EU i sirovine: Kad ’zelena restrukturalizacija’ postane crna transformacija

Kako se Evropa bori protiv zavisnosti od kineskih isporuka sirovina

Evropska unija više zavisi od kritičnih sirovina iz Kine, nego nekada od ruske nafte i gasa. Jedna nova inicijativa namerava to da promeni i mogla bi da dovede do povratka rudarstva u Evropsku uniju.

Retki zemni metali su za 21. vek isto što su nekada bili ugalj za 19. vek i nafta za 20. vek. Naša elektronika koju svakodnevno koristimo i evropski klimatski ciljevi zavise od njih. Međutim, Kina kontroliše skoro sve lance snabdevanja. Da li se Evropa može osloboditi od ove zavisnosti?

Na severu Švedske, ovih dana se seli jedan grad. Na zahtev državnog rudarskog društva LKAB, nekoliko kilometara istočnije se iseljava 6.000 ljudi i sa njima grad Kiruna. Grad mora da se iseli zbog višedecenijskog rudarenja, koje je pretilo gradu da potone. Takođe i zbog toga što će rudari sa ovih prostora uskoro početi sa potapanjem novog okna. To je uvod u povratak evropskog rudarstva. Ispod grada Kirune je otkriveno jedno od najvećih nalazišta retkih zemnih metala, od kojih zavisi budućnost čitave Evrope.

Bageri bi uskoro mogli da prođu kroz regiju Barozo, na severu Portugalije. Pritom su Ujedinjene nacije još 2018. godine pohvalile regiju, nazvavši je „svetskim značajnim sistemom poljoprivrednog nasleđa“. U plitkim brdima blizu polja, još uvek žive „životinjske vrste koje su izuzetno važne za zaštitu prirode“. To bi uskoro moglo da se promeni: Britanski rudarski koncern Savannah Resources poseduje licencu za ekploataciju litijuma u regiji. Obećanje koncerna: Dovoljno da bi se godišnje proizvelo 500.000 električnih automobila.

ARHIVA PPNS PORTUGALIJA: ZBOG ISTRAŽIVANJA LITIJUMA, JAVNI TUŽIOCI UPADAJU U DOMOVE MINISTARA, VLADA U KRIZI

Portugalija: Zbog istraživanja litijuma, javni tužioci upadaju u domove ministara, vlada u krizi
Scene u Kiruni i Barozu bi uskoro mogle da se dogode i na brojnim mestima u Evropi. Iz razloga što Evropska unija, na kraju krajeva, nastoji da vrati rudarstvo. Bez kritičnih sirovina, kao što su retki zemni metali i litijum, vetroturbine ne mogu da proizvode struju i ne možemo našim ulicama da vozimo električne automobile. Bez njih neće uspeti restruktuiranje evropske privrede. Međutim, Kina kontroliše lance snabdevanja skoro svih kritičnih sirovina. To su dugo vremena prihvatali evropski šefovi država i vlada, kao i evropska preduzeća koja su se više brinula za jeftinu cenu nego za sigurno snabdevanje. Sada se oni bude. Velika zakonska ofanziva bi trebalo da osigura EU i njenu privredu. Ipak, da li može u tome uspeti? Novinarski tim Investigate Europe je proteklih meseci, širom Evrope, istraživao uzroke i posledice planiranog rudarskog buma.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je krajem marta, neposredno pre svog prvog putovanja u Kinu, neobično jasno govorila o odnosu Evropske unije prema režimu Si Đipinga. Tokom jednog događaja, koji je organizovao Centar za kineske studije Merics (Mercator Institute for China Studies), rekla je: "Potreba za sigurnošću i kontrolom u međuvremenu je zasenila logiku slobodnih tržišta i otvorene trgovine".

Zatim dodaje da se Kina polako pretvara u autoritarnu državu, koja se dodvorava diktatoru i koja podređuje slobodnu trgovinu zarad ličnih političkih ciljeva. Opasnost za Evropu: „Mi živimo u vremenu u kom smo zavisni samo od jednog jedinog dobavljača – od Kine“, upozorava Fon der Lajen. „Za 98% naših potreba za retkim zemnim metalima, 93% magnezijuma i 97% litijuma“.

^{Kineski rudnik Koktokay snadbeva kritične sirovine, kao što su berilijum i litijum}

Decenijama je vlada Kine radila na tome da izgradi ovu zavisnost. Još 1987. godine, tadašnji predsednik Deng Sjaoping je objavio sledeće: „Bliski istok ima naftu. Kina ima retke zemne metale“. Danas Kina kontroliše čitave lance snadbevanja mnogim kritičnim sirovinama, od eksploatisanja do prerade.

U proteklim mesecima, Kina je sve otvorenije pretila da će ovu zavisnost iskoristiti u političke svrhe. Vlada u Pekingu je najavila da će od početka decembra izvoznicima grafita biti potrebna dozvola ukoliko žele da izvezu tu sirovinu. Samo u preradi grafita, Kina ima udeo na svetskom tržištu od 90%. Bez tog materijala, dobavljači automobila ne bi mogli više da proizvode baterije. Bez kineske dobre volje za restrukturalizaciju evropske automobilske industrije, dolazi do nagle stagnacije. Kineske vlasti nisu odgovorile na mnoge upite Investigate Europe.

^{Kina kontroliše lance snadbevanja mnogim sirovinama, od ekploatacije do proizvodnje, bez dobre volje vlade Si Đipinga, evropska privreda bi bila ugrožena}

U svom govoru krajem maja, predsednica Evropske komisije je prezentovala svoju strategiju po pitanju kako Evropa može da otkloni ovu opasnost – koncizno, sažeto u jednoj reči: "De-Risking". Iza toga se krije plan da EU države treba da otvore nove lance snabdevanja, koji se u budućnosti više neće odvijati preko Kine.

U kontekstu ruskog napada na Ukrajinu, šefovi država Evropske unije i vlade su već godinu dana pre toga pozvali na uspostavljanje sigurnog snabdevanja sirovinama. U jednom internom dokumentu Saveta se navodi: „Ruska agresija na Ukrajinu je ovu stratešku zavisnost učinila još jasnijom. Ona je poslužila kao upozorenje na još veće ranjivosti u pristupu važnim resursima, sa kojima bi Evropska unija mogla biti suočena u budućnosti. Zavisnost od Kine po pitanju mnogih kritičnih sirovina je još i veća od zavisnosti od ruskog gasa i nafte“.

U prethodnim decenijama, Evropa je utonula u kinesku zavisnost. Tome bi trebalo doći kraj. Malo pre govora Fon der Lajenove, komisija Evropske unije je objavila svoj predlog novog zakona, koji bi mogao da promeni Evropu. Takozvani „Critical Raw Materials Act” (Zakon o kritičnim sirovinama) ne predviđa ništa manje od povratka rudarstva. U budućnosti, države Evropske unije bi trebalo da smanje potrebe za kritičnim sirovinama za 10%.

PRILOG PPNS STUDY ON THE CRITICAL RAW MATERIALS FOR THE EU 2023 (158 STRANICA)

Prethodnih meseci, dokument je velikom brzinom prošao kroz briselske institucije. U junu je Savet Evropske unije izneo sopstveni stav. U septembru su sve frakcije, u retkoj jednoglasnosti, glasale za zajednički stav. U Briselu je obično potrebno oko 18 meseci da iz jednog predloga nastane zakon. Ako se zadrži ambiciozni plan da se Komisija, Savet i Parlament dogovore o kompromisu do kraja godine, to bi podrazumevalo polovinu vremena.

EU je zavisna od kineskih kritičnih sirovina

Kina kontroliše lance snabdevanja mnogim kritičnim sirovinama, među kojima su i retki zemni metali. Takođe je Rusija i dalje veliki izvoznik.

Kliknite na crvene vrhove da biste videli zavisnost Evropske unije od zemalja izvoznica. Što je vrh veći, to je veća i zavisnost.

^{Izvor: Evropska komisija; Napomena: Ukoliko udeo uvoza nije poznat, umesto toga se navodi udeo svetske proizvodnje}

Prema prognozama, sada već velika potreba za kritičnim sirovinama će masovno rasti u narednim godinama. Komisija daje ovu etiketu za 34 materijala „od velikog privrednog značaja“ sa „visokim rizikom od prekida snabdevanja“. Pod tim se podrazumevaju: grafit, kobalt i bakar. Za uspostavljanje svojih klimatskih ciljeva, Evropskoj uniji je u 2050. godini potrebno do 26 puta više retkih zemnih metala i do 35 puta više litijuma nego što je bilo u 2020. godini.

Za novu eru rudarstva, Evropa je nedovoljno spremna. U prethodnim decenijama, države Evropske unije su smanjile svoju rudarsku ekspertizu. To pokazuje analiza vlasničkih struktura 200 najvećih svetskih rudarskih koncerna, koja je sprovedena od strane Investigate Europe. Prema ovoj analizi, neevropski vlasnici poseduju 85% preduzeća. Samim tim, pretpostavlja se da bi australijske, kanadske ili kineske rudarske kompanije bile te koje bi u budućnosti eksploatisale litijum ili retke zemne metale na prostorima između Poljske i Portugalije.

Od osamdesetih godina jedva da su se sprovodili istraživački radovi, kaže predsednik evropskog udruženja rudarske industrije Euromines Rolf Kubi. „Mi možemo da otvorimo samo rudnik koji je prethodno istražen“. Grčki geolog za istraživanje Alecos Demetriades zahteva da države Evropske unije moraju sistematski da istražuju svoja nalazišta „kako bismo mogli da pronađemo ono što će nam u narednih deset do petnaest godina biti potrebno“. Ipak, za to su potrebna dovoljna finansijska sredstva.

ARHIVA PPNS EVROPSKA KOMISIJA ZA DEMOSTAT: SA VLADOM SRBIJE POTPISANA PISMA O NAMERAMA O KRITIČNIM SIROVINAMA, GDE JE I LITIJUM

„Mi nemamo ratnu kasu poput SAD-a ili Kine”

Već protekle godine predsedništvo Saveta Evropske unije pozvalo je na „velike investicije“ kako bi se izgradili novi lanci snabdevanja. Ipak, Zakon o kritičnim sirovinama Fon der Lajenove nema sopstveni budžet. Ovo utiče na nedostatak razumevanja od strane rudarskih koncerna. Predsednik Euromines-a Kubi zahteva podršku, finansijsku pomoć, koja bi barem trebalo da bude „dovoljno visoka da odgovara kineskim subvencijama ili da bude uporediva sa Zakonom o smanjenju inflacije (Inflation Reduction Art)“. Paketom zakona vlada Sjedinjenih Američkih Država je pripremila skoro 370 milijardi dolara, kako bi podstakla promene u energetskom sektoru. Komisija je takav zahtev odbila. Visoko rangirani saradnik Fon der Lajenove izjavio je: "Mi nemamo ratnu kasu, poput Kine ili SAD".

Odsustvo zajedničkih finansiranja sada dovodi do toga da pojedine države Evropske unije pokreću sopstvene inicijative za finansiranje. U martu je vlada Emanuela Makrona u Francuskoj najavila fond u iznosu od 500 miliona evra koji treba da podstakne uspon Pariza kao vodeće evropske lokacije za održivo finansiranje rudarstva. U međuvremenu i Savezna vlada planira sopstveni fond za sirovine u visini od milijardu evra. Ove trke za subvencije stvaraju strah drugim zemljama EU, one strahuju da će imućne vlade snabdevati svoje kompanije kritičnim sirovinama, dok će druge zemlje moći samo da posmatraju. Portugalska sekretarka za energetiku Ana Fontoura upozorava: „EU kao celina mora da stvori podsticaje za evropsku industriju. Ona ne sme da proizvodi unutrašnju neravnotežu”.

Pored nedostataka finansijskih sredstava rudarski koncerni strahuju i od još jedne prepreke na putu ka novim lancima snabdevanja. U Evropi između prvog istraživanja i otvaranja rudnika prođe i do 20 godina. Evropska komisija sada želi to da promeni i da vremenski period ubuduće skrati na dve godine. Države članice bi onda morale masivno da ubrzaju procedure za izabrane „strateške projekte“.

Ubrzanje ovih procedura, tj. procesa bi moglo da ide na štetu životnoj sredini, upozorava geograf sa Politehnike u Torinu Alberto Valz Gris. „Kada države, vođene nuždom, olabave zakone, onda ljudi, a i ekosistemi ostaju po strani“, kaže Valz Gris. U očima vlasti male zajednice bi tada mogle da postanu samo „zamenljiva područja“.

^{Ispod Kirune se nalaze ogromne naslage retkih nalazišta}

^{U ime Sámija, Karin Nia štiti zemlju od gubitka}

Na severu Švedske, u Laponiji, Valz Grisova mračna prognoza je već postala stvarnost. Zbog novih rudarskih planova Sámi (narod koji živi na teritoriji Finoskandije) gube zemlju na području oko Kirune, zemlju na kojoj su živeli već decenijama. „Oni su isušili naša jezera u kojima smo pecali. Uzeli su našu zemlju na kojoj su pasli naši irvasi“, govori u ima Sáma, Karin Nila. „Morali smo da napustimo naša sela“. Predsednik švedskog parlamenta Håkan Janson drastičnim rečima upozorava na ekološke posledice. U razgovoru sa Investigate Europe izjavio je: „Za nas zelena restrukturalizacija postaje crna transformacija“.

Uskoro bi nešto slično moglo da preti i opštinama i područjima u mnogim drugim mestima. Za nevladinu organizaciju Evropski biro za životnu sredinu (European Environmental Bureau), Dijego Marin prati planove EU. On računa na kompleksne sudske postupke, koji mogu godinama da odlože planirane projekte. „Skraćivanjem procedura odobrenja, EU će ih zapravo produžiti“, upozorava on. Demokratsko učešće lokalnih zajednica bilo je nezamenljivo i nije se moglo preskočiti.

Sličan program ne bi smeo da bude samo u Evropi. Dugo su zvaničnici Evropske unije u potrazi za kritičnim sirovinama počeli širom sveta da pregovaraju ili da potpisuju sporazume sa drugim državama. Ambiciozni cilj predsednice Komisije Fon der Lajen glasi: nijedna zemlja ne bi trebalo da isporučuje više od 65% sirovina.

^{Takođe čileanski rudnici, poput ovih, trebalo bi u budućnosti da snabdevaju privredu EU kritičnim sirovinama}

„Sigurno nećemo raditi takve gluposti“ - Matijas Miler (Folksvagen) 2016. o proizvodnji baterija u Nemačkoj

U međuvremenu veliko buđenje je takođe počelo i kod onih koncerna koji pokreću potražnju za sirovinama. Godinama su automobilski koncerni malo brinuli o sigurnosti svojih lanaca snabdevanja. Još je 2018. godine, tadašnji šef Folksvagena Matijas Miler o proizvodnji baterija izjavio: „Sigurno nećemo raditi takve gluposti“. U međuvremenu stvari su se promenile. Folksvagen sada gradi fabrike baterija u Volfsburgu i Valensiji.

Prema prognozi naučnika sa Katoličkog univerziteta u Levenu (KU Leuven), automobilski koncerni će u budućnosti biti odgovorni za više od polovine potražnje za sirovinama. Pre svega, litijum je tražen za proizvodnju baterija za električne automobile. To bi sada trebalo da se uradi i u Evropi, kako bi prestala da bude zavisna od dobre volje Kine. Prema istraživanjima Investigate Europe, trenutno je u Evropi najmanje 46 fabrika baterija u planu ili već rade. Ali, ne služe svi željenoj nezavisnosti. Trećina pripada neevropskim vlasnicima, uključujući i Kinu.

Činjenica da je jedan od najvećih pokretača potražnje u automobilskoj industriji toliko zavisan od Kine, takođe ima veze i sa tehnologijom koja se koristi. Dugo postoje alternative uspostavljenoj litijum-jonskoj tehnologiji. Tako bi evropski proizvođači automobila, u svom pokušaju da razbiju kinesku nadmoć, mogli iznenada dobiti neočekivanu pomoć - od Kine.

ARHIVA PPNS

RT deli sledeća zapažanja:

CRM je relevantan za RT što se tiče borata (u Srbiji) i litijuma (nova tema za RT). RT će uskoro podeliti podatke o boratu
Što se tiče litijuma, RT će ga i vaditi i prerađivati u Srbiji. RT pokušava da stvori partnerstvo sa evropskim klijentima, npr. iz automobilske industrije. RT vidi potrebu da poboljša infrastrukturu u Srbiji relevantnu za rudarstvo, poput železničkih saobraćajnica. Paralelno, Kina prilazi Srbiji da kupi nalazišta litijuma

Komisija je obavestila RT o svom stavu o kritičnim sirovinama, uključujući objašnjavanje upotrebe liste i stanja trenutne procene; etičkim izvorima; finansiranju rudarskih aktivnosti i interesovanju u vezi sa CRM-om u zemljama u okruženju.

PREVOD "DOKUMENATA IZ BRISELA" O RIO TINTU U SRBIJI

U martu ove godine kineski proizvođač baterija Hina predstavio je prvi automobil sa natrijum-jonskim baterijama. Ove baterije koriste se umesto litijumskih. Automobil, kompanije Hina ima domet od 250 kilometara - dovoljan za gradski saobraćaj.

„U Nemačkoj je malo ljudi računalo na ovo“, kaže Maksimilijan Fihtner, ekspert za baterije na Univerzitetu u Ulmu. Sponzori istraživanja jednostavno nisu mogli to da predvide“. Sada su kineske kompanije te koje pokreću sledeću generaciju baterija. Baterijski gigant CATL planira da na kraju godine isporuči natrijum-jonske baterije koje bi jednog dana mogle da pokrenu evropske automobile.

Litijum iz evropskih rudnika, poput onog u portugalskom području Barozo, zaštićenom području UN-a, ne bi više bio potreban.

Ovo istraživanje je podržano stipendijom za istraživanje ekološkog novinarstva Journalismfund Europe.

Niko Šmit
Foto: Shutterstock
Izvor: Investigate Europe, 26. oktobar 2023.
Prevod: Aleksandra Mijailović i Ana Mijailović
Obrada: Prviprvinaskali.com