Francuska ’gladna’ litijuma sklopila sporazum o istraživanju sa Mongolijom

Francuska želi mongolske rude – eksploatiše uran i traga za litijumom

S obzirom na razvoj političke situacije u Africi, raste strateški značaj uranom bogate Mongolije za Pariz. S druge strane, ta azijska država, koja čak 80 posto svoje robe izvozi u susednu Kinu i ima značajnu ekonomsku razmenu sa Rusijom, u zemljama Zapadne Evrope vidi partnere koji mogu da dosta ulože u razvoj njene najveće privredne grane – rudarstva i otkupe dobar deo njenih prirodnih resursa.

Francuska i Mongolija su potpisale ugovor o investicijama Pariza u rudnike u azijskoj državi radi eksploatacije urana, koji je vredan 1,6 milijardi evra, prenose mediji u Istočnoj Aziji.

Састанак француског и монголског председника
^{Sastanak francuskog i mongolskog predsednika}

Po tom sporazumu, sklopljenom tokom petodnevne posete mongolskog predsednika Uhnagina Hurelsuka Parizu ranije ove nedelje, francuska kompanija "Oran" će iduće godine preuzeti razvoj i upravljanje mongolskim rudnikom Zuvč Ovo, u kojem bi eksploatacija rude neophodne za funkcionisanje nuklearnih centrala u Zemlji galskih petlova trebalo da počne 2028.

Francuski kapital i tehnologija snažno angažovani u Mongoliji

Štaviše, Francuska će iskoristiti svoje satelite za traganje za rezervama litijuma u Mongoliji i za početak uložiti 400.000 evra u taj projekat. Dve države su produžile i sporazum o tehničkoj i naučnoj saradnji francuskog Zavoda za geologiju i rudarstvo i mongolske Nacionalne službe za geologiju.

Inače, "Areva Mongolija", podružnica kompanije "Oran", već dvadeset godina traga za uranom u toj azijskoj zemlji i, pored velikih naslaga od oko 50.000 tona u Zuvč Ovu, pronašla je i rezerve od oko 10.000 tona tog radioaktivnog elementa na lokaciji Dulan Ul.

"Areva Mongolija" poseduje 28 dozvola za istraživanje na preko 14.000 kvadratnih kilometara u istočnom delu pustinje Gobi.

Pomenuti sporazum o ulaganju 1,6 milijardi evra, i uopšte eksploatacija urana u azijskoj zemlji s tri i po miliona stanovnika, naročito je važan za Pariz u svetlu činjenice da on gubi svoje političke i ekonomske pozicije u afričkoj državi Nigeru, koji je veliki snabdevač Francuske tim nuklearnim gorivom.

Mongolski napori za diverzifikaciju izvoza

U nastojanju da diverzifikuje svoj izvoz, Mongolija, koja je fizički okružena kineskom i ruskom teritorijom, te najveći deo svog izvoza usmerava u te dve divovske zemlje, sve intenzivnije koketira sa potencijalnim evropskim kupcima i investitorima: ne samo Francuzima, već i Nemcima i Britancima.

Za vladu u Ulan Batoru naročito su interesantni Berlin i Pariz, koji poseduju razvijene automobilske industrije koje prelaze na električna vozila, zbog čega potražuju velike količine nikla, litijuma, kobalta i drugih elemenata koji nalaze primenu u baterijama i akumulatorima.

Pored boravka mongolskog predsednika u Parizu, treba pomenuti i posetu francuskog lidera Emanuela Makrona Ulan Batoru u maju ove godine, kao i susret mongolskog premijera i nemačkog kancelara u Berlinu pre godinu dana.

Rudarstvo čini čak četvrtinu BDP-a Mongolije, a u 2021. godini je činilo čak 30 procenta prihoda države. Kada su rude u pitanju, ona ima mnogo toga da ponudi: pre svega bakar, ugalj i gvožđe.

Ekonomski otklon Zapada od Kine šansa za povećanje mongolskog izvoza?

Mongolija u političkoj zategnutosti između zemalja Evropske unije i Kine vidi svoju šansu da postane snabdevač bogatih zemalja Starog kontinenta mineralima i retkim zemnim elementima, u kojima je do sada kao izvoznik dominirala najmnogoljudnija država sveta.

Za istraživanje i razvoj novih rudnika, odnosno, povećanje proizvodnje, međutim, prostranoj, ali vrlo retko naseljenoj Mongoliji treba mnogo stranog kapitala i njegovo obezbeđivanje je razlog sve učestalijih poseta njenih lidera evropskim prestonicama.

Narodna Republika Kina, na primer, po izveštavanju stranih medija, upravo je prošlog meseca ograničila izvoz važnih i retkih elemenata galijuma i germanijuma, koji se koriste u proizvodnji čipova, odnosno optičkih vlakana.

To se smatra odgovorom na delovanje zemalja Zapada koje, pod palicom Vašingtona, koncentrisanim naporima, sankcijama na izvoz čipova i opreme za njihovu proizvodnju, nastoje da ometu kineske proizvođače elektronike i istovremeno pokušavaju da onemoguće kineske investicije u strana preduzeća iz oblasti rudarstva, naročito ona koja se bave eksploatacijom danas esencijalne sirovine litijuma.

Politička neizvesnost, dakle, remeti sigurnost u snabdevanju važnim sirovinama, pa je jasno da i Zapadu odgovara da nađe što više alternativnih izvorišta ruda, naročito s obzirom na njegovu strategiju ekonomskog odvajanja od Kine (SAD) ili umanjivanja ekonomskog rizika u odnosu na nju (Evropska unija), koja se ogleda u redukciji zavisnosti od kineskog tržišta i uvoza iz te zemlje.

Za Ulan Bator, međutim, ostaje nepremostiva geopolitička činjenica da je okružen zemljama koje su suparnice Zapada, te da njegov izvoz ruda mora ići preko Kine ili Rusije, što znači da u slučaju rata ili neke druge političke krize te sirovine verovatno neće moći da budu isporučene zapadnim poručiocima.

Ilja Musulin, dopisnik iz Istočne Azije
Foto: Geopolitical Monitor; Seeking Alpha; Rio Times Online
Izvor: Politika

PRILOG PPNS: Nalazišta litijuma u Mongoliji - Mongolski univerzitet nauke i tehnologije

ARHIVA PPNS

„Ima jedna činjenica koju ovi promoteri litijuma u Srbiji prećutkuju – Srbija nije uopšte tako bogata litijumom. Bogatija je Nemačka u dolini Rajne, bogatija je Engleska u Konvolu, ima ga u Francuskoj, Austriji, Finskoj i Portugaliji. Portugalci su u oblasti Monte Alegro proterali kompaniju koja je htela da kopa litijum, jer su shvatili da bi im uništili vredno poljoprivredno područje. A zašto oni dolaze kod nas? Pazite, litijum u Nemačkoj će se vaditi sa tri do pet kilometara dubine, iz podzemnih voda, ta podzemna voda će se delimično relaksirati od velike količine toplote koja će biti korišćena za grejanje stanova i za povrtarsku proizvodnju, rashlađena voda ide na jonske filtere, izdvaja se litijum, celzijum i rubidijum, a ohlađena voda se vraća u podzemlje. Nema raskopavanja, nema raseljavanja, nema seče šuma nizagađenja zemljišta“, ističe Ristić.

Kaže da su, uprkos tome, Nemci vrlo oprezni. „Ima mišljenja da je kopanje litijuma u Srbiji samo maska da bi kopali borati, jedinjenja na bazi elementa bor, koja služe kao osnovno jedinjenje za hemijsku industriju. Ako je jasno da nemamo tako velike rezerve litijuma, postavlja se to pitanje, da li je za to maska“, navodi.

Nemačka i Francuska, kaže Ristić, neće da kopaju na jedan invazivan način na svojoj teritoriji, ali kao što reče kancelarka Angela Merkel – veoma su zainteresovani da se kopa u Srbiji

IZA VESTI: PROREKTOR RISTIĆ O ZAGAĐENJU, LITIJUMU I RIO TINTU