Rio Tinto nema iskustva sa rudnicima litijuma, projekti u Argentini i Srbiji su neuporedivi - zaključci iz odgovora portalu PRVI PRVI NA SKALI

Rio Tinto nema iskustva sa rudnicima litijuma, projekti u Argentini i Srbiji su neuporedivi - zaključci iz odgovora portalu PRVI PRVI NA SKALI

Nakon objavljivanja propagandnog spota Rio Tinta na Instagramu, portal PRVI PRVI NA SKALI se obratio ovoj rudarskoj korporaciji i zatražio da ukaže na primer u svetu gde je još otvoren rudnik litijuma na plodnoj i naseljenoj zemlji, kao što je predviđeno projektom Jadar u Srbiji.

Odgovori u službi propagande

Nismo dobili konkretan primer takvog rudnika litijuma u svetu, a odgovor glasi, u celini:

- Podzemni rudnik litijuma ni na koji način se ne razlikuje od bilo kog drugog vida podzemnog rudarenja, i postoje brojni primeri u svetu koji pokazuju da je suživot rudarstva i poljoprivrede moguć. Kompanija može sa sigurnošću tvrditi da poljoprivreda može nesmetano da se nastavi paralelno sa podzemnim rudarenjem i preradom rude. Zasnivajući se na napretku savremene tehnologije, moguće je sprovesti tehnološke procese sa minimalnim uticajem na okolinu, pod uslovom da se postupci sprovode po visokim standardima, uz kvalitetan nadzor, i da kompanija koja upravlja procesima ima dovoljno resursa za ulaganje u efikasne mere zaštite. Kompanija Rio Tinto je rešena da ispuni oba od tih uslova.

Dakle, od "brojnih primera u svetu" nismo saznali ni za jedan, kao ni o "suživotu rudarstva", konkretno kopanja litijuma, i poljoprivrede.

Kada je reč o "kvalitetnom nadzoru", napominjemo da se projekat "Jadar" Rio Tinta u Srbiji nalazi među 162 lokaliteta sa državnog "Spiska istražnih prostora za primenjena istraživanja ležišta mineralni sirovina sa procenom rizika", jedan je od 117 koji imaju visok rizik.

Međutim, za državni "kvalitetan nadzor" Srbija ima samo tri rudarska inspektora, angažovana u 2024. godini. Ovo su zvanični podaci Ministarstva rudarstva i energetike koje je dobio portal PRVI PRVI NA SKALI u februaru ove godine. Detaljnije: BROJ ANGAŽOVANIH RUDARSKIH INSPEKTORA MRE: U 2020. I 2021. PO DVA, U 2022. SAMO JEDAN, U 2023. I 2024. TEK PO TRI

Broj angažovanih rudarskih inspektora MRE: U 2020. i 2021. po dva, u 2022. samo jedan, u 2023. i 2024. tek po tri
Takođe nas je zanimalo koliko godina iskustva ima Rio Tinto u poslovanju sa litijumom i gde još u svetu Rio Tinto ima rudnike litijuma.

Srbija i Argentina - neuporedivi primeri

Rio Tinto nema iskustva, a rudnik iz pruženog odgovora je solana u Argentini, na pustoj i nenaseljenoj lokaciji, pa je neuporediv sa projektom "Jadar" na naseljenoj i plodnoj teritoriji. Šturi odgovor u jednoj rečenici glasi:

- Kada je u pitanju litijum, kompanija takođe razvija projekat "Rinkon" u Argentini gde gradimo pilot postrojenje koje će početi sa radom do kraja 2024. godine.

Najpre, moramo da kostatujemo da je i za Srbiju bilo planova za početak rada, pa se nisu obistinili.

Uz to, Rio Tinto ovde pravi "previd": projekat Rinkon (Rincon project) je litijumska solana u Argentini, kao što se vidi na naslovnim fotografijama ovog članka. To je potvrdio i izvršni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm, a njegove reči prenela je agencija Rojters ove godine. Stausholm je kazao da Rio Tinto još razvija projekat "Rinkon" - "rudnik litijumske solane u Argentini".

ARHIVA PPNS STAUSHOLM, RIO TINTO: KLONIĆEMO SE VELIKIH AKVIZICIJA ZA RAST POSLOVANJA SA LITIJUMOM; ANTONIJEVIĆ ZAGOVARA DIJALOG O PROJEKTU JADAR, KAO ZAPOSLEN U AGENCIJI ČIJI JE KLIJENT RIO TINTO

Stausholm, Rio Tinto: Klonićemo se velikih akvizicija za rast poslovanja sa litijumom; Antonijević zagovara dijalog o projektu Jadar, kao zaposlen u agenciji čiji je klijent Rio Tinto
I na zvaničnom sajtu Rio Tinta piše da je to "salana", "nerazvijeni projekat", "sirova slana voda", što je spojivo, na primer, sa rudnikom u Nemačkoj za koji se pre tri godine govorilo da je "ekološki besprekoran i jeftin", da se Nemačka sprema za "kompletno ekološku eksploataciju" što bi moglo da "uzdrma tržište litijuma koji se iz rudnika i slanih jezera dobija na veoma ’prljav’ način". Spremanje Nemaca još uvek traje, ni ovaj rudnik nije otvoren.

Rudnik iz Argentine je nespojiv sa Srbijom, plodnim i naseljenim Jadrom, gde nema solane, već bi sledilo kopanje.

Uzgrednica: o ovom nedovršenom projektu, rudniku koji još nije otvoren, a već smo u drugoj polovini godine za koju je najavljen početak rada, Rio Tinto ima tek tri zvanične vesti, a poslednja je od 21. jul 2022. (još jedna je objavljena iste godine, a treća 2021). Dakle, u celoj 2023. i tokom 2024. niti reč nije objavljena o rudniku "Rinkon". Javnost i na taj način može da prosudi o važnosti još uvek neostvarenog projekta, pritom samo na osnovu šturih tekstova, ne i fotografija - nijedna vest nije ilustrovana.

Ipak, ovaj projekat je predstavljen na drugim adresama, poput NS Energy Business. Odatle podaci da je reč solani u provinciji Salta, koja se nalazi u litijumskom trouglu u kome se nalazi oko 54% svetskih resursa litijuma.

Piše još da se veruje da su sedimenti unutar salara nastali, pored ostalog, isparavanjem slane vode, pominje se mineralizovani slani rastvor itd. Nikakve to veze nema sa Srbijom da bi se poredili projekti.

Ukazujemo da je u "Studiji izvodljivosti podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora Jadar" zapisano da su mineralni resursi litijuma u svetu 80Mt, da prednjači Bolivija sa 21Mt, dok Argentinia ima 18Mt, a u Srbiji tek 1Mt. Dakle, ni na ovom polju nisu za poređenje Argentina i Srbija.

Studija izvodljivosti Jadar: Mineralni resursi litijuma u svetu - 80Mt, u Srbiji - 1Mt
Ovaj nerealizovani projekta Rio Tinta u Argentini je predstavljen i na sajtu Mining technology, gde se sasvim jasno vidi da je to nenaseljeno područje, da šire okruženje nije plodno, tj. ne raste baš ništa oko solana.

Sa ovog izvora i podatak iz 2021. da je projekat "Rinkona" bio u vlasništvu australijske firme Argosi minerals, sa udelom od 77,5 odsto. Projekat se prostire na 2,794 hektara u sušnom rerionu, na zemljištvu gde su visoko mineralizovane solane.

U jednoj od tek tri vesti o ovom projektu, Rio Tinto je objavio 2021. da je ugovorio kupovinu "Rinkona" za 825 miliona dolara, a tim povodom Stausholm je izjavio, između ostalog, da ovom akvizicijom korporacija nastavlja da "pruža atraktivne prinose akcionarima". E tu već ima sličnosti sa poslovanjem u Srbiji.

Još je dodao da se očekuje da će to biti dugotrajna i jeftina imovina koja će nastaviti da snaži portfelj materijala za baterije, u kombinaciji sa litijumskim sredstvima koja obuhvataju SAD, Evropu i Južnu Ameriku.

Srbija zemlja eksperimenta

Završno pitanje našeg portala za Rio Tinto je glasilo: Da li je postrojenje namenjeno Srbiji pušteno u rad negde u svetu?

Saznali smo da postrojenje nigde nije u funkciji, da se radi o "testiranju", "pilot postrojenju", "probnoj kampanji". I ovaj odgovor prenosimo u celini, a kao i prethodni još uvek je vidljiv na Instagramu.

- Prerada jadarita u finalne proizvode obuhvatila bi procese koji su dobro poznati i temeljno testirani. Testiranje tehnologije procesa započelo je 2013. godine u rudniku Boron u Kaliforniji, SAD, a nastavljeno je 2017. godine u namenski izgrađenom pilot postrojenju u Centru za tehnički razvoj u Bundori u Australiji. Između 2017. i 2019. godine sprovedeno je pet probnih kampanja kojima su dokazane izvodljivost i bezbednost tehnologije. Pored toga, projektni tim je sproveo sveobuhvatne analize izvodljivosti i sigurnosti procesa prerade u saradnji sa domaćim i međunarodnim, nezavisnim stručnjacima i akademskim institucijama. Savremena tehnologija, hidrometalurški proces i oprema koju planiramo da koristimo za preradu koncentata jadarita u skladu su sa svim domaćim i evropskim standardima i smatraju se najboljim u klasi sa aspekta bezbednosti i upravljanja rizicima na globalnom nivou. Na primer, metod proizvodnje borne kiseline koji nameravamo da primenimo je isti onaj koji već preko 50 godina koristimo u našim fabrikama za proizvodnju bora u Kaliforniji, SAD.

Ovde je zanimljivo da se pominju "dobro poznati procesi" za preradu, iako se jadarit sve vreme propagira kao "jedinstven", pa bi bilo realno očekivanje da je i ova prerada jedinstvena.

Još 2021. godine skrenuli smo pažnju javnosti na pisanje australijskog AFR-a da je Rio Tinto Srbiji namenio pilot postrojenje, iako još nije ni imao Studiju izvodljivosti i odobrenja Vlade. "Pošiljka" za Srbiju iz predgrađa Melburna opisana je kao australijska intelektualnu svojinu koja predstavlja ostvarenje sna Rio Tinta o izgradnji najvećeg evropskog rudnika litijuma. Tada je u članku istaknuto da je problem sa novim mineralima što ne postoji udžbenik po kojem bi se obradio tako da donosi novac, a da se pritom izbegne loš uticaj na stanovništvo i životnu sredinu. 

ARHIVA PPNS RIO TINTO SRBIJI NAMENIO PILOT POSTROJENJE, A JOŠ NEMA STUDIJU IZVODLJIVOSTI I ODOBRENJA VLADE - PIŠE AFR

Rio Tinto Srbiji namenio pilot postrojenje, a još nema studiju izvodljivosti i odobrenja Vlade - piše AFR
Kada je uticaju na životnu sredinu - iz tog članka, i o nezavisnim stručnjacima i akademskim institucijama - iz odgovora Rio Tinta, podsećanje da je Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) organizovala naučno-stručni skup "Projekat Jadar - šta je poznato?" 6. i 7. maja 2021. godine. Na portalu PRVI PRVI NA SKALI nalaze se svi dostavljeni apstrakti i video snimak svih obraćanja, u trajanju od gotovo deset časova. Nakon toga, 2022. godine objavljen je istoimeni Zbornik, predstavljen te godine u SANU, a ove godine i u Kragujevcu.

Autori su ukazali da "raspoložive prirodne resurse treba koristiti razumno i sa merom, uz oslanjanje na kvalifikovanu domaću struku u poslovima neprekidnog praćenja emisija štetnih materijala u vodi, zemlji i vazduhu na celokupnoj teritoriji, uz oslonac na domaće naučnike od integriteta u izradi strategije, uz uspostavljanje poverenja u odabrane predstavnike javnih vlasti i donosioce odluka, a uz transparentnu saradnju sa investitorima zasnovanu na dubokom poznavanju sopstvenog dugoročnog interesa, i uz primenu najviših ekoloških standarda, po ugledu na vodeće zemlje Evropske unije kojoj strategijski težimo".

Zaključak Zbornika JE: "U uslovima rasprostranjene borbe za resurse, vidljivih klimatskih promena i smanjenja broja stanovnika Srbije, prioritetni interes srpskog društva je suzbijanje zagađenja i prljavih tehnologija i održivo korišćenje prirodnih resursa na način koji ne ugrožava životnu sredinu, ne dovodi do raseljavanja i ne uskraćuje budućim generacijama životni prostor, pitku vodu, zdravu hranu, plodnu zemlju i očuvanu, čistu i raznovrsnu prirodu".

VIDEO PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? PROMOCIJA ZBORNIKA SANU U KRAGUJEVCU

  • 00:00:01 akademik Bogdan Šolaja, jedan od urednika Zbornika
  • 00:36:48 akademik Slobodan Vukosavić, jedan od recenzenata
  • 01:08:01 dr Dragana Đorđević, jedan od moderatora skupa u SANU 2021.
  • 01:34:35 prof. dr Ratko Ristić, jedan od autora sadržaja Zbornika
  • 02:31:26 dr Jagoš Raičević, jedan od autora sadržaja Zbornika
  • 03:25:38 advokat Sreten Đorđević, jedan od učesnika promocije Zbornika u SANU 2022.


U završnici predstavljanja Zbornika SANU u Kragujevcu, advokat Sreten Đorđević je rekao da ćemo, ako dođe do realizacije projekta Jadar, svi biti ugroženi.

- To će biti lavina otvaranja rudnika bora i litijuma... Ako mi ne verujete, idite malo do Majdanpeka, pa ćete videti da je na 30 metara od autobuske stanice i 150 metara od zgrade policije, opštine i hotela okno dubine 700 metara. Da se ne zavaravamo, stvar je veoma ozbiljna. Ono što svi treba da uradimo jeste da idemo po kućama i po komšiluku, da pričamo koliko je ovo pogubno i opako, da svi budu spremni u jednom trenutku, da sednu u kola, ili na traktor ili na bicikl, i da dojure tamo gde to u tom trenutku bude potrebno".

Nije samo litijum interes, već i bor

U dostavljenim odgovorima Rio Tinta uočljivo je isticanje bora, čime se u drugi plan potiskuju litijum. Moguće je da bor predstavlja i veći interes Rio Tinta u Srbiji, a u toj oblasti već ima iskustva. Upravo o tome je govorio advokat Luka Đorđević, sagovornik Ljubice Gojgić u emisiji "Pravi ugao".

- Često se u javnosti previđa ključni razlog dolaska silnih multinacionalnih kopmanija - tamo gde ima litijuma ima i bora, nekoliko puta više, od 4-5 puta, do desetak puta. Bor je element koji je neophodan u već postojećim najzastupljenijim, najvećim i najprljavijim industrijama. To je jedan od razloga zašto se kompanije grčevito drže ovih projekata. Litijum jeste veliki problem, ali ispustiti priču u javnosti o boru je jednako veliki problem. Litijum, zeleno, baterije, svi vozilo električna kola, šumimo kroz vazduh..., a ovamo zaboravljamo čitavu industriju koja može biti najvažniji razlog dolaska ovih kompanija, a to je bor.

ARHIVA PPNS "RUDNIK LITIJUMA JE EKLATANTAN PRIMER NEČEGA ŠTO MOŽE DA UGROZI ŽIVOTNU SREDINU"

’Rudnik litijuma je eklatantan primer nečega što može da ugrozi životnu sredinu’
Nisu interesi samo u auto-industriji, već i u vojnoj

Treba znati, takođe, da je za litijum zainteresovan i Pentagon, kako smo 2022. preneli navode takođe Rojtersa. Retki minerali, kobalt i litijum se koriste u proizvodnji oružja nove generacije, borbenim avionima koje pravi Lokhid Martin (Lockheed Martin) i precizno navođenoj municiji korporacije Rejton tehnolodžis (Raytheon Technologies), javilja je ova agencija.

Ovi podaci postaju još zanimljiviji kada se zna da su predstavnici srpskih kompanija Konelek, Ving (Wing), Vrmeko (Vrmeco) i Pink Internacional razgovarali sa kolegama iz kompanija Boing, Džejkobs (Jacobs), Star Lab i pomenute Lokhid Martin o mogućnostima saradnje i zajedničkih poslova, objavila je Privredna komora Srbije u februaru 2022. godine.

U vrhu korporacije Lokhid Martin bila je Ajlin Gordon (Ilene S. Gordon), bivša direktorka Rio Tinta za koji je na više pozicija radila deset godina (1999-2009). Ove godine, 24. maja, podnela je ostavku na mestu u Upravi korporacije Lokhid Martin.

ARHIVA PPNS PENTAGONU POTREBNE VEĆE ZALIHE LITIJUMA ZA VOJNU INDUSTRIJU; BIVŠA DIREKTORKA RIO TINTA U VRHU KORPORACIJE LOKHID MARTIN KOJA SE SASTAJALA SA SRPSKIM FIRMAMA U DUBAIJU


Pentagonu potrebne veće zalihe litijuma za vojnu industriju; bivša direktorka Rio Tinta u vrhu korporacije Lokhid Martin koja se sastajala sa srpskim firmama u Dubaiju
Iz navedenih i mnogih drugi interesa, u sedmici na izmaku svedočili smo svakodnevnoj i celodnevnoj propagandnoj kampanji za sticanje "društvene dozvole" za projekat "Jadar" Rio Tinta. Portal PRVI PRVI NA SKALI priredio je pet pregleda najudarnijih objava:

Izdvojili smo i dva upečatljiva autorska teksta:

Posle sedam dana medijske kanonade, utiska smo da poslovanje Rio Tinta u Srbiji ne da neće postati društveno prihvatljivo, poželjno, već će ojačati pobunu.

Sa izvorišta pobune koja ne posustaje od 2021. godine, iz Gornjih Nedeljica, dve najave.

UG "Ne damo Jadar" je najpre za (sutra) ponedeljak najavilo da će podneti krivične prijave protiv Rio Tinta, inspektora Ministarstva rudarstva i energetike, čelnika tog ministarstva i Ministarstva zaštite životne sredine, jer je, kako tvrde, izvršena promena namene bušotine na toj teritoriji, a navodi se "merenje radiaktivnost po novom".

U trenutku objave ovog članka, udruženje je i prenelo vest da je Ustavni sud za četvrtak, 11. jul zakazao sednicu na čijem je dnevnom redu inicijativa kompanije Rio Tinto za poništenje odluku Vlade Srbije o ukidanju prostornog plana Jadar iz 2022. godine.


Udruženje je video snimkom najavilo da će večeras da obelodani svoje namere ovim povodom.

Foto: Argos; Ne damo Jadar
D. M. M. - PPNS 


ARHIVA PPNS: EKOLOGIJA  
PROMOCIJA ZBORNIKA SANU "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" U KRAGUJEVCU (AUDIO) PROF. IMRE KRIZMANIĆ: PROJEKAT JADAR - UTICAJ NA BIODIVERZITET  JAGOŠ RAIČEVIĆ: PROJEKAT JADAR - KONTROLA REGULATORNOG PROCESA I TROŠKOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
Promocija Zbornika SANU ’Projekat Jadar - šta je poznato?’ u Kragujevcu (AUDIO) Prof. Imre Krizmanić: Projekat Jadar - uticaj na biodiverzitet Jagoš Raičević: Projekat Jadar - kontrola regulatornog procesa i troškovi zaštite životne sredine
OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033 DEGRADACIJA PROSTORA U OKVIRU PROJEKTA JADAR - RATKO RISTIĆ, IVAN MALUŠEVIĆ, PETAR NEŠKOVIĆ, ANGELINA NOVAKOVIĆ, SINIŠA POLOVINA, VUKAŠIN MILČANOVIĆ "RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE  
Osnovna istraživanja litijuma i sva primenjena geološka istraživanja nisu dozvoljena Programom zaštite životne sredine u Kragujevcu od 2023-2033 Degradacija prostora u okviru projekta Jadar - Ratko Ristić, Ivan Malušević, Petar Nešković, Angelina Novaković, Siniša Polovina, Vukašin Milčanović  ’Rudarska industrija je glavni izvor zagađenja zemljišta na Zapadnom Balkanu’ - Zajednički istraživački centar Evropske komisije


STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAMTREDS

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv GMO u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.pmf.kg.ac.rs/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ http://www.pekgora.org/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://fondacijarsum.org/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://www.vfphysical.rs/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html