Litijum nije rešenje za sve: EPS-ovi stručnjaci protiv upotrebe baterija za skladištenje energije iz obnovljivih izvora
Iako se u Srbiji litijum poslednjih meseci preporučuje kao lek za sve probleme, od elektromobilnosti do skladištenja električne energije dobijene iz obnovljivih izvora, za šta bi prema medijskim izveštajima u Kini uskoro već trebalo da počne da se koristi, stručnjaci EPS-a, bar kad je o ovoj poslednjoj primeni reč, imaju rezerve. Kako je istaknuto da današnjoj panel diskusiji „Uloga Elektroprivrede Srbije u zelenoj energetskoj tranziciji“, struju dobijenu iz vetra i solara, i dalje je bolje skladištiti u reverzibilnim hidro-elektranama, nego u litijum jonskim baterijama.
Kako su naveli, problem sa baterijama je u tome što za sada ne postoji tehnologija za reciklažu, a i zagađuju okolinu.
„S obzirom da je vek eksploatacije baterije od 20 do 25 godina te da ne znamo kako će moći da se prerađuju, EPS ide na reverzibilne hidro-elektrane kao skladišta“, rekao je Jova Tošić, rukovodilac projekta izgradnje solarne elektrane Petka u EPS-u.
Ovaj stav, kako kažu EPS-ovi stručnjaci, nije povezan sa trenutnim lomljenjem koplja oko rudarenja litijuma na teritoriji Srbije.
ARHIVA PPNS NEMA ZEMLJE ZA NAKNADNO PAMETNE - BORIS JAŠOVIĆ
S druge strane, sama upotreba solarnih panela sa stanovišta reciklaže nije sporna, jer se prema Tošićevim rečima, solarni paneli po isteku životnog veka „mrve i mešaju sa građevinskim materijalom“ i tako recikliraju. Drugi materijali koji se koriste za izradu solarnih postrojenja takođe imaju svoju kasniju primenu, ponekad i kao reciklirani nameštaj.
Udeo energije dobijene iz obnovljivih izvora u prošloj godini je bio 41,58 odsto, dok je u 2019. godini taj procenat iznosio 33,04, pokazuju podaci Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). Plan države je da do 2026. godine iz vetra i solara dobije 1.500 megavata struje, bez hidro potencijala, što su učesnici panela ocenili kao moguće.
Skok je možda nekome iznenađenje, da je Srbija za tako kratko vreme, od 2019. do 2023. uspela da podigne svoje kapacitete obnovljivih izvora u tolikoj meri. No, u Srbiji je struja dobijena iz hidroelektrana uvek činila oko trećinu ukupno proizvedene energije.
„Od osam gigavata instaliranih kapaciteta u Srbiji, oko tri gigavata je dobijeno iz hidroelektrana. Evropske zemlje su iskoristile preko 70 odsto svojih hidro potencijala. EPS ima mogućnosti za nove objekte ove vrste, s obzirom da je potencijal Dunava iskorišćen 60 odsto, Drine oko 40 odsto, a Uvca 50 odsto. Za Drinu i Dunav su nam potrebni međunarodni ugovori“, objašnjava Dragan Stanković, direktor sektora za održavanje i ulaganje u hidroelekrane i obnovljive izvore energije u EPS.
Osim što se radi na projektu Đerdap 3 sa rumunskom stranom, EPS radi na projektu Bistrica i tenderi bi trebalo da budu raspisani na jesen dok bi početak radova, prema Stankovićevim rečima, mogao da bude 2026. godine.
Što se tiče solarne elektrane Petka, koja je u okviru Kostolca, radovi bi trebalo da budu završeni 20. februara naredne godine, dok bi sam pogon trebalo da bude na mreži u martu. Vetropark u Kostolcu, koji je ujedno i prva investicija države u ovaj sektor, trebalo bi da počne da radi u oktobru 2025. godine. Sve ukupno u Kostolcu od različitih vidova energije treba da se postigne kapacitet od preko 1.000 megavata.
Dosadašnjim revitalizacijama hidroelekrana EPS je dobio oko 200 miliona novih kilovatsati godišnje. Kompanija priprema i revitalizaciju četiri hidroelektrane – Vlasinske HE, Bistrice, Potpeća i Đerdapa 2. Neke hidroelektrane prolaze revitalizaciju prvi put, a rade više od 50 godina.
Foto: EPS
Aleksandra Nenadović
Izvor: Nova ekonomija, 15. 10. 2024.
DODACI PPNS
Izveštaj sa panel diskusije "Uloga EPS-a u zelenoj energetskoj tranziciji Srbije"
Moderator: Jelica Putniković, urednik Energije Balkana
Panelisti:
- Dragan Stanković, direktor sektora za održavanje i ulaganja u HE i OIE EPS AD;
- Predrag Đorđević, rukovodilac projekta izgradnje Vetroparka „Kostolac“, EPS AD;
- Jovan Tošić, rukovodilac projekta Solarne elektrane „Petka“, EPS AD;
- Miloš Colić, direktor kompanije New Energy Solutions.
Ozelenjavanje portfelja EPS
Izvor: Energija Balkana
Poljuljani Stellantis u pomoć poziva Kineze
- Stellantis se udružio sa kineskim automobilskim startapom Leapmotor, kako bi smanjio troškove
- InoBat, u kome Kinezi imaju vlasnički udeo, u Srbiji planira fabriku baterija u blizini Kragujevca
- ’Ovo je konkurentska prednost Stellantisa’, poručio je izvršni direktor Carlos Tavares
Automobilska kompanija Stellantis, koja uskoro treba da počne serijsku proizvodnju električne "fiat grande pande" u Kragujevcu, uskoro bi mogao da se suoči sa štrajkom radnika u Italiji i Sjedinjenim Američkim Državama, što bi možda moglo da poremeti planove u Srbiji. Problemi s radnom snagom isplivavaju na površinu uz preokrete na rukovodećim mestima u firmi i slabljenje Stellantisovih tržišnih pozicija u Evropi i SAD, dok konkurencija iz Kine jača i privlači kupce. Međutim, čini se da firma ovde igra na kartu "ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se", u nadi da će im saradnja sa kineskim partnerima pogurati prodaju.
U Italiji je sindikat upravo pozvao na jednodnevni štrajk u petak u znak protesta protiv smanjenja proizvodnje. Letos se, između ostalog, pokazalo da činjenica da je proizvodnja automobila jeftinija u Srbiji nego u Italiji nije lako pala italijanskom ministru za preduzetništvo Adolfu Ursu.
Kako je Bloomberg izvestio u julu, Urso je bio zabrinut za očuvanje radnih mesta nakon što je Stellantisova lokalna proizvodnja automobila u Italiji pala za 36 odsto u prvoj polovini ove godine. U fabrici u Torinu, koja sklapa električni "fiat 500", proizvodnja je pala za 63 odsto u prvih šest meseci i privremeno je zaustavljena. "Mi nećemo skrštenih ruku sedeti dok gledamo kako se pogon u Torinu pretvara u muzej", poručio je Urso.
EU vodi politiku protiv Kine, a privrednici pružaju ruku prijateljstva
Situacija nije loša samo za Stellantis, daleko od toga. Pad evropske automobilske industrije najizraženiji je u Nemačkoj, gde se Volkswagen takođe našao u vrtlogu pada prodaje, sukoba interesa u Nemačkoj i kineske konkurencije.
Udruženje evropskih proizvođača automobila: Pad prodaje nemačkih električnih automobila se produbljuje
"Raspoloženje oko EV trenutno nije sjajno - nema dovoljno infrastrukture za punjenje, postoji volatilnost cena, ali hajde da vidimo", rekao je izvršni direktor Renaulta Luca de Meo na aktuelnom sajmu automobila u Parizu. "Zaista se trudimo najbolje što umemo."
InoBat u Srbiji - potencijal za produbljivanje saradnje s Kinom
Za kineski kapital, EV i Stellantis jedna od tački preseka mogla bi biti i Srbija, koja se skoro pridružila Globalnoj alijansi za baterije.
Prošle godine najavljeno je da će slovački InoBat u našoj zemlji graditi gigafabriku za proizvodnju i reciklažu baterija za električne automobile u koju bi trebalo da uloži 2,3 milijarde evra. Predloženo je da fabrika bude u Ćupriji, što nije slučajno, budući da će u neposrednoj blizini, u Kragujevcu, Stellantis početi da proizvodi električne automobile.
Inače, kineski proizvođač baterija Gotion High-Tech pre oko godinu dana je postao vlasnik 25 odsto udela u InoBatu. Ovo je prvo privatno preduzeće u industriji električnih baterija koje je ušlo na tržište kapitala u Kini i uvršteno je na Shenzhen Stock Exchange u maju 2015. Kompanija je specijalizovana za razvoj i proizvodnju baterija za napajanje električnih vozila energijom, primenu za skladištenje energije, opremu za prenos i distribuciju energije...
Vlada Srbije namerava da za gigafabriku izdvoji 418 miliona evra podsticaja, što je naveći iznos državne podrške ako se ne računa Fiat, kome je država, prema računici ekonomista, dala oko milijardu evra kroz razne podsticaje. Treba, ipak, uzeti u obzir da država sa Fiatom, odnosno Stellantisom, ima zajedničku kompaniju za prozvodnju automobila, što donekle može da opravda tolika ulaganja.
Sem toga, zanimljivo je da Stellantis i kineski Contemporary Amperex Technology Co. Ltd. (CATL) planiraju da rade zajedno na povećavanu zaliha jeftinijih litijum-gvožđe-fosfatnih baterija za električna vozila u Evropi, ali lokacija buduće zajedničke fabrike nije precizirana.
Ana Ristović
Izvor: Bloomberg Adria, 15. 10. 2024.
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0