Iz intervjua u list Danas
Ako se bude iskopavao litijum, ostvariće se proročanstvo Tarabića kome se često podsmevamo – svi Srbi za pod šljivu
Specifičnosti ovogodišnjeg Izveštaja Evropske komisije bi se pre mogle naći u detaljima nego u celini. U celini preovlađuju konstatacije "nema napretka", "ograničeni napredak" ili "izvestan napredak". Onda sledi konstatacija da su prošlogodišnje preporuke Evropske komisije delom primenjene, ili nisu uopšte, pa da ostaju uglavnom važeće. Potom se ređaju preporuke za svako poglavlje, koje se iz godine u godinu ponavljaju. Glavna konstatacija je da je zbog prevremenih izbora u 2023. godini rad institucija bio u zastoju, što je usporilo napredak u reformama – komentariše u razgovoru za Danas Jelica Minić*, članica Evropskog pokreta u Srbiji (EPUS)**.
O litijumu
Da li je Izveštaj naklonjeniji režimu Vučića, kao što su to pojedini visoki evropski zvaničnici u svojim izjavama, od kada je ponovo pokrenut projekat iskopavanja litijuma?
– Ne bih rekla da je izveštaj naklonjeniji našim vlastima. On beleži napredak ili stagnaciju u zadatim oblastima, mada je poznato da je u istoriji pregovora bivalo "peglanja" previše oštrih delova, ili "previđanja" nalaza drugih uglednih međunarodnih organizacija i institucija, uključujući tu i rezolucije Evropskog parlamenta.
Što se tiče uloge jadarita u evropskoj budućnosti Srba (naravno svih građana Srbije, ali formulaciju iziskuje nastavak), ukoliko se njegova eksploatacija realizuje, ostvariće se proročanstvo Tarabića kome se često podsmevamo – svi Srbi za pod šljivu.
Od 2011. do 2022. godine, kada je pravljen popis, Srbiju je napustilo pola miliona građana. Svake godine emigrira jedan Bor ili Pirot. Polovina mladih planira da napusti zemlju, prema najnovijem istraživanju Krovne organizacije mladih Sbije. Sela se prazne, manji gradovi, koji su lakši za život nemaju nikakva prava da odlučuju o svom razvoju, nemaju nikakva sredstva, pa čak će im se oduzeti i ono najosnovnije – upravljanje komunalnim službama. Navodno, to se bolje radi iz centra, jeftinije je (velike javne nabavke). Pa još ako to dobije neka međunarodna privatna firma, koja je stručnija od naših stručnjaka, imaćemo eto kanalizaciju, vodosnabdevanje, regulisanje otpada itd. Tako kažu mediji.
Koliko su realne i utemeljene tvrdnje o tome da Evropa generalno žmuri i odustaje od kritike ovdašnjih vlasti zbog litijuma?
– Citiraću Florijana Bibera, direktora Centra za proučavanje Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, koji smatra da će cena podrške projektu Jadar biti velika. "...Prvo, gurate ljude u Srbiji i u regionu dalje od EU, jer poručujete da vam je više stalo do ruda nego do ljudskih života, drugo, dajete podršku autokrati koji ima uticaj na dešavanja u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Severnoj Makedoniji. Biće moćniji i opasniji, što nije dobro ni za samu EU". Njegov je zaključak da je podrška projektu Jadar "tragična greška Evrope".
Na delu su akteri koji deluju iz raznih perspektiva, na osnovu udruženih, sukobljenih, grupnih, pojedinačnih interesa. Nemački kancelar Olaf Šolc najavio je 7. oktobra ove godine, na otvaranju Hamburške konferencije o održivosti, na kojoj je učestvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da će se Nemačka pridružiti Globalnoj alijansi za baterije, zajedno sa Srbijom i Zambijom, obrazlažući da se radi o "najvažnijem globalnom partnerstvu jer se zalaže za održive lance snabdevanja baterijama i smanjenje ekološkog uticaja baterija". Postoji i Evropska baterijska alijansa, koju je osnovala 2017. godine. Evropska komisija sa zemljama članicama, industrijom i akademskom zajednicom, sa ambicijom da Evropa postane globalni lider u održivoj proizvodnji i upotrebi baterija. Tek da znaju Gornje Nedeljice sa kime su se uhvatile u koštac.
U ovoj kratkoj prezentaciji međunarodne skupine aktera zainteresovanih za litijum, Srbija i Zambija mogu da imaju samo kolonijalni status, bez obzira što će njihove lidere svi tapšati po ramenu. Mada ima zemalja koje su osnovale nacionalne kompanije za rudarenje litijuma, sa kojima vrlo oprezno ispituju mogućnosti dugoročnog ulaska u ovaj, na svaki način rizičan posao. Na primer, Bolivija.
Proevropske opozicione stranke izražavaju evroskepticizam iz tog razloga. Kuda vodi takav društveni proces u Srbiji?
– Evropski put je jedini put kojim možemo ići. Živimo, hteli to ili ne, sa svojim susedima, okruženi EU i NATO savezom. Regionalizam će u narednim godinama biti još izraženiji, budući da su pandemija kovida 19 i ratovi koji su u toku ugrozili dosadašnji uspon globalizacije.
Moje je uverenje da ako bismo kao građani uspeli da zaustavimo rudarenje litijuma u Srbiji, kome se većina građana protivi, bili bismo dugoročno atraktivniji za Evropsku uniju. Stekli bismo poštovanje, samopoštovanje i samopouzdanje posle već četvrte decenije u koju smo ušli bez vizije sopstvene budućnosti. Prvi korak u otkrivanju onoga što hoćemo je shvatiti šta nećemo. Pa makar to bio litijum, kao neko stakleno sočivo u kome se kao svetlosni zraci prelamaju svi društveni problemi. Razumem potrebu Evrope za litijumom. Ali, da li neopozivo žele da ga kopaju u Srbiji? Po svaku cenu? Samo, ne razumem potrebu Srbije za kopanjem litijuma u Srbiji, da li naše vlasti to žele po svaku cenu?
Foto: EPuS
Izvor: Danas, 3. 11. 2024.
*Doktor ekonomskih nauka, bivša savetnica u Ministarstvu spoljnih poslova (2000-2004) i potpredsednica Saveta za regionalnu saradnju (2008-2013)
**Sadržaj nije objavljen na sajtu Evropskog pokreta u Srbiji; EPuS je "nezavisna ustanova demokratskog javnog mnjenja i oblik okupljanja građana koji se zalažu za miroljubivu, demokratsku, sveevropsku integraciju, kao i za demokratsku i modernu Srbiju kao deo Evrope"
ARHIVA PPNS UĆUTKIVANJE ELEKTROTEHNIKE - AKADEMIK SLOBODAN VUKOSAVIĆ
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0