Građani izašli iz karantina, institucije i dalje zatvorene

„Građani su izašli iz karantina, životna sredina je konačno postala društvena tema u Srbiji, ali institucije su ostale zatvorene“, zaključak je sa predstavljanja osmog godišnjeg Izveštaja iz senke Koalicije 27, “Poglavlje 27 u Srbiji: Napredak pod ključem”.

Izveštaj, koji prati napredak reformi predviđenih EU pregovaračkim Poglavljem 27, analizira stanje u 10 oblasti u životnoj sredini u Srbijii i ove godine akcenat stavlja na nedostatak učešća građana, stručne javnosti i civilnog sektora u procesu donošenja odluka u životnoj sredini.

„Očekivano je poraslo interesovanje građana za zaštitu životne sredine i prirodnih vrednosti, ali to nažalost nije dovelo do toga da ova oblast postane prioritet Vlade Republike Srbije. Nakon osam godina praćenja, jasno vidimo trend sužavanja prostora za uključivanje javnosti u odlučivanje o životnoj sredini. Pandemija je to dodatno otežala, postavši izgovor kojim se zatvaraju vrata za građane koji žele da odlučuju u svojoj budućnosti“, ocenila je direktorka Mladih istraživača Srbije u ime Koalicije 27, Tanja Petrović.

Neki od načina na koji se učešće javnosti u procesima donošenja odluka obehrabruje jeste poštovanje formi i zakonskih minimuma uz kratke rokove i organizaciju javnih uvida i rasprava u doba praznika ili u uslovima kada je prisustvo građana otežano, pokazalo je istraživanje „Javnost na distanci“ koje je sprovela organizacija Polekol. U periodu od marta 2020. do marta 2021, tokom karantina i epidemioloških mera, samo u Beogradu je sprovedeno 99 ranih javnih uvida, javnih uvida i rasprava.

„Gradska uprava je epidemiološku situaciju iskoristila na različite načine da odluke donosi uz ograničeno uključivanje građana ili njihovo potpuno isključivanje, iako su neki planovi izazvali veliko interesovanje javnosti i želju za učešćem. Kroz istraživanje, uočili smo da se građani koji žele da učestvuju u ovim procesima dele na dve linije – konstruktivne, ako imaju neki direktan interes u planovima, i nekonstruktivne, koji nemaju direktan interes, ali su zabrinuti i imaju pitanja ili prigovore. Ovoj drugoj grupi se uskraćuje pravo da učestvuju u javnim raspravama i uvidima, što smo videli tokom javne rasprave o strateškoj proceni uticaja za projekat Linglong, ili kada je na uvidu bio plan detaljne regulacije Makiša na koji je bilo više stotina primedbi“, istakla je Žaklina Živković iz Polekola.

Osim na obeshrabrivanje javnog dijaloga, izveštaj ukazuje i na problem nedostupnosti tačnih i pravovremenih podataka o stanju životne sredine, kao preduslova za kvalitetne odluke. Taj problem posebno dolazi do izražaja u odnosu između institucija i medija.

„Postalo je skoro nemoguće dobiti od Ministarstva za zaštitu životne sredine ijedan inspekcijski nalaz u kom se uočava neki problem. I Agencija za zaštitu životne sredine je izuzetno zatvorena, pogotovo kad je reč o zagađenju vazduha, iako ima zakonsku obavezu da to prati i obaveštava javnost o tome. Ministarstvo zaštite životne sredine na naše zahteve za pristup informacijama od javnog značaja odgovara u roku od 40 dana, što je zakonski rok, ali nedovoljno brzo za odgovarajuću reakciju na problem. Na primer, podatke o stanju vazduha u Smederevu dobili smo tek posle nekoliko žalbi Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja, a govorimo o gradu gde je vazduh zagađen svaki drugi dan,“ kaže Dina Đorđević iz Centra za istraživačko novinarstvo Srbije.

Nedostatak podataka je ono što je pokrenulo i građane Valjeva da do podataka dođu sami, kroz rad organizacije „Lokalni odgovor“, koja se bavi monitoringom kvaliteta vazduha u tom gradu.

„Više od dve decenije imamo problem sa vazduhom u Valjevu, a godišnje, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 250 ljudi prerano umre zbog zagađenja vazduha. Utvrdili smo da je vlast ništa ne preduzima i ne obaveštava građane, da ne sprovodi Plan kvaliteta vazduha i nenamenski troši sredstva za zaštitu životnu sredinu. Zato smo i rešili da sami podelimo informacije o stanju vazduha i otišli korak dalje i pravili nedeljne izveštaje i pokušavali da tu informaciju što više proširimo – lokalni mediji su nam postali značajni saborci. Brojne inicijative, apeli, akcije, izveštaji na nedeljnom nivou koje objavljuju lokalni mediji, sve to nailazi na zid ćutanja lokalne samouprave. Vazduh u Valjevu je opasan po život, ali to nema ko da čuje“, upozorila je Slavica Pantić iz Lokalnog odgovora.

Tamo gde su dostupni, podaci su neretko nelogični i kontradiktorni, što otvara pitanje na čemu se zasnivaju politike i akcioni planovi vezani za životnu sredinu. Ovakvi problemi uočeni su u oblastima upravljanja otpadom, hemikalijama, kvaliteta vazduha, voda, šumarstva i zaštite prirode.

„Imamo primer podatka o količini otpada koja se proizvede u Srbiji na godišnjem nivou – brojka koju ima Agencija za zaštitu životne sredine je čak šest puta manja od brojke Republičkog zavoda za statistiku. U oblasti upravljanja hemikalijama, broj nebezbednih proizvoda na tržištu Srbije, otkrivenih pri monitoringu Instituta i Zavoda za javno zdravlje, ne poklapa se sa brojem javno dostupnih objava o nebezdbednim proizvodima u NEPRO bazi podataka“, istakla je Tanja Petrović.

U poslednjem izveštaju o napretku Srbije, Evropska komisija je napredak u oblasti zaštite životne sredine ocenila kao ograničen.

„Tom ograničenom napretku doprinosi manjak komunikacije između donosilaca odluka i građana, što ovaj izveštaj i apostrofira. U predstojećem periodu, pred nama su važni regionalni procesi kao što je Zelena agenda za Zapadni Balkan, koji mogu biti značajno mesto susreta i promena na ovom polju, na šta se i Vlada Republike Srbije obavezala“, podsetio je programski menadžer za životnu sredinu i klimatske promene Delegacije EU u Srbiji, Antoan Avinjon.

Ipak, sagovornici su se složili da je bitno insistirati na dijalogu i učešću građana u procesima donošenja odluka, kao i da su napori medija, civilnog sektora i samih građana ključni za razvoj boljeg dijaloga u društvu.

„Kao država koja podržava globalnu borbu sa izazovima u životnoj sredini, podržavamo civilno društvo kao partnere, ali i sektor koji budno prati proces implementacije reformi predviđenih evropskim zakonodavstvom. Ovo činimo zato što verujemo da reforme moraju da budu inkluzivne i uključe različite nivoe društva, poput građana, civilnog i privatnog sektora. Učešće i dijalog su centralna tačka demokratije i to je ono što želimo da osnažimo i ohrabrimo„, poručila je ambasadorka Švedske u Srbiji, Anika Ben David.

Važnost Izveštaja iz senke istakli su i dugogodišnji partneri Koalicije 27.

„Izveštaj Koalicije 27 je ključni dokument koji je čitan u Briselu i institucijama Evropske unije i svojevrsno „sveto pismo“ koje bi trebalo pratiti prilikom sprovođenja reformi životne sredine u Srbiji. Ponosni smo što smo partneri već osam godina i zadovoljni smo što Izveštaj napreduje iz godine u godinu, prepopruke su preciznije, a monitoring reformi jasniji. Ovaj dokument nam mnogo znači“, rekao je direktor Hajnrih Bel fondacije u Beogradu, Simon Ilse.

* * * 

IZVOD O KRAGUJEVCU

Sprovođenje propisa

Stanje kvaliteta vazduha

U poređenju s prethodnom godinom, neki gradovi, poput Niša, Novog Sada i Zaječara, pomerili su se s liste gradova sa čistimvazduhom na listu prekomerno zagađenih gradova. S druge strane, u Kragujevcu i Sremskoj Mitrovici vazduh je ocenjen kao čist (I kategorije), što je napredak u odnosu na 2018. godinu, kada je bio prekomerno zagađen.

Međutim, ovo nije realna ocena. Naime, vazduh u Sremskoj Mitrovici ocenjen je kao čist ili neznatno zagađen usled nedostatka merenja suspendovanih čestica u januaru i februaru, što je uzrok neadekvatne slike kvaliteta vazduha u ovom gradu. U slučaju Kragujevca, ocena je sporna budući da je u tom gradu zabeležen 51 dan s prekoračenjem dnevne granične koncentracije suspendovanih PM10 čestica. Prema važećim propisima (NSRS, 2013a) dnevna granična vrednost ovih čestica ne bi smela biti prekoračena više od 35 dana u toku kalendarske godine.

Kontrola rada institucija

U septembru 2020. godine Zaštitnik građana je objavio da je u postupku kontrole, koji je pokrenuo ranije te godine prema pojedinim jedinicama lokalne samouprave, ustanovljeno da su: „gradovi Niš i Kragujevac i Opština Kosjerić načinili propust na štetu prava građana na zdravu životnu sredinu time što nisu blagovremeno ispunili zakonsku obavezu i doneli Plan kvaliteta vazduha i Kratkoročni akcioni plan“. Zaštitnik građana je za ove jedinice lokalne samouprave, pored utvrđivanja stanja, izradio i preporuke (ZG, 2020).

Nakon što je Zaštitnik građana pokrenuo postupak kontrole rada Ministarstva zaštite životne sredine, ovo ministarstvo je izdalo saopštenje u kom se navodi da je Ministarstvo u više navrata upozorilo jedinice lokalnih samouprava na njihovu zakonsku obavezu izrade kratkoročnih i dugoročnih planova kvaliteta vazduha.

Pored toga, Ministarstvo je od lokalnih samouprava zatražilo izveštaje o ispunjenju ovih obaveza i od 145 samouprava kojima je poslat zahtev, 29 se izjasnilo da će tokom 2020. godine vršiti merenja,16 se obavezalo da planira mere i aktivnosti na temu zagađenja vazduha, a 21 jedinica lokalne samouprave se izjasnila da ne vrši merenja kvaliteta vazduha niti planira izradu planova.

Zaostajanje razvoja javnih politika zaštite vazduha na lokalnom nivou je evidentno. Najnoviji podaci Ministarstva zaštite životne sredine, u vezi s planovima kvaliteta vazduha i kratkoročnim akcionim planovima jedinica lokalne samouprave, pokazuju da je izdata saglasnost za planove kvaliteta vazduha u šestjedinica lokalne samouprave, to su: Novi Sad, Bor, Užice, Pančevo, Beograd i Smederevo. Samo Gradu Užicu je izdata saglasnost i na kratkoročni akcioni plan. Jedinice lokalne samouprave: Subotica, Niš, Sremska Mitrovica, Kikinda, Valjevo, Kraljevo i Kragujevac su u postupku izrade plana kvaliteta vazduha. Pored toga, Novi Bečej, Beočin, Kladovo, Kruševac, Bor, Kraljevo, Sombor i Kragujevac su u procesu izrade kratkoročnih akcionih planova.

Strateški i zakonodavni okvir

Od 2010. godine regulativa u oblasti zaštite od buke u Republici Srbiji (Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 36/09, 88/10), Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 75/10), Pravilnik o metodologiji izrade akcionih planova (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 72/10) i Pravilnik o sadržini i metodama izrade strateških karata buke i načinu njihovog prikazivanja javnosti (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 80/10)) delimično je usklađena s regulativom koja je na snazi u zemljama Evropske unije u ovoj oblasti. Potpuna implementacija Direktive 2002/49/EC je predviđena do kraja 2021. godine. To podrazumeva izradu strateških karata buke i akcionih planova za pet aglomeracija (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac i Subotica), puteve, železnicu i aerodrom Beograd (MEI, 2018). Grad Niš je 2019. godine izradio Stratešku kartu buke i ima jedini 24-časovni kontinualni monitoring. Nijedan grad nemaAkcioni plan. Na osnovu iskustva stečenog prilikom izrade Strateške karte buke za Grad Niš, izrađene su i Smernice – priručnik za izradu strateških karata buke u Republici Srbiji (MZŽS, 2019).

Sprovođenje propis

Gradovi Subotica i Kragujevac jedino sprovode redovne aktivnosti monitoringa buke u životnoj sredini.

Preporuke

Strateški i zakonodavni okvir

1. Usvojiti novi Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini.
2. U potpunosti usaglasiti podzakonske akte s Direktivom 2002/49/ EC.
3. Uvesti jedinstvene metode proračuna nivoa buke shodno Direktivi 2015/996 (CNOSSOS).

Sprovođenje propisa

4. Započeti sa izradom strateških karata buke za ostale četiri aglomeracije (Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Subotica), kao i zaAerodrom „Nikola Tesla“, i za sve aglomeracije izraditi akcione planove.
5. Raditi na obuci kadrova za oblast buke (naročito na lokalnom nivou).
6. Uvesti 24-časovni kontinualni monitoring buke i učiniti podatke dostupnim kroz objedinjeni prikaz automatskog monitoringa buke.
7. Izvršiti akustičko zoniranje svih jedinica lokalne samouprave.
8. Uraditi procenu štetnih efekata buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu.
9. Uvesti kontrolu JLS u sprovođenju monitoringa buke i dostavljanja rezultata monitoringa buke Agenciji za zaštitu životne sredine.
10. Proširiti nadležnosti – ovlastiti ekološku inspekciju i komunalnu miliciju da mogu samostalno da mere nivo komunalne buke.
11. Kontrolisati organizatore javnih skupova, zabavnih i sportskih priredbi i drugih aktivnosti na otvorenom i u zatvorenom prostoru da li su u prijavi za održavanje javnih skupova i aktivnosti dostavili podatke o merama zaštite od buke ukoliko upotreba zvučnih i drugih uređaja može prekoračiti propisane granične vrednosti.

Finansiranje

12. Obezbediti sredstva za realizaciju planova (i obaveza) u oblasti buke

Buka

Preporuka za 2020. godinu iz prethodnog izveštaja

Započeti sa izradom strateških karata buke i akcionih planova za ostale četiri aglomeracije (Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Subotica), kao i za Aerodrom „Nikola Tesla“

Preporuka za 2021. godinu

Započeti sa izradom strateških karata buke za ostale četiri aglomeracije (Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Subotica), kao i za Aerodrom „Nikola Tesla“, i za sve aglomeracije izraditi akcione planove.

^Reference

^{ZG, 2020. Zaštitnik građana: Niš, Kragujevac i Kosjerić neefikasni u upravljanju kvalitetom vazduha, 15. 9. 2020. Dostupno na: https://www.ombudsman.rs/index.php/2012-02-07-14-03-33/6848-nish-r-guv-c-i-sric-n-fi-sni-u-upr-vlj-nju-v-li-v-zduh [pristupljeno 15. marta 2021]}

Kompletan Izveštaj Koalicije 27 „Napredak pod ključem“: