS
ZAŠTITNICI ŽIVOTNE SREDINE 2019


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari